thumb|300px|Целом Целом (секундарна телесна дупља) се развија у току ембрионалног развића у мезодерму, као потпуно нов простор; није остатак бластоцела као псеудоцелом. Обавијен је мезодермалним епителом – перитонеумом. Целом је испуњен течношћу, али у њему, за разлику од псеудоцелома, нема органа. Целомска течност не долази у додир ни са телесним зидом ни са цревом јер је од њих одвојена перитонеумом.
На перитонеуму се разликују два слоја : паријетални, спољашњи слој окренут ка епидермису и висцерални, унутрашњи слој окренут према цреву.
Ова два слоја се сустичу на дорзалној и вентралној страни образујући дорзалну и вентралну мезентеру. Кроз ове мезентере пролазе крвни судови, мишићи и др.
Начини постанка целома
Целом постаје углавном на два начина: шизоцелно а сам целом је шизоцелом и ентероцелно, а целом је гастроцелом.
Шизоцелно настајање целома јавља се код: мекушаца, прстенастих црва и зглавкара. Ентроцелно настајење целома јавља се код бодљокожаца и хордата.
При шизоцелном начину долази до размицања ћелија мезодерма, а при ентероцелном целом настаје као избочина црева.
Значај и улоге целома
Појава целома условила је многе погодности и преимућства, као што су побољшање метаболизма, боља покретљивост и тиме прилагођавање различитим условима спољашње средине, које су довеле до развоја великог броја све сложенијих типова животиња.
Улоге целома су : целомска течност се користи, код мање сложених целомата, као примарни транспортни систем; код тих целомата перитонеум има трепље, чијим радом се помаже циркулација целомске течности; код сложенијих целомата развијен је крвни систем као основни транспортни систем; од целома полазе полазе канали који га повезују са спољашњом средином; ти канали су метанефридије и канали за избацивање полних ћелија; метанефридије су цеви отворене на оба краја, по чему се разликују од протонефридија; у целому се, код простијих целомата, врши дозревање полних ћелија ; код неких, као што су нпр. морски краставци (бодљокошци), се чак и оплођење врши у целому; целомска течност је под сталним притиском тако да телу даје чврстину и помаже при кретању, односно представља неку врсту хидрауличног скелета.
Литература
Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986. Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998. Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986. Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000. Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
Спољашње везе БиоНет Школа
Категорија:Телесна дупља Категорија:Протостомије