Аћим Јелић (Сарајево, 1865 — Скопље , 1935) био је српски учитељ, школски управитељ и национални представник Срба у Османском царству и члан четничке организације у Старој Србији, данашњој Македонији, за време четничке акције почетком 20. века. Председник општине и учитељ у Краљевини Југославији.
Биографија
Родио се у угледној и богатој сарајевској српској трговачкој породици. Школовао се у Љубљани, а изгледа да је завршио и Трговачку академију у Лајпцигу. Почетком последње деценије 19. века одлучује да се укључи у борбу српске дипломатије за повардарје и одлази за учитеља у Скопски санџак. Био је учитељ у Кочану и управитељ српских кочанских, гостиварских и прешевских школа. Активно је учествовао у раду четничке организације у Старој Србији, као и у политичкој организацији Срба након младотурске револуције, те је изабран за представника Прешева и околине на Првој скупштини отоманских Срба у Скопљу 1909. Ухапшен је 1910. током истраге оружја код српског становништва у Прешевској кази и осуђен на смрт, али је интервенцијом српске дипломатије помилован. По Првом балканском рату, будући упознат са локалним приликама образовао је општине у Кочану и Светом Николи. Учествовао је у Првом светском рату. После рата, након учитељског рада у Кочану пензионисан је 1921. Реактивиран је 1926. те је кратко био учитељ у Скопљу. Умро је 1935. у истом граду.
Литература
Биљана Вучетић, Богдан Раденковић, судбина једног српског националисте, Београд 2018, 50. Просветни гласник 1920, 131. Просветни гласник 1921, 49. Просветни гласник 1926, 323. Политика, 3. 12. 1935, 6. Браство, 1938 (29), 133.
Категорија:Рођени 1865. Категорија:Умрли 1935. Категорија:Стара Србија Категорија:Четници (Борба за Македонију) Категорија:Сарајлије Категорија:Српска акција у Македонији Категорија:Историја Македоније у новом веку Категорија:Српски учитељи Категорија:Српски учитељи у Старој Србији и Македонији Категорија:Срби у Сарајеву