1848

десно|безоквира|269x269п 1848. је била преступна година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Владимир Јакшић, професор београдског Лицеја, започео прва инструментална метеоролошка мерења и осматрања у Београду и Србији, која су непрекидно трајала пуне 52 године, све до Јакшићеве смрти у 1899. години (1848—1899) 12. јануар — У Палерму је почео устанак против бурбонског Краљевства Две Сицилије. 24. јануар — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до Калифорнијске златне грознице.

Фебруар

21. фебруар — Карл Маркс и Фридрих Енгелс су објавили Комунистички манифест.

Март

13. март — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. 15. март — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција. 22. март — Побуњена Венеција је прогласила независност од Аустрије и на кратко обновило Млетачку републику.

Април 8. април — Молдавска револуција 1848.: представници разних група у Јашију саставили Петицију-прокламацију за народ и кнеза. 9. април — Делегација новосадских Срба код Кошута: "Уколико мађарска влада не осигура Србима аутономију, они ће признање својих права морати да тражи на другом месту" — "то су речи велеиздаје... сада једино мач може решавати спор између Срба и Мађара". 10. април — Монстер Рели чартистичког покрета у Лондону, Парламенту представљена петиција којом се тражи шире право гласа. 11. април — Цар Фердинанд потврдио мађарске "Ожујске законе" - Угарска је посебна држава а не покрајина, председник владе је Лајош Баћањи. Није потврђен мађарски закон о језику. 12. април — Светозар Милетић позива у Чуругу на борбу против Мађара који "намећу свој језик и гуше словенску народност" (убеђује граничаре да не иду у Италију већ да бране завичај). 14. април — У Сремским Карловцима постављен програм: Српска Војводина (Срем, Банат, Бачка и Барања) у савезу са Троједном Краљевином. Сељаци заузимају спахијску па и митрополитову и манастирску земљу у Срему и на Фрушкој гори (ван војне границе). 18. април — Инцидентом код Мултана почиње Други англо-сички рат (до 1849). 19. април — Састанак српске омладине у Новом Саду, проваљено у Саборну цркву, узете и спаљене матрикуле вођене на мађарском језику; затим приморали патријарха Јосифа Рајачића да закаже Велику народну скупштину за 1/13. мај. 23 - 24. април — Легислативни избори у Француској: 600 места за умерене републиканце, 200 за легитимисте (бурбонске монархисте), 80 за социјалисте. 24. април — Ђорђе Радак води у Кикинди агитацију за поделу земље, маса заменила мађарску заставу на магистрату народном, дошло до сукоба са војском - након што је ова отерана долази до паљевина и убистава. Наредних дана слични догађаји у Потисју. 24. април — Баденска револуција - Јуриш на Фрајбург: снаге Немачке конфедерације узеле Фрајбург републиканским добровољцима. 25. април — Под притиском устанка у Бечу, донесен парламентарни устав за Аустријску царевину (којим устаници нису задовољни - повучен 15. маја). 26. април — Тамишки велики жупан гроф Петар Чарнојевић именован од мађарске владе за изванредног и опуномоћеног краљевског комесара на југу Угарске. 29. април — Папа Пије IX одбија подржати Пијемонт-Сардинију у рату са Аустријом - раскид са либерализмом.

Мај 13. мај — У Сремским Карловцима почело заседање Мајске скупштине на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. 15. мај — У Сремским Карловцима проглашена Српска Војводина; Срби проглашени "за народ политично слободан и независан под домом аустриским и обштом круном угарском"; објављен политички савез са Троједном краљевином. 15. мај — Угарски палатин Стефан наредио петроварадинском генералу Храбовском да градове под својим заповедништвом стави у стање ратне приправности и осигура од изненадног напада Срба. 15. мај — Париски радници нападају Скупштину. 17. мај — Хабсбуршки двор побегао из Беча у Инсбрук. 17. мај — Румуни у Блажу (Блај) усвојили националне захтеве, противе се прикључењу Трансилваније Мађарској. 18. мај — Први састанак Франкфуртског парламента, националне немачке скупштине. 20. мај — Његошев проглас Боки и Дубровнику. 23. мај — Министар Семере обавештава комесара Чарнојевића да је мађарска влада прогласила за незаконите Мајску скупштину и њене одлуке. 24. мај — Српски народни одбор (на челу Ђорђе Стратимировић), позвао народ да слуша само њега и да га помаже "оружаном руком". 26. мај — Револуционари у Бечу основали Одбор јавног спаса. 29. мај — Висконсин је 30. америчка држава. 30. мај — Ердељски сабор у Коложвару (Клужу) се изјаснио за прикључење Мађарској, што ће цар потврдити.

