20. јануар је двадесети дан у години по Грегоријанском календару. Преостаје још 345 дана (346 у преступним годинама) у години после овог дана.

Догађаји

1265 — У Вестминстерској палати први пут се састао енглески парламент који је сазвао Симон V Монфорт. 1320 — Владислав I Кратки је крунисан у Кракову за краља Пољске. 1841 — Велика Британија је заузела острво Хонгконг током Првог опијумског рата. 1876 — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе. 1887 — САД и Хаваји склопили уговор по ком су Американци добили право да Перл Харбор користе као поморску базу. 1942 — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања. 1944 — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске. 1945 — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију. 1953 — Двајт Ајзенхауер инаугурисан за 34. председника САД. 1961 — Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји. 1967 — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород. 1969 — Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД. 1973 — У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва. 1977 — Џими Картер инаугурисан за 39. председника САД. 1981 — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, у то време поставши најстарији председник у историји САД. 1981 — После 444 дана у заробљеништву ослобођена су последња 52 америчка таоца отетих из амбасаде САД у Техерану. 1987 — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година. 1989 — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД. 1990 — Совјетска армија је угушила протесте Азера у Бакуу који су тражили независност Азербејџана. 1991 — У претежно српским местима на подручју општина Новска, Нова Градишка и Славонска Пожега одржано народно изјашњавање у циљу прикључења Општини Пакрац. 1993 — Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника САД. 1996 — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1% гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца. 2000 — У Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске. 2001 — Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001 — Џорџ В. Буш инаугурисан за 43. председника САД. 2003 — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999. 2006 — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети. 2008 — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић, око 35%, остали испод 10%. 2009 — Барак Обама инаугурисан за 44. председника САД. 2017 — Доналд Трамп инаугурисан за 45. председника САД. 2021 — Џо Бајден инаугурисан за 46. председника САД. 2025 — Доналд Трамп инаугурисан за 47. председника САД, поставши најстарији председник у историји ове државе.

Рођења 1775 — Андре-Мари Ампер, француски физичар, математичар и природњак. (прем. 1836) 1873 — Јоханес Вилхелм Јенсен, дански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1944). (прем. 1950) 1896 — Џорџ Бернс, амерички глумац, комичар, певач и писац. (прем. 1996) 1908 — Јован Мариновић, црногорски и југословенски правник и револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије. (прем. 1982) 1920 — Федерико Фелини, италијански редитељ и сценариста. (прем. 1993) 1926 — Патриша Нил, америчка глумица. (прем. 2010) 1930 — Баз Олдрин, амерички астронаут, инжењер и војни пилот, други човек који је крочио на Месец. 1931 — Дејвид Ли, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1996). 1946 — Дејвид Линч, амерички редитељ, сценариста, продуцент, музичар, писац и глумац. (прем. 2025) 1948 — Радослав Зеленовић, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке и уредник Филмске редакције РТС. 1951 — Петар Сеферовић, српски је кардиолог, универзитетски професор и академик. 1951 — Ијан Хил, енглески музичар, најпознатији као басиста групе -{Judas Priest}-. 1952 — Миодраг Зец, српски економиста. 1952 — Пол Стенли, амерички музичар и сликар, најпознатији као гитариста и певач групе -{Kiss}-. 1956 — Бил Мар, амерички комичар, ТВ водитељ, писац и глумац. 1957 — Марина Урбанц, словеначка глумица. 1964 — Рон Харпер, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. 1970 — Бранка Катић, српска глумица. 1972 — Оскар Дроњак, шведски музичар, најпознатији као оснивач и гитариста групе -{Hammerfall}-. 1971 — Чедомир Петровић, српски физичар и академик, инострани члан састава Српске академије наука и уметности. 1973 — Мирослав Берић, српски кошаркаш. 1979 — Роб Бурдон, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе -{Linkin Park}-. 1981 — Ђорђе Јокић, српски фудбалер. 1981 — Џејсон Ричардсон, амерички кошаркаш. 1981 — Овен Харгривс, енглески фудбалер. 1984 — Карим Хаџи, туниски фудбалер. 1984 — Малек Џазири, туниски тенисер. 1987 — Еван Питерс, амерички глумац. 1987 — Марко Симончели, италијански мотоциклиста. (прем. 2011) 1987 — Роберт Фара, колумбијски тенисер. 1991 — Полона Херцог, словеначка тенисерка. 1995 — Калум Чејмберс, енглески фудбалер. 1996 — Јована Прековић, српска каратисткиња. 2000 — Аријан Лакић, српски кошаркаш.

Смрти 842 — Теофило, византијски цар (рођ. 813) 1612 — Рудолф II, цар Светог римског царства. (рођ. 1552) 1666 — Ана Аустријска, француска краљица (рођ. 1601), супруга Луја XIII и мајка Луја XIV. 1898 — Коста Абрашевић српски песник. (рођ. 1879) 1921 — Живојин Мишић, српски војвода. (рођ. 1855) 1936 — Џорџ V, британски краљ (рођ. 1865) 1983 — Маноел Франсиско дон Сантос Гаринча, бразилски фудбалер. (рођ. 1933) 1984 — Џони Вајсмилер, амерички спортиста и филмски глумац (рођ. 1904) 1993 — Одри Хепберн, америчка глумица холандског порекла (рођ. 1929) 2000 — Славко Јаневски, македонски писац кратких прича, романописац, пјесник, филмски сценариста, есејиста и сликар. (рођ. 1920) 2019 — Љиљана Шљапић, српска глумица и певачица. (рођ. 1940) 2019 — Масазо Нонака, јапански суперстогодишњак. (рођ. 1905)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог Јована Крститеља Светог мученика Атанасија

Референце

120