Хилари Дајана Родам Клинтон (; Чикаго, 26. октобар 1947) америчка је политичарка и правница. Била је кандидат Демократске партије за председника Сједињених Америчких Држава на изборима 2016. године. Функцију 67. државне секретарке САД обављала је од 2009. до 2013, јуниорска сенаторка САД из Њујорка била од 2001. до 2009, прва дама САД за време мандата њеног мужа Била Клинтона од 1993. до 2001, те прва дама Арканзаса током његовог председниковања од 1979. до 1981. и поново од 1983. до 1992. године.
Рођена је у Чикагу и одрасла је у илиноиском предграђу Парк Риџ, где је похађала колеџ Велсли и дипломирала 1969, а затим докторирала на Правном одсеку Факултета Јејл 1973. године. После мандата конгресне правне заступнице преселила се у Арканзас и удала за Била Клинтона, 1975. године. Године 1977. била је један од оснивача организације Адвокати Арканзаса за децу и породицу. Наредне године постала је прва директорка Корпорације за правне услуге, а 1979. прва партнерка Адвокатске фирме „Роуз”. Као прва дама Арканзаса (, ), водила је радну групу чије су препоруке помогле у спровођењу реформе јавног школства Арканзаса, а била је и у неколико корпорацијских одбора.
У улози прве даме се залагала за усвајање неуспешне иницијативе План Клинтонине здравствене заштите из 1993. године. Одиграла је значајну улогу 1997. и 1999. године у стварању Програма државног дечјег здравственог осигурања (-{SCHIP}-). Такође се борила и с проблемима усвајања и хранитељства. На Конференцији УН за жене 1995. у Пекингу, Клинтонова је у тада контроверзном и утицајном говору изјавила да су „људска права женска права и женска права људска права”. У браку је 1998. године пребродила скандал с Моником Левински, када њена улога прве даме бива поларизована у јавности.
Клинтонова је 2000. изабрана као прва жена на функцију сенатора савезне државе Њујорк, те је тако постала једина прва дама која је тражила место у изборном уреду. Након Напада на Светски трговински центар, подржала је Рат у Авганистану. Такође је гласала за Ирачку резолуцију 2002. године којом се настојало убрзати повлачење америчких трупа из Ирака (за што је касније изразила жаљење). Одиграла је водећу улогу у истраживању здравствених проблема с којима су се суочили они први на удару 11. септембра. Гласала је против Бушевих пореских олакшица, те против бушења у Арктичком националном резервату дивље природе (). На место сенаторке поново је изабрана 2006. године. На председничким изборима 2008, освојила је више делегата него иједна претходна кандидаткиња; страначку (демократску) номинацију изгубила је од Барака Обаме, с тим да је добила више гласова.
Као државна секретарка у Обаминој администрацији од 2009. до 2013. године, Клинтонова је реаговала на стање везано за Арапско пролеће, при чему се залагала за војну интервенцију у Либији. Помогла је у организовању дипломатске изолације и међународног санкцијског режима против Ирана, у напору да примора смањење нуклеарног програма ове земље; ово је довело до вишенационалног Заједничког свеобухватног плана акције, договора склопљеног 2015. године. Напушта Обамину администрацију на крају његовог првог мандата, пише своју пету књигу и почиње да држи плаћене говоре, пре објављивања своје друге председничке кандидатуре — сада за изборе 2016.
Хилари Клинтон је добила највише гласова и примарних делегата на Демократским примарним изборима 2016. године, званично прихватајући своју партијску номинацију за председника Сједињених Америчких Држава 28. јула 2016. године, заједно с потпредседничким кандидатом из исте странке ког је одабрала — сенатором Тимом Кејном. Постала је први женски кандидат номинован за председника од стране велике америчке политичке партије. Као део своје платформе 2016, истакла је кампању за повећање прихода, унапређење Акта о доступној нези, те финансијску реформу и реформу Вол стрита. Није била против политике давања држављанства имигрантима који немају документа, а заговарала је повећавање и заштиту женских права те озваничавање породичне подршке кроз плаћено одсуство родитеља и универзално предшколско образовање; залагала се за борбу против климатских промена те за повећавање пореза богатима, укључујући „фершер доплату” (), што је представљало средства за финансирање одређених трошкова које је помињала у свом предложеном програму. До јуна 2015. године, променила је мишљење по питању првобитне подршке Транспацифичком партнерству; сада је тврдила да „било који трговински договор мора да произведе радна места, повећа наднице, повећа просперитет и заштити нашу безбедност”. Међутим, контроверза око њених приватних имејл сервера током секретарског мандата постала јој је велик проблем, поготово пред крај кампање. На изборима одржаним 8. новембра 2016. године, Хилари Клинтон је изгубила председничку трку за Белу кућу од републиканског противкандидата Доналда Трампа. У електорском колегијуму, Клинтонова је добила 232 а Трамп 306 гласова. С друге стране, Клинтонова је добила више гласова народа — 48,2% наспрам 46,1% Трамповог гласачког тела; ово су тек пети председнички избори у САД где је кандидат који је изгубио изборе добио више гласова народа. Након губитка, 2017. године се одлучила фокусирати да буде — како је сама рекла — „”; написала је своје треће мемоаре (-{What Happened}-) и основала политичку организацију (-{Onward Together}-) посвећену добровољном прикупљању средстава за прогресивне политичке групе у САД. У марту 2019, Хилари Клинтон је рекла да се неће кандидовати на изборима 2020.
