Савез за Србију је била опозициона политичка коалиција у Србији, формирана у септембру 2018, а распуштена у августу 2020.
Десет странака и покрета који су учествовали у оснивању су: Демократска странка, Заједно за Србију, Здрава Србија, Левица Србије, Народна странка, Српски покрет Двери, Покрет за преокрет, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина”, Удружени синдикати Србије „Слога” и неформална група грађана блиска иницијатору окупљања, Драгану Ђиласу. Накнадно се СЗС-у придружило и више странака и група грађана, Ђилас је формирао сопствену странку (која је аутоматски ступила међу осниваче Савеза), док су Здрава Србија и Заједно за Србију искључене из чланства због одлуке о изласку на локалне изборе 2020. године.
У првих годину дана постојања, Савез за Србију се учврстио као најмногобројнија опозициона коалиција у Србији, блиско сарађујући и са политичким организацијама које нису његов део, попут Странке модерне Србије, Социјалдемократске странке, Нове странке, Покрета слободних грађана, Доста је било и Демократске странке Србије. СЗС је одиграо једну од пресудних улога у покретању и координацији протеста у Србији 2018—20, који су изнедрили почетак бојкота рада парламента, бојкот парламентарних избора и потписивање тзв. „Споразума с народом”. На састанку уједињене српске опозиције у бојкоту избора прихваћена је иницијатива Савеза за Србију о формирању ширег заједничког опозиционог фронта српске опозиције од свих који су бојкотовали изборе на свим нивоима.
Чланови савеза Странка слободе и правде Српски покрет Двери Народна странка Демократска странка Покрет за Преокрет УСС Слога НП Отаџбина Пиротска нова снага Покрет за породицу Млади Милановца Покрет за наш град Гласно за омладину Против диктатуре Покрет ветерана Србије Социјалистички покрет Србије Покрет за безбедну Србију Демократска заједница војвођанских Мађара Војвођански клуб социјалиста Српска слога Удружење синдиката пензионисанихвојних лица Србије Самостални синдикат поштанскихрадника Државотворни покретСрбије Грађанскаплатформа Покрет слободнаСрбија
Формирање Позадина Корен "Савеза за Србију" представља предизборна листа "Драган Ђилас - људи одлучују, Београд побеђује", која је учествовала на београдским изборима 2018. године, а у којој су, поред Ђиласа, били и Покрет слободних грађана Саше Јанковића, Народна Странка Вука Јеремића, Левица Србије Борка Стефановића, Покрет за Преокрет Јанка Веселиновића и Удружени Синдикат Србије "Слога". Ова листа је, са око 19% освојених гласова на изборима, заузела друго место у градском парламенту, те је одмах најављено како ће се приступити формирању опозиционе коалиције на националном нивоу. У том смислу, средином марта је Драган Ђилас направио свој предлог од тринаест тачака за уједињење опозиције, а онда је почетком априла упутио позив за окупљање "истински опозиционих" странака и покрета, са намером да се нова коалиција формира до 9. маја. Јанковић и његов покрет су се, пак, убрзо повукли из процеса формирања ове коалиције, незадовољни идејом осталих партнера да се Савезу придруже и националистичке и евроскептичне странке и покрети, попут Српског покрета Двери. Наредних недеља је дошло до одлагања формирања коалиције, што је довело до бројних медијских спекулација око тога да ли ће Савез уопште бити оформљен. До новог искорака у смеру укрупњавања политичке сцене долази почетком јуна, када на унутарстраначким изборима у Демократској странци побеђује Зоран Лутовац, присталица прављења коалиције. Наредних недеља се преговори интензивирају, те се појављују медијске спекулације како ће Савез бити оформљен до краја јула, но, почетком августа, Вук Јеремић најављује да ће формирање бити заокружено у септембру. У међувремену, "Двери" и Здрава Србија потврђују да ће бити међу оснивачима коалиције.
