мини|Вода у три стања: течно, чврсто (лед), и гас (невидљива водена пара у ваздуху). Облаци су акумулиране водене капљице, кондензоване из паром засићеног ваздуха. мини|Видео који демонстрира стања воде присутна у домаћинству. мини|Вода за пиће
Вода је провидна течност која формира реке, језера, океане и кишу. Она је главни састојак флуида живих бића. Као хемијско једињење, молекул воде садржи један атом кисеоника и два атома водоника, који су повезани ковалентним везама. Вода је течност на стандардној амбијентној температури и притиску, мада се на Земљи често јавља заједно са својим чврстим стањем, ледом; и у гасовитим стању, пари (водена пара). Она се такође јавља у облику снега, магле, росе и облака.
Вода покрива 71% Земљине површине. Она је витална за све познате форме живота. На земљи, 96,5% планетарне воде је у морима и океанима, 1,7% је подземна вода, 1,7% је у глечерима и леденим капама Антарктика и Гренланда, и мала фракција је у другим воденим телима, и 0,001% у ваздуху као пара, облаци (формирани од леда и течне воде суспендоване у ваздуху), и преципитацији.Water Vapor in the Climate System, Special Report, [AGU], December 1995 (linked 4/2007). . Само 2,5% Земаљске воде је слатка вода, и 98,8% те воде је у леду (изузев леда у облацима) и подземној води. Мање од 0,3% све слатке воде је у рекама, језерима, и атмосфери, и још мања количина Земљине слатке воде (0,003%) је садржана у биолошким телима и индустријским производима.
Вода се на Земљи константно креће кроз хидролошки циклус евапорације и транспирације (евапотранспирација), кондензације, преципитације, и отицања, обично досежући море. Евапорација и транспирација доприносе преципитацији на земљишту. Вода која се користи у производњи добара или услуга је позната као виртуална вода.
Безбедна вода за пиће је есенцијална за људе и друге животне форме, мада она не пружа калорије или органске нутријенте. Доступ безбедној води за пиће је побољшан током задњих декада у скоро свим деловима света, мада приближно једна милијарда људи још увек нема присутуп безбедној питкој води и око 2,5 милијарде немају адекватну санитацију. Постоји јасна корелација између доступа безбедне воде и бруто домаћег производа по глави становника., Gapminder video Међутим, поједини посматрачи су проценили да ће до 2025. више од половине светског становништва бити угрожено недовољним приступом безбедној води. Извештај из новембра 2009. сугерише да ће до 2030. у појединим регионима света који су у развоју потражња за водом премашити понуду за 50%. Вода игра важну улогу у светској економији, пошто она функционише као растварач за широк спектар хемијских супстанци и олакшава индустријско хлађење и транспорт. Приближно 70% слатке воде коју људи користе се троши на пољопривреду.