Јун 2. јун — У Прагу је почело заседање Првог свесловенског конгреса. 11. јун — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију.

12. јун — Генерал Храбовски послао одред војника да заузме Сремске Карловце и растури Главни одбор али га Ђорђе Стратимировић одбио са одредом - почетак српско-мађарског рата. 12. јун — Избио Духовски устанак у Прагу, прекинут рад словенског конгреса. 12. јун — Америчке трупе напуштају Мексико Сити а Вера Круз 2. августа. 13. јун — Скупштина градоначелника, сеоских главара и других угледника Боке у Прчњу - поручују да нису Далматинци већ "Бокељи". 15. јун — Ђорђе Стратимировић заузео гарнизон у Тителу. 17. јун — Аустријске трупе генерала Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу. 19. јун — Српска депутација код цара Фердинанда у Инсбруку - одлуке карловачког сабора се не могу потврдити. Царева околина је наклоњенија, надвојвоткиња Софија уплела у косу траке са српским бојама. 21. јун —   Влашка револуција 1848.: усвојена Исласка прокламација коју домнитор Георге Бибеску прихвата два дана касније, под притиском маса, и затим абдицира. 21. јун — Царска влада одговара на српске захтеве да се Шупљикац отпусти из војске у Италији: "српски војвода не постоји, стога је његов чин незаконит". 24. јун — Склопљено десетодневно примирје у Војводини због избора за мађарски сабор, терор над Србима у Новом Саду. 25. јун — У Влашкој оформљена привремена влада која проглашава разне реформе, међу којима и укидање ропства за Роме. 27. јун — Скупштина банатских Румуна у Лугошу, проглашено збацивање патријарха Рајачића и српских епископа у Вршцу и Темишвару.

29. јун — Петровска скупштина у Крагујевцу (1848)

Јул 4. јул — Објављен је "Kомунистички манифест" Kарла Маркса и Фридриха Енгелса.

7. јул — Руске трупе улазе у Молдавију како би спречиле успостављање револуционарне владе. 10. јул — Рат у Војводини настављен мађарским нападом на банатско село Влајковац. 11. јул — Петровска скупштина у Крагујевцу, сазвана ради измирења владе и Вучића - у варошкој атмосфери се изјаснила за Вучића. Стеван Книћанин и још двојица Вучићевих противника морали поднети оставке; чиновницима забрањено бављење трговином. 11. јул — Срби нападају Вршац али су разбијени. 14. јул — Српска револуција: неуспешан мађарски напад на Сентомаш/Србобран - рат узима замах. 15. јул — Снаге српског Главног одбора заузеле војни арсенал у Сремској Митровици, пуковник Растић побегао преко Србије у Винковце. Српски успех у окршају код Ечке, али нема довољно снага за напад на Бечкерек/Зрењанин. 19 —20. јул — Конвенција на Сенека Фалсу у САД, посвећена женским правима. 23. јул — 25. јул – Битка код Кустоце (1848) 25. јул — Битка код Кустоце: фелдмаршал Радецки разбио Сардинце - наредних дана повратак целе Ломбардије под аустријску управу. Хабсбурзима омогућена агресивнија политика према Мађарима. 25. јул — Застава Румуније 1848 привремена влада је појаснила да су боје вертикалне (застава укинута по гушењу револуције, враћа се 1867). 26. јул — Грбаљска буна — Грбљани у Котору пореметили избор посланика за аустријску Конституанту, буне се због високих пореза и злоупотреба. 26. јул — Маталеска побуна на Цејлону против британске власти. 29. јул — Побуна младих Ираца - неуспела побуна ирских националиста.