Став појединих чланица Председништво "Двери" Крајем јула, о уласку у Савез је расправљало председништво "Двери". Од 93 присутна члана на седници 31. јула, 58 је гласало за, 5 је било уздржано, а 30 против. Међу противницима ступања у коалицију су били и истакнути чланови покрета, Срђан Ного и Иван Костић. Но, иако су медији спекулисали о расколу унутар "Двери", сви чланови су то одлучно одбацили.
Главни одбор Демократске странке На дан када је заказана оснивачка скупштина Савеза, одржана је и седница главног одбора Демократске странке, за коју су бројни медији спекулисали да ће водити својеврсном "унутарстраначком пучу", услед противљења дела чланства формирању коалиције у којој су Двери и Здрава Србија.Стандард/Новости: Пуч у ДС-у квари Ђиласове планове Неколико дана раније, бивши председник ове странке, Драган Шутановац, отворено је исказао своје незадовољство новим страначким усмерењима, те је најавио да ће "све што му смета у ДС-у, рећи на главном одбору". Ипак, у раним поподневним часовима, ово страначко тело је дало подршку уласку у савез великом већином, при чему је 180 одборника гласало за, а 9 против. Међутим, вреди напоменути да је међу противницима ступања у коалицију, поред Шутановца, било и неколико веома истакнутих чланова странке, укључујући и неке од оснивача ДС-а, попут Виде Огњеновић, Гордане Чомић и - што је нарочито привукло интриге - први председник ДС-а после обнављања рада ове странке, Драгољуба Мићуновића, који је према једним изворима - пошто му је одузета реч - разочаран напустио седницу. Сам Мићуновић је изјавио да таква интерпретација не одговара истини, иако је признао да је био против уласка ДС-а у СЗС.
Званично оснивање Дана 2. септембра 2018. године је у Сава центру одржана оснивачка седница коалиције, којој су поред представника странака и покрета учесника, те новинара, присуствовале и говориле и поједине јавне личности, попут писца и песника Љубивоја Ршумовића и редитељке Јелене Балашевић.
Статутарни аспекти и структура У заједничкој изјави за јавност је најављено да ће се све одлуке унутар коалиције доносити консензусом. Оснивачи су наговестили да коалиција неће имати сталног председника, већ да ће се председништво ротирати азбучним редом међу лидерима Савеза. Поред тога, наговештено је да ће поред председништва функционисати и консултативно тело, названо Конференција за Србију. 19. априла 2019, неформална група грађана око Драгана Ђиласа је прерасла у засебну, Странку слободе и правде, којој је припојена и Левица Србије.
Представљање програма Крајем јула 2018. године, часопис "Недељник" је објавио тзв. "Програм од тридесет тачака", који представља стратешки правац деловања Савеза за Србију. Неки од кључних елемената овог програма представљају: Стварање услова за фер и поштене изборе Очување Косова и Метохије у саставу Србије у складу са Уставом и Резолуцијом 1244 СБ УН Лустрација за све јавне функционере, који су делали од 1990. године. Нови Закон о раду Жене и мушкарци једнако плаћени за исти посао.
Такође, независно од овог програма, потоњи лидери савеза су се обавезали да првих годину дана од тренутка доласка на власт, буде формирана прелазна влада, која би обезбедила одржавање фер и поштених избора, после чега би се савез расформирао, а све учеснице би кандидовале своје идеолошке програме.Стандард/Данас: Никола Јовановић - "Након обарања режима – привремена влада"
Током друге половине 2018. године, челници коалиције су организовали више скупова по градовима Србије, са циљем промоције овог програма. Први скуп је организован у Шапцу, 1. августа, те је протекао уз мање инциденте, када су чланови и симпатизери владајуће Српске напредне странке вербално напали организаторе скупа, после чега је дошло и до мањег физичког обрачуна. Наредни скупови (до напада на Борка Стефановића и представнике Левице Србије 23. новембра) су прошли без инцидената, мада је, према тврдњама организатора, власт ускратила (или покушала да ускрати) сале за неколико трибина.