Хемијска својства мини|лево|Шематски приказ молекула воде лево|200п|мини|Модел водоничних веза (1) између молекула воде. десно|200п|мини|Импакт водених капљица узрокује одбојни млаз навише окружен кружним капиларним таласима. мини|200п|десно|Снежне пахуљице, слику је направио Вилсон Бентли, 1902. мини|200п|десно|Капљице росе приањају на пауковој мрежи. усправно|мини|Капиларно дејство воде упоређено са живом. Поларност је неравномјерна раздеоба набоја унутар молекула. Узрокована је одељивањем набоја услед неравномерне расподеле електрона у молекулу. Атом кисеоника на челу молекула је електронегативан (тежи привлачењу електрона), па један крај молекула има парцијално негативан набој, а други крај молекула, око водоникових атома, има парцијално позитиван набој. То узрокује асиметричност молекула воде - два атома водоника су под углом од 104.5° везана за атомом кисеоника. Поларност увелико одређује остала својства воде. Кохезија је својство молекула воде да успоставља водоничне везе с блиским молекулима. Водонична веза настаје међусобним привлачењем и спонтаним усмеравањем молекула тако да се електронегативни атом кисеоника једног придружује електропозитивним атомима водоника других молекула воде. Водоничне везе међу суседним молекулима се непрестано раскидају и поновно формирају (типична веза има животни век од неколико микросекунди), а сваки молекул воде је у течном стању повезан с око 3½ суседних молекула, што резултира стварањем велике тродимензионалне мреже, која је у чврстом стању леда изразито правилна. Кохезивност условљава: велику површинску напетост воде, капиларност, високу тачку кључања, специфичну топлоту и топлоту испаравања. Специфична топлота је количина топлоте коју грам неке материје прими да би му се температура подигла за 1° -{C}- (за воду износи 1.0 -{cal/g}-). Њен је висок износ код воде проузрокован ширењем водоничних веза. Енергија, која код других течности повећава кретање међу молекулима растварача (подиже температуру), се код воде користи за разбијање водоничних веза међу суседним молекулима. Водени раствори су тако, захваљујући водоничним везама, изузети од великих промена у температури. Топлота испаравања је количина енергије потребна да се један грам течности претвори у пару. Ова вредност је висока код воде, јер се током процеса морају разложити водоничне везе. Ово својство чини воду изврсним расхлађивачем.
Молекул -{H2O}- Вода је течност без мириса и укуса која је присутна скоро свуда: у океанима, морима, рекама, језерима, гасовита у облацима, замрзнута у глечерима или у великим подземним базенима испод кречњачких стена. Воду непрестано користи живи свет који без ње не може да живи. Људско тело чини 72% воде, при чему оно стално уноси и избацује нове количине. Вода је пресудна за метаболизам у организму, пошто омогућује варење и касније растварање хране у ћелијама, али и чишћење ћелија од отпада. Сматра се да би сваког дана у тело требало унети око осам чаша воде, али то није научно поткрепљено пошто многи људи пију знатно мање воде. Како би задовољила своје огромне потребе за водом, људска цивилизација воду црпи испод земље, из река, или из мора, а потом је водоводима доводи у градове, до станова и чесми. Сва вода, хемијски посматрана сачињена је од истог молекула -{H2O}-. Ово нам говори да је вода састављена од два атома водоника (-{H}-) и једног атома кисеоника (-{O}-). Електричне карактеристике и просторни изглед овог молекула су заиста специфичне, па одређују многе од добро познатих својстава воде.
Агрегатна стања У зависности од температуре и притиска, растојања између молекула воде су мања или већа, а везе међу њима јаче или слабије па се вода јавља у више стања: чврсто, течно и гасовито. Прелазак воде из једног агрегатног стања у друго постиже се повећањем или смањењем температуре. Вода прелази у гасовито агрегатно стање загрејавањем до температуре од 100 °C. У гасовитом агрегатном стању молекули воде су довољно међусобно удаљени да се могу хаотично кретати без много сударања. Прелазак воде из течног у гасовито агрегатно стање се назива испаравање. У течном агрегатном стању молекули воде су више приближени и они попримају облик суда у коме се налазе. Чврсто агрегатно стање се постиже хлађењем до температуре од 0 °C. У чврстом агрегатном стању молекули воде скоро да се и не померају и граде чврсту кристалну решетку. За разлику од течног и гасовитог стања, чврсто стање не мора да поприма облик суда у коме се налази, већ је у облику кристала. Мање је познато да вода делимично испарава и на нижим температурама од 100 °C, али не у великим количинама. Ово испаравање омогућује да вода непрестано кружи у природи, из земље ка облацима, па потом назад у виду кише и других падавина. Снег је такође вода, пошто је свака пахуља кристал леда малих димензија. Прелазак воде из чврстог у гасовито стање назива се сублимација.
