Хари С. Труман (; Ламар, Мисури, САД, 8. мај 1884 — Канзас Сити, Мисури, САД, 26. децембар 1972) је био амерички политичар и 33. председник САД у периоду од 1945. до 1953. године.
У домаћој политици, Труман се суочио са многим изазовима: бурна транзиција ратне у мирнодопску економију обележена великим оскудицама и бројним штрајковима, пролазак Тафт-Харлејевог закона ограничавању права радничких синдиката и поред његовог вета. Након изненађујуће победе на изборима 1948,Највеће изненађење у америчкој политици: Хари Труман и избори 1948. Кен Хечлер; Студије из беле куће. није био успешан у спровођењу свог Фер дил програма. Користио је изричита председничка овлашћења како би започео десегрегацију америчке војске и започео испитивање оданости како би избацио хиљаде симпатизера комунизма из владе и администрације. Снажно се противио обавезним заклетвама верности за владине службенике, став због кога је његова влада била мета оптужби да је блага према комунизму. Корупција у његовој влади дошла је и до његовог кабинета и службеника Беле куће. У једном од многих скандала, 166 радника је дало отказ или је отпуштено накнадно због утаје пореза.
Труманов председнички мандат био је препун догађаја што се тиче спољних послова: капитулација Нацистичке Немачке, атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија, капитулација Јапана, крај Другог светског рата, оснивање УН, Маршалов план о обнови Европе, Труманова доктрина о заустављању ширења комунизма, почетак Хладног рата, стварање савеза НАТО и Корејски рат. Тај рат је постао ситуација без победника у којој је погинуло преко 30.000 Американца. Након обећања да „ће посетити Кореју“Hurwood, Bernhardt J, i Gosfield, Frank: Земља Кореја и посета Трумана. и стављањем приоритета на решавање тзв. „нереда у Вашингтону“, републиканац Двајт Д. Ајзенхауер је прекинуо двадесетогодишњу власт демократа поразивши Трумановог изборног кандидата Адлеја Стивенсона на председничким изборима 1953. године.
Детињство и младост
мини|Труман као 13-годишњак
Хари С. Труман рођен је 8. маја 1884. у Ламару, САД као друго дете Џона Андерсона Трумана и Марте Елен Јанг Труман. Његове деде, Андерсон Шип Труман и Соломон Јанг Труман нису се могли сложити око Харијевог средњег имена, па му је дат средњи иницијал С, који је означавао или Шип или Соломон, независно с чије стране родитеља је члан питао. Ускоро му се родио брат Џон Вивијан (1886—1965), а три године након њега и сестра Мери Џејн Труман (1889—1978).
Његов отац био је сељак и трговац живом стоком. Родитељи су живели у Ламару све док Хари није напунио 10 месеци. Тада су се преселили на фарму у Харисонвилу, па у Белтону, па на фарму његових дедова у Грандвјуу. Када је Труман имао 6 година његови родитељи су се преселили у Индепенденс, где је Труман похађао презбитеријанску школу. Труман није похађао редовну основну школу до своје осме године.
Као дете, Труман је имао 3 хобија: музика, читање и историја. Љубав према овим трима стварима је у њему пробудила његова мајка. Труман је био веома близак са мајком све до њене смрти, а чак и као председник је тражио њене савете. Свако јутро би се будио у 5 сати да би вежбао клавир а до своје 15 године ишао је два пута недељно у позориште. Након дипломирања, Труман је радио на железници Санта Фе, спавајући у камповима близу железнице. Од тада је радио низ достављачких послова. У Грандвју се вратио 1906, и био је тамо до 1917. када је отишао у војску.
До краја свог живота, Труман се носталгично присећао година које је провео на фарми, често и са театралним ефектима. Године физички захтевног рада које је провео у Грандвјуу биле су значајно животно искуство. У том периоду упознао је он своју супругу Бес Волес коју је и запросио 1911, она га је одбила. Труман је рекао да жели зарадити више новца него сељак да је идући пут запроси. Идући пут је је запросио 1918. када се вратио као ветеран из Првог светског рата, и то успешно.
