Смрт породиље или матернална (мајчинска) смртност је смртност жене за време трудноће, на порођају и шест недеља (42 дана) после порођаја, независно од трајања или локализације трудноће. Она може настати због било ког узрока у вези са трудноћом или са погоршањем тока трудноће или при њеном вођењу, али не као последица случајних или узгредних узорка..
Генерално се прави разлика између„ директне мајчине смрти “која је последица компликација саме трудноће, порођаја или неге и„ индиректног узрока смрти “ када је смрт повезана са трудноћом код пацијента са већ постојећим или недавним здравственим проблемом. Остале смрти које се догоде током трудноће и нису с њом повезане називају се случајним, задесним или неакушерским.
Смртност мајки је сентинелни догађај и као такав показатељ квалитет здравствених система у државама и земљама света. Постоје фактори повезани са мајчином смрћу који не имплицирају добро или лоше опште здравље, попут тајног побачаја и смртних случајева повезаних са насиљем над женама. Стопа смртности мајки која је повезана са тајним абортусом је 2,95 пута већа од стопе трудноће која доводи до порођаја. Такође је забележено да се око 10% смртности мајки догоди након 42 дана пуерперијума, тако да неке дефиниције прелазе касни пуерперијум и укључују до годину дана након порођаја. Препознато је да су подаци добијени о смртности мајки непотпуни, јер мање од 40% земаља чланица СЗО извештава о својим нивоима материнске смртности на исправан, систематичан и проверљив начин.
Други показатељ морталитета у односу на трудноћу су смртне случајеве повезане са трудноћом, који, продужавају период разматрања тако да обухватају и до једну годину од краја трудноће, без обзира на исход. Смрт повезана са трудноћом, како је дефинисао Амерички колеџ за акушерство и гинекологију су и све смрти у року од једне године од исхода трудноће, без узимања у обзир било каквог узрочног ефекта и да ли је трудноћа директно или индиректно узроковала смрт.<ref name="* </ref>
Два индикатора смрти породиља које се користе наизменично су однос смртности мајки и стопа смртности мајки, оба скраћено „ММР“. До 2017. године, стопа смртности мајки у свету опала је за 44% од 1990. године, али и даље сваког дана 808 жена умире због трудноће или порођаја. Према извештају Фонда Уједињених нација за становништво (УНФПА) за 2017. ово је еквивалентно смрти: око једне жена на свака две минуте, као и чињеници да на сваку жену која умре, 20 до 30 је са компликација или са озбиљним или дуготрајним последицама. Већина ових смртних случајева и повреда се у потпуности могло спречити.
Фонд Уједињених нација за становништво проценио да је 303.000 жена умрло од трудноће или порођаја у 2015. години. Ови узроци се крећу од јаког крварења до отежаног порођаја, за које данс постоје високо ефикасне интервенције. Како су жене имале приступ планирању породице и квалификованом лицу и порођаја са резервном хитном акушерском заштитом, глобални однос смртности мајки пао је са 385 умрлих мајки на 100.000 живорођених 1990. године на 216 смртних случајева на 100.000 живорођених 2015. године, а многе земље су преполовиле своје стопе смртности мајки у последњих 10 година.
Иако су учињени бројни покушаји смањења смртности мајки, има још много простора за побољшање, посебно у сиромашним регионима. Преко 85% смртних случајева мајки долази из сиромашних заједница у Африци и Азији. Ефекат мајчине смрти резултира рањивим породицама, а њихова новорођенчад, ако преживе пород, имају већу вероватноћу умирања пре него што напуне други рођендан.
Дефиниције
Умрла мајка Годишњи број женских смртних случајева из било ког узрока који је повезан или је отежан трудноћом или њеним управљањем (изузимајући случајне или задесне узроке) током трудноће и порођаја или у року од 42 дана од прекида трудноће, без обзира на трајање и место трудноће, изражено на 100 000 живорођених, за одређени временски период.
Смртност породиља у вези с трудноћом Смрт настала током трудноће, порођаја и пуерперијума, дефинише се као: смрт жене током трудноће или у року од 42 дана од прекида трудноће, без обзира на узрок смрти (акушерска и неакушерска смрт).
Касна смртност породиља Касна смртност породиље је: смрт жена услед директних или индиректних акушерских компликација после више од 42 дана, али мање од годину дана после завршетка трудноће или након прекида трудноће. Индиректна акушерска смрт Индиректна акушерска смрт је она: која је последица претходне постојеће болести или болести која се развила током трудноће и која није настала услед директних акушерских узрока, већ је погоршана физиолошким ефектима трудноће.
Пример: код жене која има шећерну болест, када затрудни, њена трудноћа погоршава шећерну болест и она од ње умире.
Живорођенче Живорођенче је производ, који настаје након потпуног избацивање или вађење производа зачећа из тела мајке, без обзира на трајање трудноће, која, након таквог раздвајања, удише или показује било какве друге доказе о животу као што су куцање срца, пулсирање пупчане врпце или одређено кретање вољних мишића, без обзира да ли је пупчана врпца пресечена или није или је плацента причвршћена. (ИЦД-10)
Извештавање о смртности мајки Међународно извештавање о смртности мајки у склопу међународног извештавања о смртности мајки, прихвата само оне смртни случајеви мајки који су се догодили пре истека 42-дневног референтног периода и треба да буду укључени у израчунавање различитих односа и стопа. Праћење каснијих смртних случајева омогућава добијање информација за национално, регионално и глобално разумевању ових догађаја без обзира да ли је пупчана врпца пресечена или није или је плацента причвршћена. (ИЦД-10)
Доживотни ризик од мајчине смрти Доживотни ризик од мајчине смрти је вероватноћа да мајка затрудни и вероватноћа да умре као резултат те трудноће због кумулираних животни ризик од мајчине смрти током репродуктивних година жене.