Политичке активности Споразум са народом Дана 28. септембра је РТС-у упућен званични допис, у коме се захтева равноправнија медијска заступљеност (најмање тридесет минута недељног присуства на јавном сервису), учешће у дебатама, те читање демантија и одговора "клевете и лажи представника власти о Савезу или његовим чланицама". РТС-у је уједно дат рок од две недеље да испуни те захтеве, при чему је СЗС наговестио радикализацију свог деловања у случају да они не буду испуњени. Дана 12. октобра, Савез за Србију је био међу кључним иницијаторима окупљања опозиције ради дефинисања заједничке платформе о изборним и медијским условима у земљи, а на коме је формирана заједничка група. Ова група је рад завршила око два месеца касније и тада је потписан споразум о слободним и поштеним изборима, коме су приступили Савез за Србију, Демократска странка Србије, Социјалдемократска странка, Нова странка, "Не да(ви)мо Београд", "Доста је било", Покрет центра, Демократски савез Мађара и други.Nova stranka: "Opozicija ujedinjena u borbi za slobodne i poštene izbore" Интересантно, потпис није ставио нико од представника Грађанског блока 381. У јеку протеста "Један од пет милиона", СЗС је водио преговоре са више других опозиционих странака и покрета, те је тако претходни споразум 6. фебруара допуњен тзв. "Споразумом са народом" у седам тачака, којим је предвиђена заједничка борба за слободне и фер изборе, слободне медије, те напуштање институција и бојкот неслободних избора. Изузев неколико странака и покрета, овом споразуму је приступила велика већина српске опозиције.
Протести
Као реакција на пребијање Борка Стефановића 23. новембра (видети секцију Физички сукоби), 28. новембра је у СО Стари град у Београду одржана заједничка трибина јавних личности и појединих опозиционара, под називом "Стоп крвавим кошуљама", која номинално није имала везе са самим Савезом, а на њој су говорили сам Стефановић, Вида Огњеновић, Синиша Ковачевић, Сергеј Трифуновић, Биљана Лукић и други, позивајући на генерални бојкот режима и уличне протесте. Потом је 30. новембра одржан протестни скуп готово целокупне опозиције у Крушевцу, који је по први пут укључивао и протестну шетњу. Наредно протестно окупљање је најављено за 8. децембар у самом Београду, а позивајући на овај скуп на седници Народне скупштине Републике Србије, Бошко Обрадовић је носио жути флуоресцентни прслук, симбол актуелних анти-макроновских протеста у Француској. На том протесту се, према различитим проценама, окупило више хиљада грађана: представници власти су тврдили да је на скупу било око 2500 учесника, док су процене опозиције говориле о више од 10 000, па чак и 15 000 демонстраната.BBC/Danas: "Protestna šetnja 'Stop krvavim košuljama' На наредним скуповима, број демонстраната је растао, па је (према процени организатора) изнет податак да је већ треће недеље београдског протеста изашло око 40 000 учесника. Протести у Београду су наредних месеци наставили да се одржавају сваке суботе у исто време, а проширили су се на више десетина градских и општинских места у Србији.
Како би пружили додатну подршку протестима, сви опозициони посланици (са изузетком чланова ЛДП-а и СРС-а) су, примарно на иницијативу СЗС-а, а почев од посебне седнице Народне скупштине Републике Србије 28. јануара, на којој је говорио председник Словеније, Борут Пахор, отпочели бојкот парламента. Претходно су поједини посланици Демократске странке Пахору уручили документацију о нападима власти на опозицију и медије.
Поједини лидери коалиције су лично предводили упад у зграду РТС-а и блокаду Председништва 16. и 17. марта 2019. године.Danas: "Protest 'Jedan od pet miliona' u Beogradu: Blokada RTS-a"
Локална питања Први локални одбор СЗС-а је званично основан у Горњем Милановцу 3. октобра 2018. После тога, уследило је оснивања других локалних одбора коалиције.