Франсоа Ролан Трифо (; Париз, 6. фебруар 1932 — Неји сир Сен, 21. октобар 1984) био је француски филмски редитељ, сценариста, продуцент, глумац и филмски критичар. Један је од утемељивача француског Новог таласа.Obituary Variety, 24 October 1984. У каријери дугој преко четврт века, он остаје икона француске филмске индустрије, с обзиром да је радио на преко 25 филмова.
Средином педесетих година Трифо је, заједно са групом младих критичара, будућих славних режисера, коју су чинили Жан-Лик Годар, Клод Шаброл, Жак Ривет и Ерик Ромер, сарађивао у авангардном часопису Филмске свеске (Cahiers du cinema), гдје је и формулисао чувену ауторску теорију. Трифоов први филм 400 удараца, снимљен у години када су се појавила још два филма која су означила почетак новог таласа- Ренеов Хирошимо, љубави моја и Годаров До посљедњег даха (за који је Трифо радио сценарио), 1959, добио је Награду за најбољу режију у Кану, као и њујоршку Награду критике за најбољи филм на страном језику у 1959. години.
Младост Трифо је рођен у Паризу 6. фебруара 1932. Његова мајка је била Жанин де Монферанд. Будући муж његове мајке, Ролан Трифо, прихватио га је као усвојеног сина и дао му презиме. Неколико година касније је пребачен да живи са разним дадиљама и својом баком. Бака му је усадила љубав према књигама и музици. Живео је са њом до њене смрти, када је имао осам година. Тек после њене смрти живео је са родитељима. Идентитет Трифоовог биолошког оца је непознат, али је приватна детективска агенција 1968. открила да је њена истрага о овој ствари довела до Роланда Левија, јеврејског зубара из Бајона. Породица Трифоове мајке је оспорила налаз, али је Трифо поверовао и прихватио га.
Трифо је често боравио код пријатеља и покушавао да буде ван куће што је више могуће. Познавао је Робера Лашенеа од детињства и били су доживотни најбољи пријатељи. Лашене је био инспирација за лик Ренеа Бигија у 400 удараца и радио је као асистент на неким од Трифоових филмова. Биоскоп је Трифоу понудио највеће бекство од незадовољног кућног живота. Имао је осам година када је видео свој први филм, Изгубљени рај Абела Ганса, чиме је почела његова опсесија. Често је напуштао школу и шуњао се у позориште јер му је недостајао новац за упис. Након што је избачен из неколико школа, са 14 година одлучио је да постане самоук. Два од његових академских циљева била су да гледа три филма дневно и чита три књиге недељно.
Трифо је често посећивао Cinémathèque Française Хенрија Ланглоа, где је био изложен безбројним страним филмовима, упознајући се са америчком кинематографијом и редитељима као што су Џон Форд, Хауард Хокс и Николас Реј, као и са британским редитељем Алфредом Хичкоком.
Каријера
Андре Базин мини|Млади Трифо, 1945. године. Након што је 1948. основао свој филмски клуб, Трифо је упознао Андреа Базина, који је имао велики утицај на његов професионални и лични живот. Базин је у то време био критичар и шеф другог филмског друштва. Постао је Трифоов лични пријатељ и помогао му да се извуче из разних финансијских и криминалних ситуација током година његовог формирања.
Трифо се придружио француској војсци 1950. године, са 18 година, али је наредне две године провео покушавајући да побегне. Ухапшен је због покушаја да дезертира из војске и затворен је у војни затвор. Базин је искористио своје политичке контакте да ослободи Трифоа и запослио га у свом новом филмском часопису Свеске биоскопа.
Свеске биоскопа мини|Франсоа Трифо 1965. године,|лево Током наредних неколико година, Трифо је постао критичар (а касније и уредник) у часопису, где је постао озлоглашен по својим бруталним, немилосрдним критикама. Звали су га „Гробар француске кинематографије“ и био је једини француски критичар који није позван на Кански фестивал 1958. године. Подржао је Базина у развоју једне од најутицајнијих теорија кинематографије, теорије аутора.