Он је био једини председник САД након 1870, а да није имао диплому са колеџа: његов слаб вид га је спречио да се упише на Вест Поинт, што је био његов сан из детињства, а финансије су га спречиле да добије неку другу диплому. Труман је студирао право 2 године у Канзас Ситију у током 1920-их.
Први светски рат
мини|лево|Труман у војној униформи око 1918.
Труман је био на списку Мисуриске националне гарде од 1905, а служио је од 1911. године. Уласком САД у Први светски рат 1917, Труман се поново придружио гарди. На систематском прегледу 1905. његов вид је био у лош. По неким извјештајима прошао је тајно тако што ја напамет научио плочу за вид.
Пре поласка у Француску, Труман је био послан на Форт Сил у Оклахоми. Водио је кантину са својим пријатељем Едвардом Јакобсоном, који је имао искуства као носач у Канзас Ситију. Још један човек који ће му помоћи након рата, а упознао га је на Форт Силу, је био Џејмс Пендергаст, син Томаса Џосефа Пендергаста, истакнутог политичара.
Труман је изабран за подофицира, а касније за нижег заповедника артиљеријске јединице у Француској. Његова јединица је била позната по одбијању ауторитета. Током изненадног немачког напада на Вогезима, јединица се почела расипати. Труман им је наредио повратак на позиције користећи језик који је „научио док је радио на железници у Санта Феу“. Наводно, шокирани начином наређења, јединица га је послушала и повукла се са њим на једно сигурно место. Под вођством наредника Трумана, јединица није изгубила ни једног војника. Велики рат, Труман је касније достигао чин потпуковника у националној гарди, чин који је омогућио његову политичку каријеру у Мисурију.
Венчање и рана каријера као бизнисмена
мини|лево|250п|Дан венчања Труманових 28. јуна 1919.
Након што је рат био завршен, Труман се вратио у свој град Инпенденс и оженио се са својом дугогодишњом љубави, Бес Волес 28. јуна 1919. године. Труманови су имали само једно дете Маргарет, рођена 17. фебруара 1924. године.
Месец дана пре венчања, рачунајући на успех који су имали Фт. Силл и преко мора, трговина за мушку гардеробу -{Truman & Jacobson}- отворила је своју прву филијалу у Канзас Ситију. Након пар успешних година, трговина је банкротирала за време рецесије 1921, која је утицала на фармерску економију. Мање цене свиле и жита узроковале су смањење продаје свилених мајица, јер су фармери имали мање новца да би их купили. Цена сена је у 3 године пала катастрофално. Труман је за економске проблеме кривио републиканску политику. Труман је годинама отплаћивао дугове. Он и његов бивши пословни партнер Едвард Јакобсон су 1923. прихваћени на колеџ у Вашингтону. Они су остали пријатељи до краја живота, а Јакобсонов савет Труману по питању ционизма ће, деценијама касније, играти важну улогу у одлуци америчке владе о признавању Израела.
Политика Судија округа Џексон
Труман је 1922. уз помоћ демократа Тома Пендергаста, изабран за врховног судију округа Џексон — административну, не правну позицију сличну онима у другим окрузима. Иако је изгубио на изборима 1924, године 1926. изабран је за једног од главних судија, а 1930. је изабран поново за врховног судију. Труман је своје дужности обављао савесно и добио је јавну захвалницу за пар радова који су били започети, а укључивали су нову зграду суда и 12 статуа посвећених женама. Током његовог мандата, пар његових колега осуђено је због утаје пореза, укључујући и самог Пендергаста, који је коначно завршио у федералном затвору. Труман је упркос свему томе остао частан на својој позицији.
Године 1922, Труман је пријатељу дао 10 долара за приступање у Кју-клукс-клан, касније је затражио свој новац назад. Никад није примљен, није присуствовао ниједном састанку и никад се није декларирао као члан.Маргарет Труман. Хари С. Труман. Вилијам Мороу и други (1973): Живот Харија Трумана (1995). Иако је Труман у свом дневнику пар пута изразио љутњу на Јевреје, његов пословни партнер и близак пријатељ Едвард Јакобсон је био Јевреј. Труманов став према црнцима био је типичан за Мисуријанца у то доба, и био је изражен типичним називима као „црњо“. Годинама после, још један његов расни поглед је изашао на видело: приче о злостављању, вређању и мучењу афро-америчких ветерана (црнаца) који су се вратили из Другог светског рата су утицале на Трумана да подржи политику о људским права и започне десегрегацију војске.