Август

2. август — По захтеву Мађара, хабзбуршки двор сменио Патријарха Јосифа Рајачића. 9. август — Саласцово примирје између Пијемонта и Аустрије. 11. август — Стеван Книћанин прешао из Србије у Војводину и ставља се на чело српских добровољаца (или 5. 8., добровољци стижу од априла, међу њима је било и пљачкаша). 13. август — Ђорђе Стратимировић одбијен код Врбаса. 14. август — Земља Орегон анектирана САД као Територија Орегон. 17. август — Република Јукатан се након седам година враћа у оквир Мексика, потакнута Ратом касти са Мајама. 19. август — Мађари поново одбијени од Сентомаша/Србобрана. 19. август — Битка за Белу Цркву, Срби одбачени кад су већ били у центру; још један покушај после пет дана. 19. август — На Источну обалу САД стигла вест о проналаску злата у Калифорнији. 24. август — Пожар на барку Оцеан Монарх код северног Велса, страдало 178 људи, углавном исељеника за Америку. 29. август — Битка код Бумплатса: Британци успешнији од Бура у јужној Африци. 30. август — Српске снаге заузимају мађарске положаје у Сиригу, Темерину и Јарку. 31. август — Цар Фердинанд тражи од Мађара опозивање мера против патријарха и бана, и враћање Војне Крајине под управу бечког Војног Министарства.

Септембар 2. септембар — Пуковник Киш уништио српски логор у Перлезу. 7. септембар — Закон о еманципацији сељаштва у Хабсбуршкој монархији. 12. септембар — Швајцарска је усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу. 16. септембар — Откривен Хиперион, Сатурнов сателит. 17. септембар — Насрудин-шах Каџар нови владар Персије (до 1896). 18. септембар — Ђорђе Стратимировић смењен с чела Народног одбора. 21. септембар — Још једна српска победа код Сентомаша/Србобрана, који се неформално почиње називати Србобран. Српска војска из Алибунара опет неуспешна пред Вршцем. 25. септембар — Цар и краљ Фердинанд ускраћује признање Батхyанyовој мађарској влади. 25. септембар — Османске трупе ушле у Букурешт и вратиле стари поредак у Влашкој, два дана касније у град стиже и руска војска. 27. септембар — Грбаљска буна - Грбљани напали Аустријску војску код манастира Подластва, сутрадан опљачкали Тиват, који се није желео придружити побуни. 28. септембар — побуњеници у Пешти убила царског комесара вон Ламберга.

Октобар

2. октобар — Национални обрамбени комитет на челу са Лајошем Кошутом преузима извршну власт у Мађарској (до априла '49). 3. октобар — Цар Фердинанд објављује манифестом рат Мађарској: наређује распуштање Угарског сабора, Јелачић постављен за команданта царских снага у Угарској, у којој добија сву војну и грађанску власт. 3. октобар — Аустријски генерал Антон вон Пухнер и румунске групе почињу борбу против Мађара у Ердељу. 6. октобар — Бечки устанак избија из отпора слању војске на Мађаре, министар војни Тхеодор Баилет вон Латоур обешен на бандеру; цар Фердинанд и већина Уставотворне скупштине сутрадан беже у чешки Оломоуц. 6. октобар — У Сремске Карловце из Италије стигао војвода Шупљикац. 9. септембар — Септембарска скупштина у Карловцима - Ђорђе Стратимировић бачен у засенак и послат с депутацијом у Беч, Шупљикац преузима команду. 11. октобар — Нови Устав Холандије уводи парламентарну демократију. 13. октобар — Српске снаге заузеле Бечкерек, сутрадан и Кикинду, али се морају повући. 21. октобар — Аустријска уставотворна скупштина премештена у Кромјержиж. 23. октобар — У "Зори далматинској" објављена песма Матије Бана "Радовање над Призреном" у којој се први пут помиње Југославија. 26. октобар — У Вуковару убијен гроф Хуго Филип Карло Елтз. 31. октобар — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада. 31. октобар — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.

Новембар