Године 1954., Трифо је написао чланак „Une Certaine Tendance du Cinéma Français“ („Известан тренд француске кинематографије“), у којем је напао стање француских филмова, критикујући одређене сценаристе и продуценте, и наводећи осам редитеља за које је сматрао да нису способни да осмисле врсте "подлих" и "гротескних" ликова и прича које је назвао карактеристичним за мејнстрим француску филмску индустрију: Жан Реноар, Робер Бресон, Жан Кокто, Жак Бекер, Абел Ганс, Макс Офилс, Жак Тати и Роже Ленар. Чланак је изазвао буру контроверзи и донио је Трифоу понуду да пише за национално циркулирани, читанији културни недељник Arts-Lettres-Spectacles. Трифо је написао више од 500 филмских чланака за ту публикацију у наредне четири године.
Трифо је касније осмислио ауторску теорију, према којој је редитељ био „аутор” свог дела, а велики редитељи попут Реноара или Хичкока имају различите стилове и теме које прожимају њихове филмове. Иако његова теорија тада није била широко прихваћена, добила је одређену подршку 1960-их од америчког критичара Ендруа Сариса. Године 1967., Трифо је објавио свој интервју о Хичкоку, Hitchcock/Truffaut.
Кратки филмови Након што је био критичар, Трифо је одлучио да снима филмове. Почео је кратким филмом Une Visite (1955), а затим га је пратио Les Mistons (1957).
Коментари за друге филмске ствараоце мини|Трифо 1964. године. Трифо је изразио своје дивљење филмским ствараоцима као што су Луис Буњуел, Ингмар Бергман, Робер Бресон, Роберто Роселини и Алфред Хичкок. Трифо је написао Hitchcock/Truffaut, књигу о Хичкоку, засновану на дугој серији интервјуа.
О Жану Реноару је рекао:
Трифо је немачког филмског ствараоца Вернера Херцога назвао „најважнијим живим филмским режисером“.
Трифо и Жан-Лик Годар, његов колега из Свеске Биоскопа, блиско су сарађивали током свог почетка као филмски редитељи, иако су имали различите методе рада. Тензије су испливале на површину после маја 1968: Годар је желео политички, посебно марксистички биоскоп, Трифо је био критичан према стварању филмова првенствено у политичке сврхе.
Године 1973. Годар је оптужио Труфоа да је снимио филм који је био "лаж" (Day For Night), а Трифо је одговорио писмом од 20 страница у којем је оптужио Годара да је радикални лицемер, човек који је веровао да су сви "једнаки" само у теорији. Годар је касније покушао да се помири са Трифоом, али никада више нису разговарали нити су се видели. Након Трифоове смрти, Годар је написао увод у збирку својих писама и дугу почаст у његовом филму Histoire(s) du cinéma.
Лични живот Трифо је био у браку са Медлин Моргенстерн од 1957. до 1965. године и имали су две ћерке, Лауру (рођена 1959) и Еву (рођена 1961). Медлен је била ћерка Игнаса Моргенстерна, генералног директора једне од највећих француских компанија за дистрибуцију филмова, Cocinor, и била је у великој мери одговорна за обезбеђивање средстава за Трифоове прве филмове.
1968. Трифо је верен за глумицу Клод Џејд (Украдени пољупци, Кревет и даска, Љубав у бекству); он и Фани Ардан (Жена из суседства, поверљиво ваша) живели су заједно од 1981. до 1984. и имали ћерку Жозефину Трифо (рођена 28. септембра 1983).
Трифо је био атеиста, али је имао велико поштовање према Католичкој цркви и затражио је мису задушницу за његову сахрану.
Смрт У јулу 1983, након првог можданог удара и дијагнозе тумора на мозгу,Antoine de Baecque and Serge Toubiana's Biography of François Truffaut Трифо је изнајмио кућу Франса Гала и Мишела Бергера у близини Онфлера у Нормандији. Очекивало се да присуствује премијери филма свог пријатеља Милоша Формана када је преминуо 21. октобра 1984. године, у 52. години, у америчкој болници у Француској.
У време своје смрти имао је бројне филмове у припреми. Намеравао је да сними 30 филмова, а затим да се повуче да пише књиге до краја живота. До тог циља му је недостајало пет филмова. Сахрањен је на гробљу Монмартр.
