десно|мини| Поетот Орфеј ја вади Евридика од адот. десно|мини| Трубадури во Берлин (приказ од 14 век). десно|мини|Споменик на Кочо Рацин во Велес

Поет (од , ) — личност која пишува поезија односно песни.

Поетите општо се сметаат за најстари писатели, имајќи предвид дека најстарите култури и цивилизации ги запишале своите идеи - религиозни, филозофски, правни, морални и политички - во облик на песни, кои често се пренесувале усно од колено на колено. Примери за ова се светите книги на Индијците - Ведите и Упанишадите, како и хебрејското Свето писмо, кои содржат многу делови во стихови. Првите поети често биле свештеници, а малку подоцна, во античкиот период, дури и најсложените филозофски идеи, па дури и научни дела биле претставувани во облик на песни.

Во денешно време, поет често се сфаќа како писател кој е надарен да претстави одредени апстрактни идеи или идеали на симболичен, но лесно разбирлив и естетски вреден начин за својата околина.

Некои држави имале, а некои сè уште ја имаат институцијата „официјален државен поет“.

Наспроти поетот, оној што изведува песни со пеење се нарекува пејач.

Историја Поимот на поет претрпел низа промени во текот на историјата. Веќе во Стара Грција се разликувале две концепции: поет како пророк (poeta vates) и поет како творец (poeta doctus). Според првата, идеите, сликите, зборовите и стиховите му доаѓаат на поетот од некое надворешно, возвишено место. За грчките поети, тоа е заслуга на музите, а за христијанските поети, тоа е дар од Бога.Pjesnik , enciklopedija.hr - mrežno izdanje Hrvatske enciklopedije, pristupljeno 19. lipnja 2016.

Во зората на романтизмот, таквата теорија била заменета со учење за имагинација. Тоа значи дека наместо надворешен извор, сега станува збор за внатрешен извор на вдахновение , па поетот веќе не е алатка во туѓи раце. Изворот на тој начин е преместен кон самото јас на поетот. Поетот може да види облици и начини на живот недостапни за обичниот вид, а тоа гледање е резултат на состојби како што се сон, мечтаење, возбуда (природна или побудена). Така, исчезнало старото сфаќање, според кое таквите состојби се резултат на дејството на некоја повисока сила.

Друга старогрчка концепција за поетот како творец била обележана со барања за признавање на поетската активност како вештина. Првите метафори ја прикажувале поезијата како фино ткаење. Грците ја препознале и истакнале важноста на поетската вештина (на пр. Пиндар ). Така, Хомеровото повикување на музите во „Илијадата“ и „Одисејата“ се однесувало првенствено на содржината, а не на обликот , т.е. што сакал да каже, а не како ќе го каже. Таквата дефиниција за поет-занаетчија ја прифатил и староримскиот поет Хорациј, а посланието во кое тој ја нагласува важноста на обликувањето на поезијата станало клучен поетски текст на средниот век под наслов Ars poetica.

Освен значењето на поимот поет, низ вековите се менувал и неговиот општествен статус. Во племенското општество, поетот припаѓал на владејачката свита како носител на племенската мудрост, па понекогаш било тешко да се разликува неговиот опсег од оној на врачевите или свештениците. Со појавата на првите државни целини, положбата на поетот се институционализирала. Така дворскиот поет го зазел местото на бардот. Имаше обичај да се наградува квалитетот на поетот, така, на пример, Франческо Петрарка бил крунисан со лаворов венец (poeta laureatus). Поетот долго време бил поврзан со владетелот, мецената, сè до 18 век, кога полека се обликувал книжевниот пазар.

Во 19 век, во екот на индустријализацијата, се појавил ликот на отуѓениот поет, проклетник (poète maudit), кој бил претерано чувствителен кон целно насоченото граѓанско општество од тоа време. Успехот и победата на масовните медиуми и потрошувачкото општество во 20 век уште повеќе ја истакнала отуѓеноста на поетот. Современата книжевна теорија ги признала, ги препознала и ги истакнала бројните невидливи и софистицирани механизми на маргинализација на поетите засновани на различни, но меѓусебно поврзани оски на дискриминација.