Амерички сенатор
Пендергаст је предложио Трумана за кандидата за америчког сенатора из Мисурија на изборима 1934. године. Имао је успешну кампању као Њу Диловски демократа који подржава председника Рузвелта. На демократским примарним изборима, Труман је победио Тука Милигана, брата федералног тужиоца Мориса Мортона Милигана. Труман је касније поразио републиканца Роскоа Конклинга Патерсона са преко 20% разлике.
О Труману је владало мишљење га је лутка Тома Пандергаста. Он је свеједно преузео позицију, али је добио надимак „Пендергастов сенатор“. У маглу неповерења улазила је и чињеница да су у Канзасу на изборима убијене 3 особе. У традицији према великим политичарима пре и тада, Труман је проводио своју политику Њу Дила преко Пандергаста. Он је захтевао да буде независан на гласачкој листи. Труман је имао своје стандарде, закључио је историчар Дејвид Макулоуг и био је вољан држати их се, чак и кад је био под притиском човека са врх политичке сцене Мисурија.
Труман је умео своје одлуке да правда речима да ако се понуди мало, спаси се пуно. Труман је такође рекао да му је Пандергаст дао следећи савет када је по први пут ушао у сенат:
Ћути и одговарај на писма.
Током Трумановог првог мандата у сенату, Милиган је започео велику истрагу о Мисуријским гувернерским изборима 1936. на којима је изабран Лојд Штарк. Потом је уследило суђење које се завршило са 258 пресуда. Важнији део истраге било је Милиганово откриће да Пандергаст није платио федералне порезе између 1927. и 1937. и да је извео превару са осигурањем. Године 1939, Пандергаст је признао кривњу и он је био осуђен са 10.000 долара казне и 15 месеци затвора. Штарк, који је добио Пандергастов благослов на изборима 1936, окренуо се против њега и потпуно је преузео контролу над фондовима од Трумана и Пандергаста.
Труманови изгледи за поновни избор за сенатора изгледали су слабо. Године 1940, и Штарк и Морис Милиган супротставили се се сенатору Труману на демократским примарним изборима. Роберт Ханиген, који је контролисао политичку сцену у Сент Луису дао је подршку Труману. Ханиген је направио договор 1944. године којим је поставио Трумана за Рузвелтовог потпредседника. Труман је кампању водио борбено и неумориво. На крају су Штарк и Милиган поделили анти Пандергастовске гласове, и Труман је победио на изборима. Труман је и без помоћи Пандергаста и његове гласачке машине победио на изборима. У то време Пандергаст је био у затвору због утаје пореза. Успешна кампања за сенат из 1940. сматра се од многих биографа као Труманов лични успех и као претеча познате кампање из 1948. која му је донела још један мандат, а у којој није био фаворит.
Као сенатор Труман је више волео радити у комитетима него држати говоре. Његов рани рад дошао је у облику легислације транспорта и међудржавне трговине. Био је поборник Њу Дила, и дао је кључну подршку за остваривање његових кључних тачака: Вагнеров акт, социјално осигурање, Акт о стандардима поштеног рада, па чак и неуспели „судско-паковни“ рачун, који је требало да преобрати врховни суд да заволи Рузвелта.
Одбрамбена политика и Труманов комитет
Дана 23. јуна 1941, само дан након почетка немачког напада на СССР, сенатор Труман је изјавио:
Изјава се слагала се општим мишљењем Американца у то доба, Труманови противници су је често цитирали као доказ за његов неприкладан приступ спољној политици.Труман побеђује Кенана, Алонзо Хемби, Недељни стандард. Ово запажање било је прво у низу проминентних оштрих изјава које је Труман у погрешно време рекао националним новинама.