Детињство, младост и образовање Детињство и младост Хилари Дајана Родам је рођена у чикашкој болници Еџвотер, у илиноиском округу Кук. Одрастала је у породици која је припадник Уједињене методистичке цркве, настањена прво у Чикагу; када је имала три године, са породицом се преселила у Парк Риџ. Њен отац, Хју Елсворт Родам (1911—1993), који је енглеског, шкотског, , велског и холандског порекла, успео је у приватном бизнису у текстилној индустрији. Мајка, Дороти Хауел Родам (1919—2011), која је шкотског, енглеског и француског порекла, била је домаћица. Хилари Родам је одрастала са два млађа брата, Хјуом и Тонијем. Тони је 28. маја 1994. оженио Никол Боксер, ћерку сенаторке Барбаре Боксер, на церемонији у Белој кући којој је присуствовало 250 званица. Пре окончавања брака разводом, пар је добио сина Закарија који се родио 1995. године. Закари је био посебан, на јединствен начин, јер је био и унук и нећак тадашњих америчких сенатора.
мини|лево|220п|alt=Музејска витрина која садржи фотографије, папире, ципеле, лутке те друге артефакте из Хилариног раног детињства|Успомене из раног детињства у председничкој библиотеци Била Клинтона у Литл Року (Арканзас)
Као дете, Родамова је била миљеница својих професора у јавним школама које је похађала у Парк Риџу. Бавила се многим спортовима, попут пливања или бејзбола, те освојила многобројне награде, као што су -{Brownie}- и -{Girl Scout}-. Често је причала о томе како су је инспирисали амерички напори током Свемирске трке и како је послала писмо у ком је питала шта да уради да постане астронаут; одговорено јој је да у поменути програм не примају жене.Клинтонову је темељито истраживала Мишел Је Хи Ли (-{Fact Checker}-) из Вашингтон поста. Цитат:»After receiving more information from the National Air and Space Museum, specifically a with a similar tone and message as the and Clinton's account, we decided the claim met the "reasonable person" standard. We award Clinton the rare Geppetto Checkmark [Statements and claims that contain "the truth, the whole truth, and nothing but the truth"].«За пуни извештај погледајте:
(Нити Хилари Клинтон нити NASA немају копију стварног одговора за који она тврди да га је примила.) мини|десно|200п|alt=Хилари Клинтон у документу „Eyrie yearbook” (издање 1965. г.); Maine South High School|Хилари Родам у годишњаку MSHS (1965) Похађала је -{Main East High School}- (MEHS), где је била део школског савета и учествовала у изради школских новина, те била изабрана за Национално почасно друштво . Победила је у избору за потпредседника разреда (током своје јуниорске године), али је потом од двојице дечака изгубила избор за председника разреда (током своје сениорске године); један од њих јој је рекао да је „... стварно глупа ако мисли да девојка може да се изабере за председника”. »... you are really stupid if you think a girl can be elected president.« За своју сениорску годину, она и други ученици премештени су у тада нову -{Maine South High School}- (MSHS); ту је била Финалиста националних заслуга () и за њу је важило да „има највеће изгледе да успе у животу”. Дипломирала је 1965. године у топ 5 процената свог разреда. »most likely to succeed« Мајка Родамове је желела да јој ћерка оствари независну професионалну каријеру, док је отац — који је био по природи традиционалан — осећао да његова ћерка има могућности и шансе које пол не би требало да ограничава.
Хилари Родам је одрастала у политички конзервативној породици. Помогла је у агитовању за -{Chicago's South Side}- још у тринаестој години, баш пре надолазећих председничких избора 1960. године, када је била непосредни сведок изборне преваре (као што су адресе кандидата на изборним листама које су заправо биле празне парцеле) против републиканског кандидата Ричарда Никсона. Волонтирала је потом за Републиканску странку САД за време председничких избора 1964. године, на страни Барија Голдвотера. Родамин рани политички развој је углавном био обликован утицајима њеног професора историје из средње школе — који је као и њен отац био страствени антикомуниста и који ју је увео у Голдвотерову Савест конзервативца () — те утицајима методистичког министра младих, који је као и њена мајка био забринут проблемима друштвене (не)правде и с којим је Хилари Родам по први пут видела и упознала највећег борца за грађанска и људска права — Мартина Лутера Кинга —, 1962. године на говору у Оркестарској сали у Чикагу.
Велсли колеџ мини|центар|205п|alt=Велсли колеџ на којем је Родамова дипломирала политичке науке; велика зграда у далеком плану|Велсли колеџ на којем је Родамова дипломирала политичке науке (у Масачусетсу, код Бостона)
Родамова се 1965. године уписује на Велсли колеџ, где дипломира политичке науке. За време студентских дана, била је председница „Велслијевих младих републиканаца” (); са овом групом која је била оријентисана „рокфелерско (либерално) републикански” (), подржала је избор Џона Линдсија за градоначелника Њујорка и државног тужиоца из Масачусетса Едварда Брука у Сенат САД. Касније се повукла са овог положаја. Клинтонова ће касније (2003. године) написати да су се променили њени тадашњи погледи по питању Америчког покрета за људска права и Вијетнамског рата. У писму свом министру младих у то време, она себе описује као „умом конзервативну и срцем либералну”. »a mind conservative and a heart liberal« За разлику од 1960. године, када се залагала за радикалне акције против политичког система, сада је тражила да буде у истом.