Аномалија воде Аномалија воде је веома важна за живот свих водених створења. То је својство да вода која је хладнија од 4 °C увек излази на површину. Лед има мању густину од воде у течном стању па зато плива по површини. Вода је најгушћа на температури од 4 °C, тако да ће се у замрзнутим рекама сва вода хладнија од 4 °C попети ка површини. Аномалија воде омогућава да се реке и језера никад не замрзавају до дна, тако да жива бића у рекама презимљавају у топлој води. Због геометрије свог молекула, вода има низ специфичних својстава, као што је површински напон - карактеристика да на својој површини вода формира опну, што омогућује да се вода увек држи на окупу и између осталог, постепено формира водене капи. Вода је врло ретко чиста, без додатака и примеса. Вода у којој има само -{H2O}- молекула, назива се дестилована и добија се у индустријским погонима и лабораторијама, процесима хемијске дестилације.
Проводник Вода се сматра добрим проводником електричне струје. То и није сасвим тачно, пошто чиста вода, -{H2O}-, обично не проводи струју. Струја кроз воду протиче захваљујући раствореним минералима. Вода која садржи изузетно велики удео минерала, назива се минерална вода. У њој се налазе поједина једињења која су корисна за организам. Мехурићи који се налазе у флашираним водама су најчешће индустријски додатак додат ради дужег трајања и бољег укуса (додат је гас угљен-диоксид -{CO2}- који се додаје у сва газирана пића). За разлику од слатких, у морској води је растворена количина минерала натријум-хлорида -{NaCl}- (кухињске соли). Вода је такође и одличан растварач и то јој омогућава вишеструку употребу. Када је вода топлија растварање је брже.
Тврда вода Вода може бити тврда и мека. То је зато што се у свакој води налази растворено на стотине минерала и других једињења. Количине ових једињења су знатно мале, али су веома значајне за живи свет. Када је у води садржај минерала и једињења висок, за воду се каже да је тврда, а када је садржај низак за воду се каже да је мека.
Значај Због значаја за опстанак људи, вода има и значајно место у култури. Већина светских религија води придаје симболични значај средстава за прочишћење како од материјалних, тако и од духовних прљавштина. У Библији се вода спомиње 442 пута. У политеистичким религијама, код старих Грка и Римљана, сваки извор воде је имао свога бога заштитника. Грчки филозоф Емпедокле је воду сматрао за један од четири елемента, уз ваздух, ватру и земљу, верујући да је читав свет сачињен од њих. Вода обично симболизује равнодушност. Неправилна експлоатација и загађивање, угрозило је светске залихе воде. Према подацима УНЕСЦО-а, у наредних 20 година резерве пијаће воде ће се смањити за 30%. Сматра се да чак 40% светске популације већ сада нема довољно воде за своје дневне потребе. Према подацима организације -{WaterAid}- сваких 15 секунди једно дете умре од обољења изазваног мањком воде.
Врсте природних вода Вода се у природи не појављује у хемијски чистом облику, јер на свом путу долази у додир, раствара и прима различите материје. Од количине и врсте ових састојака зависе карактеристике воде. Према својој природи, вода се дели на атмосферску, површинску и подземну. Атмосферска вода настаје од падавина као што су киша, снег и лед. Она садржи растворене гасове са којима долази у додир, попут кисеоника и угљен-диоксида. Од чврстих материја садржи нешто прашине и чађи, а у близини мора и нешто соли. Површинска вода је она која или лежи на површини тла. Ова вода настаје од атмосферске воде, која директно пада на Земљину површину или оне која се слива у њу са површине тла. Подземна вода се налази испод површинске земље. Настаје продирањем падавина од површинских водених токова ка тзв. водонепропусним слојевима (унутар Земљине површине) који се састоје од стена са малом ефективном порозношћу. Ова вода спада у ред чистијих, па се због таквих одлика веома често користи за пиће.Вода; Владимир Стојановић;pp. 5; Горњи Милановац 2005.
Особине и распрострањеност
Вода је најраспрострањенија течност на Земљи (запремине ~1500 x 109 km³) и најважнији (поларни) растварач који раствара течности, гасове и многобројне чврсте материје. Вода због поларности поседује изврстан капацитет да раствара различите врсте материја.