Показатељи смртности породиља Показатељ који се користи за израчунавање смртности породиља требло би означити само у односу на број живорођења или на број укупних рођења (живорођења плус смрти фетуса). Ако су доступна оба показатеља, калкулацију треба извршити за сваки појединачно. Подаци о смртности мајки и другим релевантним променљивим добијају се кроз базе података које воде СЗО, УНПД, УНИЦЕФ и Група Светске банке података. Подаци доступни из земаља разликују се у погледу извора и метода. С обзиром на варијабилност извора података, за сваки извор података користе се различите методе како би се дошло до процена у земљама које су упоредиве и омогућавају регионално и глобално агрегирање. Однос материнске смртности (ММР) дефинисан је као број умрлих мајки током датог временског периода на 100 000 живорођених у истом временском периоду. Приказује ризик од мајчине смрти у односу на број живорођених и у основи бележи ризик од смрти у једној трудноћи или по једном живорођеном детету.
Епидемиологија thumb|upright=1.6|Однос смртности мајки (у складу са Циљем одрживог развоја УН од 2023. године) Oко 289.000 жена (у просеку око 800 дневно) само у 2013. години умрло је широм света због компликација у трудноћи (уз велике разлике између развијених и земаља у развоју).
Иако смртност мајки у западним земљама непрекидно пада што документују годишњи извештаји и статистика, између 1987. и 2011. године смртност мајки у Сједињеним Америчким Државама порасла је са 7,2 на 17,8 смртних случајева на 100.000 живорођених, што се одражава у размери материнске смртности (ММР). Супротно томе, стопе до 1.000 по рођењу пријављене су у остатку света (са највишим стопама у Субсахарској Африци и Јужној Азији, које чине 86% таквих смртних случајева).
Смрти породиљи се ретко истражују у многим земљама, али Светска здравствена организација процењује да је 99% ових смртних случајева, од којих се већина догоди у року од 24 сата од порођаја, могуће спречити ако постоје одговарајућа инфраструктура, обука и медицинска опрема.
У слабо развијеним земљама, здравље мајки додатно угрожава сиромаштво и неповољни економски фактори који поред ограничавања квалификованог здравственог особља, утиче и на целокупну здравствену инфраструктуру (постојање и приступ болница, медицинску опрему, залихе и остало). Друге потешкоће укључују културни став према сексуалности, контрацепцији, браку деце, порођају у кући и неспособност препознавања хитних медицинских случајева.
Директни узроци смрти породиља су крварење, еклампсија, отежан пород, сепса и неквалификовани побачај. Поред тога, маларија и АИДС узрокују додатне компликације код трудница. У периоду 2003–2009. године, крварења у трудноћу су била водећи узрок смрти, чинила су 27% узрока смртних случајева у земљама у развоју и 16% у развијеним земљама.
Нерепродуктивно здравље остаје важан индикатор здравља мајки. У Сједињеним Америчким Државама водећи узроци смрти мајке су кардиоваскуларне болести (15% смртних случајева), ендокрини, респираторни и гастроинтестинални поремећаји, инфекције, крварења и хипертензивни поремећаји трудноћа.
Варијације унутар земаља Постоје значајне варијације смртности мајки унутар земаља, посебно у земљама са великим разликама у једнакости у приходима и образовању и великим диспаритетима у здравственој заштити. Жене које живе у руралним подручјима имају већу смртност мајки од жена које живе у урбаним и субурбаним центрима. Оне које живе у богатијим домаћинствима, имају високо образовање и имају већу употребу здравствених услуга од својих сиромашнијих, мање образованих или рурални колегиница. Такође постоје расне и етничке разлике у исходима здравља мајки, што повећава смртност мајки у маргинализованим групама.
Разлике између земаља ЗемљаЗемље према показатељу смртности мајки у 2017. години. Сви подаци су из Светске банке података.What’s killing America’s new mothers? By Annalisa Merelli. October 29, 2017. Quartz. "The dire state of US data collection on maternal health and mortality is also distressing. Until the early 1990s, death certificates did not note if a woman was pregnant or had recently given birth when she died. It took until 2017 for all US states to add that check box to their death certificates."6108754Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске71991124173329 У 2017. години 810 жена је умрло од узрока који су се могли спречити и који су били повезани са трудноћом и рођењем. Такође је процењено да се исте године 94% смртности мајки догодило у земљама у развоју.
У ретроспективној студији урађеној у неколико земаља 2007. године, узрок смрти и узрочна веза са начином порођаја код трудница испитивани су од 2000. до 2006. године. Откривено је да је вишак стопе смртности мајки код жена које су имале плућну болест (нпр емболија је била повезана са подвргавањем царском резу). Пронађена је и веза између неураксијалне анестезије, чешће познате као епидурална, и повећаног ризика за епидурални хематом. Оба ова ризика могу се смањити увођењем поступне компресије, било компресијским чарапама или уређајем за компресију. Такође се спекулише да би елиминисање концепта избора царског реза као начина порођаја у Сједињеним Америчким Државама значајно смањило стопу смртности мајки.
thumb|upright=1.6|Однос материнске смртности у 2015.