Филмографија
Утицајни филмови 400 удараца (Les Quatre-cents coups) (1959) Пуцајте на пијанисту (Tirez sur le pianiste) (1960) Жил и Џим (Jules et Jim) (1962) Нежна кожа (Le Peau douce) (1964) Фаренхајт 451 (Fahrenheit 451) (1966) Млада је била у црнини (La Mariee etait en noir)(1967) Украдени пољупци (Baisers volés) (1968) Сирена Мисисипија (La Sirene du Mississippi)(1969) Дивљи дечак (L'Enfant sauvage)(1969) Брачно гнездо (Заједнички кревет и сто / Domicile conjugal) (1970) Две Енглескиње и континент (Les Deux Anglaises et le continent) (1971) Лепотица као ја (Une Belle fille comme moi) (1972) Америчка ноћ (La nuit américaine) (1973) Прича о Адели Х. (L'Histoire d'Adele H.) (1975) Џепарац (L'Argent de poche) (1976) Човек који је волио жене (L'Homme quai amait les femmes) (1977) Зелена соба (La Chambre verte)(1978) Љубав у бекству (L'amour en fuite) (1979) Последњи метро (Le dernier métro) (1980) Жена из суседства (La Femme d'a cote) (1981) Брзо недеља (Vivament dimanche!)(1983)
Комплетна филмографија
Дугометражни филмови +ГодинаНаслов на енглеском језикуНаслов на француском језику1959The 400 BlowsLes Quatre Cents Coups1960Shoot the Piano PlayerTirez sur le pianiste1962Jules and JimJules et Jim1964The Soft SkinLa Peau douce1966Fahrenheit 451Fahrenheit 4511968The Bride Wore BlackLa Mariée était en noir1968Stolen KissesBaisers volés1969Mississippi MermaidLa sirène du Mississippi1970The Wild ChildL'Enfant sauvage1970Bed and BoardDomicile conjugal1971Two English GirlsLes Deux anglaises et le continent1972Such a Gorgeous Kid Like MeUne belle fille comme moi1973Day for NightLa Nuit américaine1975The Story of Adèle H.L'Histoire d'Adèle H.1976Small ChangeL'Argent de poche1977The Man Who Loved WomenL'Homme qui aimait les femmes1978The Green RoomLa Chambre verte1979Love on the RunL'Amour en fuite1980The Last MetroLe Dernier métro1981The Woman Next DoorLa Femme d'à côté1983Confidentially YoursVivement dimanche!
Кратки филмови и сарадње +ГодинаНаслов на енглеском језикуНаслов на француском језикуБелешке1955A VisitUne Visite1957The Mischief MakersLes Mistons1958A Story of WaterUne Histoire d'eauЗаједно са Жан Лик Годаром1961The Army Game"Tire-au-flanc 62"Режисер: Клод де Живре; Трифо је сарадник1962Antoine and ColetteAntoine et Colette
Сценариста +ГодинаНаслов на енглеском језикуНаслов на француском језикуБелешке1960BreathlessÀ bout de souffleРежисер: Жан-Лик Годар1988The Little ThiefLa Petite voleuseРежисер: Клод Милер1995Belle Époque (miniseries) [Wikidata]Belle ÉpoqueРежисер: Гавин Милар; минисерија
Глумац +ГодинаНаслов на енглеском језикуНаслов на француском језику1956Le Coup du bergerГост на журци1956La sonate à Kreutzer1959The 400 BlowsЧовек на фестивалу1963À tout prendreФрансоа Трифо1964The Soft SkinСлужбеник на бензинској пумпи1970The Wild ChildДр Жан Итар1970Bed & BoardПродавач новина1971Two English GirlsНаратор1972Such a Gorgeous Kid Like MeНовинар1973Day for NightФеранд, режисер1975The Story of Adèle H.Официр1976Small ChangeМартинов отац1977The Man Who Loved WomenЧовек на сахрани1977Close Encounters of the Third KindКлод Лакомб1978The Green RoomЖулијен Давен1981The Woman Next DoorПојављивање
Продуцент +ГодинаНаслов на енглеском језикуНаслов на француском језику1958Good AnnaAnna la bonne1960Testament of OrpheusLe testament d'Orphée1961The Gold BugLe scarabée d'or1961Paris Belongs to UsParis nous appartient1968Naked ChildhoodL'Enfance Nue
Референце
Литература
Спољашње везе
New Wave Film Encyclopedia: "François Truffaut" an extensive biography
François Truffaut bibliography via the UC Berkeley Media Resources Center Francois Truffaut at The Guardian Film at The New York Times Movies
AllMovie.com Biography
Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 1984. Категорија:Парижани Категорија:Француски редитељи Категорија:Добитници награде БАФТА Категорија:Добитници награде Сезар Категорија:Умрли од тумора мозга