десно|безоквира Једна од основних активности ЈВуО састојала се у ликвидацијама неподобних грађана осумњичених да су „комунистички симпатизери“. Михаиловићева наређења и инструкције обилују захтевима које он поставља својим командантима у циљу уништавања „симпатизера“.

Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 493—499 од 7. новембра 1943. - НАРЕЂЕЊЕ... - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm

Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 635 од 12. новембра 1943. Инструкција Кесеровићу - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm

Ове инструкције и наређења уродиле су плодом. Један од низа покоља у таласу терора догодио се у поморавским градовима Јагодини, Ћуприји и Параћину, кад је у току једне ноћи 1/2. фебруара 1944. убијено 46 особа (у Јагодини 24, у Ћуприји 10, и у Параћину 12). Убијени су потицали из свих грађанских слојева - међу њима је било радника, студената, професора, и један судија.

У планирању покоља играо је улогу Здравко Милошевић, командант Варваринског корпуса ЈВуО са сарадницима, а заслугу за овај покољ преузео је на себе командант Тимочког корпуса ЈВУО Љубомир Љуба Михаиловић.

Извођење покоља Дана 4. јануара 1944. командант Тимочког корпуса ЈВУО Љубомир Љуба Михаиловић известио је телеграмом Дражу Михаиловића да је прикупио податке и одредио особе за ликвидацију:

Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 1. До 14. јануара 1944. Године - Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 11/1.

Наређење Драже Михаиловића које је командант Тимочког корпуса ЈВУО тражио, није пронађено. До акције је дошло у сумрак 1. фебруара 1944.

С обзиром да су у том периоду важили Уговори о сарадњи између ЈВуО и команде ЈугоистокаСпоразум између Крајскомандантуре у Зајечару и команданта Тимочког корпуса од 25. децембра 1943. о сарадњи у борбама против НОВЈ - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm, четници су у овој акцији имали сарадњу Недићевих и окупационих власти. Уз њихову сагласност, у поморавске градове са падом мрака ушле су припремљене групе за извршење из састава Тимочког корпуса ЈВУО, јачине по око 50 људи. Из Ћуприје је заклано је 10Извод из књиге примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. године, Бр. 2484 од Лонга. Бр. 633 од 17. фебруара 1944. http://www.znaci.org/00001/4_14_3_84.htm (или 12Књига групе аутора „Поморавље у НОБ-у 1941—1945") људи и бачено у тзв."Мијајилову јаму“.

У Параћину су четнички егзекутори заклали у кућама четворо људи, а 8 извели из града и поклали их у Голубовачкој шуми. У Јагодини је заклано двадесеттроје. Након покоља, мајор Љубомир Михаиловић известио је команду:

На основу истог извора, то је имало позитиван одјек у народу.

Убијено је укупно 22 људи.

Контекст масакра Након овог масакра нико од починилаца или организатора није позван на одговорност од стране ЈВуО. Овакав метод рада био је уобичајен. Примењивали су и остали корпуси. Авалски корпус ЈВуО извршио је током децембра 1943. и јануара 1944. низ покоља, међу којима је најмасовнији онај у Вранићу 20/21. децембра 1943. Командант Делиградског корпуса мајор Брана Петровић на пример, известио је Михаиловића да су његови четници блокирали Соко Бању и Санаторијум за лечење болесника из којег су извукли и стрељали "15 интелектуалаца, прве гарнитуре комуниста".Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 15/1 (књ. XLVII)

Референце

Види још Масакр у Болечу Масакр у Вранићу Масакр у Друговцу

Категорија:Злочини ЈВуО у Другом светском рату Категорија:Сарадња ЈВуО са снагама Осовине у Другом светском рату Категорија:Злочини Немаца у Југославији у Другом светском рату Категорија:Заједничке борбе ЈВуО и Немаца Категорија:Историја Јагодине Категорија:Историја Параћина Категорија:Историја Ћуприје Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби Категорија:НОБ у 1944. Категорија:Србија у 1944. Параћин, Ћуприја и Јагодина Параћин, Ћуприја и Јагодина Параћин, Ћуприја и Јагодина