Поетот како тема во уметноста и во популарната култура Поетот како тема во книжевноста „Поет“ — песна на хрватскиот поет Звонимир Балог.Поетска читанка: Избор од македонската и светската поезија за деца, Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2005, стр. 94. „Руските поети“ - песна на рускиот поет Андреј Вознесенски од 1957 година.Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига III: Средина XX века – поч. XXI века (неомодернизам, неоавангарда, постмодернизам и нова трагања). Београд: Paidea, 2007, стр. 42. „Поетот и ѓаволот“ - песна на рускиот поет Николај Глазков од 1943 година.Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига III: Средина XX века – поч. XXI века (неомодернизам, неоавангарда, постмодернизам и нова трагања). Београд: Paidea, 2007, стр. 16-17. „Поетот Мистрал“ - расказ на францускиот писател Алфонс Доде од 1869 година.Alphonse Daudet, Pisma iz mog mlina. Zagreb: Znanje, 1986, стр. 129-136. „На слепиот поет“ - песна на францускиот поет Виктор Иго.Viktor Igo, Pesme. Beograd: Rad, 1969, стр. 52. „Поет“ - песна на Виктор Иго.Viktor Igo, Pesme. Beograd: Rad, 1969, стр. 12-13. „На поетот кој ми испрати орелско перо“ - песна на Виктор Иго.Viktor Igo, Pesme. Beograd: Rad, 1969, стр. 53. „Тибул“ (српски: Tibulo) - песна на српскиот поет Војислав Илиќ.Zoran Mišić, Antologija srpske poezije. Nolit, Beograd, 1963, стр. 95. „Момчето ги носи своите први песни на преглед“ (хрватски: Mladić nosi svoje prve pjesme na ogled) - песна на Мирослав Крлежа.Miroslav Krleža, Lirika. Sarajevo: Svjetlost, 1966, стр. 88-92. „Поетот во Њујорк“ (шпански: Poeta en Nueva York) - поетска збирка на шпанскиот поет Федерико Гарсија Лорка.Федерико Гарсија Лорка, Неверна жена. Скопје: Македонска книга, Култура, Мисла, Наша книга, 1982. „Приказна за поетот“ (српски: Priča o pesniku) - песна на Десанка Максимовиќ.D. Maksimović, Pesme. Beograd: Rad, 1964, str. 4. „Поетот и пролетта“ (српски: Pesnik i proleće) - песна на Десанка Максимовиќ.D. Maksimović, Pesme. Beograd: Rad, 1964, str. 5. „Поетовата биста во паркот“ (српски: Pesnikov kip u parku) - песна на Десанка Максимовиќ.D. Maksimović, Pesme. Beograd: Rad, 1964, str. 7-8. „Поетот и родниот крај (Pesnik i zavičaj)“ - песна на Десанка Максимовиќ.Desanka Maksimović, Izabrane pesme (peto dopunjeno izdanje). Beograd: BIGZ, 1985, стр. 195. „Поет на 21-от век“ - краток расказ на македонскиот писател Стефан Марковски од 2015 година. „Народниот поет“ - песна на македонскиот писател Стефан Марковски од 2016 година. „Слем поет“ - краток расказ на македонскиот писател Стефан Марковски од 2017 година. „Кутриот поет“ - песна на полскиот поет Чеслав Милош.Savremena poljska poezija. Beograd: Nolit, 1964, стр. 150-151. „Слеп поет“ - песна на српскиот поет Бранко Миљковиќ.Бранко Миљковиќ, Избор. Скопје: Мисла, култура, Македонска книга, 1988, стр. 24. „Судбината на поетот“ - песна на Бранко Миљковиќ.Бранко Миљковиќ, Избор. Скопје: Мисла, Култура и Македонска книга, 1988, стр. 85. „Поет“ - кус расказ на италијанскиот писател Еуџенио Монтале.Euđenio Montale, Leptir iz Dinara i ostali prozni spisi. Beograd: Rad, 1979, стр. 155-157. „На поетот“ — песна на македонскиот поет Коле Неделковски.Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, 1958, стр. 70. „Епитаф на словенскиот прапоет“ (српски: Epitaf slovenskom prapesniku) - песна на српскиот поет Миодраг Павловиќ.Miodrag Pavlović, Izabrane pesme. Beograd: Rad, 1979, стр. 58-59. „Опело - На поетот загинат од бомбардирањето“ (српски: Opelo - Pesniku poginulom od bombardovanja)- песна на српскиот поет Миодраг Павловиќ.Miodrag Pavlović, Izabrane pesme. Beograd: Rad, 1979, стр. 27-29. „Смртта на поетот“ - поетски циклус на рускиот писател Борис Пастернак од 1930-1931 година.Борис Леонидович Пастернак, Изабране песме. Нови Сад: Orpheus, 2011, стр. 204-224. „Поетите на XIX век“ - песна на унгарскиот поет Шандор Петефи.Šandor Petefi, Sloboda i ljubav. Beograd: Rad, 1969, стр. 60-61. „Воскреснувањето на споменикот на поетот“ (српски: Васкрс песниковог споменика) - песна на српскиот поет Васко Попа.Vasko Popa, Pesme. Beograd: Bigz, 1978, стр. 190. „Памети тој“ — песна на македонскиот поет Анте Поповски.Анте Поповски, Поезија. Наша книга, Скопје, 1990, стр. 143. „Разговор на издавачот со поетот“ — песна на рускиот поет Александар Пушкин.A. S. Puškin, Lirika. Rad, Beograd, 1979, стр. 87-93. „Поетот и толпата“ — песна на Александар Пушкин од 1828 година.A. S. Puškin, Lirika. Rad, Beograd, 1979, стр. 176-177. „Прозаикот и поетот“ — песна на Александар Пушкин.A. S. Puškin, Lirika. Rad, Beograd, 1979, стр. 133. „На другарот стихотворец“ — песна на Александар Пушкин.A. S. Puškin, Lirika. Rad, Beograd, 1979, стр. 94-96. „Поет“ — песна на Александар Пушкин.A. S. Puškin, Lirika. Rad, Beograd, 1979, стр. 154. „На поетот“ — песна на Александар Пушкин од 1830 година.A. S. Puškin, Lirika. Rad, Beograd, 1979, стр. 209. „На поетот“ (српски: Песнику) — песна на српскиот поет Милан Ракиќ.Милан Ракић, Песме. Рад, Београд, 1963, стр. 111. „Седумгодишни поети“ - песна на францускиот поет Артур Рембо од 1871 година.Артур Рембо, Боравак у паклу. Београд: Култура, 1968, стр. 23-26. „Поет“ - песна на германскиот поет Рајнер Марија Рилке.Рајнер Марија Рилке, Искуство тишине. Београд: Paideia, 2014, стр. 84. „Кутриот поет Стахура“ - песна на полскиот поет Тадеуш Ружевич од 2003 година.Tadeuš Ruževič, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg / Čigoja štampa, 2013, стр. 261-262. „Кој е поет“ - песна на Тадеуш Ружевич.Savremena poljska poezija. Beograd: Nolit, 1964, стр. 181-182.Tadeuš Ruževič, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg / Čigoja štampa, 2013, стр. 31. „Да се биде поет“ - збирка поезија на чешкиот поет Јарослав Сајферт од 1984 година.„Izabrana bibliografija Jaroslava Sajferta“ во: Jaroslav Sajfert, Stub kuge. Beograd: Mali vrt, 2014, стр. 93-94. „Жените на поетите“ - песна на полскиот поет Јежи Харасимович.Savremena poljska poezija. Beograd: Nolit, 1964, стр. 237. „Господинот Когито и поетот во одредени години“ - песна на полскиот поет Збигњев Херберт.Zbignjev Herbert, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg – Čigoja štampa, стр. 118-121. „Поет“ — песна на рускиот поет Велимир Хлебников.Велимир Хлебњиков, Краљ времена Велимир I. Просвета: Београд, 1964, стр. 129. „Збогувањето на поетот“ (германски: Sängers Abschied) - песна на германскиот поет Фридрих Шилер.Fridrih Šiler, Knjiga poezije. Beograd: Rad, 1964, стр. 60. „Поетовиот грозен сон“ - песна на Вислава Шимборска.Vislava Šimborska, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 359-360. „Клошарска песна на поетот“ - песна на Ацо Шопов.Ацо Шопов, Песни. Скопје: Македонска книга, Мисла и Култура, 1988, стр. 137-138. „Калифот Ал-Мансур и поетот“ - суфиска приказна.Суфиски приказни. Скопје: Темплум, 2017, стр. 62.

Поезијата како тема во музиката „Поет“ (англиски: The Poet) — музички албум на американскиот соул-музичар Боби Вомак (Bobby Womack) од 1981 година.Bobby Womack – The Poet (пристапено на 17.2.2023) „Рубајат“ (Rubaiyat) — песна на британската музичка група Колдкат (Coldcut) од 1997 година.Coldcut – Let Us Play! (пристапено на 25.5.2022) „Поет“ (англиски: The Poet) — песна на американската соул-фанк група Sly & The Family Stone од 1971 година.Sly & The Family Stone – There's A Riot Goin' On (пристапено на 22.2.2024)

Поезијата како тема во филмот „Враќање на поетот“ – ерменски документарен филм од 2005 година, во режија на Харутјан Хачатријан.== Наводи ==

Категорија:Занимања Категорија:Грцизми