мини|407x407px| Игра пљаска, Белгородска област, 2014. година Руски народни плес или Руски народни фолклор, представљена у облику народног аматерског или сценског плеса. Мушки плес карактерише смелост, ширина душе, хумор, док се женски плес одликује глаткоћом, величанственошћу и лаганом кокетношћу. Руски плесови су саставни део руске националне културе
Карактеристике Најстарији су два жанра народне игре: коло (рус. хоровод) и игра пљаска. Кретање је у неким играма имитирало покрете животиња и птица, док је у другим одражавало радне процесе (сејање, жетва, ткање).
Првобитни плес и песма су имали магијску улогу, па су у календарским и обредним играма сачуване многе архаичне особине. Веза руске народне игре са обредима била је карактеристична за многе врсте кола и игара. Пљаска, перепљас и коцка (кадриљ) нису били повезани са ритуалима.
Руска народна игра, у зависности од области, изводи се на посебан начин. На северу - смирено, величанствено. У централном делу - понекад мирно и лирско, а понекад живахно и весело. Док се на југу изводи провокативно, са смелошћу. Истовремено, постоје заједничке карактеристике свих руских народних игара, највише због националног карактера народа. Мушки плес одликује се изузетном ведрином, хумором, поштовањем према партнерима. Искреност, женственост и племенитост карактеристични су за женски плес, упркос томе што се понекад изводи живахно и провокативно.
Обучавање традиционалног плеса у свом природном сеоском окружењу одвијала се у три етапе:
"Фаза игре" - Деца узраста 5-10 година су научила основе плеса кроз игре које су користиле музику, певање и једноставне плесне елементе. „Техничка фаза” - Адолесценти од 11-15 година савладали су сложене елементе, у потпуности су научили плесове, али још нису учествовали у плесу са одраслима. "Мастер фаза" - Дечаци и девојке од 16-18 година су присуствовали сеоским забавама и могли су да учествују у игранкама, током којих су брусили свој индивидуални стил Тимошенко Л. Г. Изучение и преподавание традиционной народно-бытовой хореографии в условиях современности .
Етничко зонирање Прихваћен систем поделе територије Русије у етнографији на етничке зоне који се развио до почетка 20. века (то су северноруски, централноруски, јужноруски, руско-белоруски, руско-украјински, област Волге, Урал, Сибир и Далеки исток, козаци) одражава разноликост промена плесних традиција и територијалних карактеристика руске народне игре.
Северни регион: Архангелска, Вологдска, Лењинградска, Новгородска области, северно од Костромске, Јарославске, Тверске, Ивановске, Нижегородске области, део Псковске области, приморски региони Мурманске области. Јужни регион: Калуга, Орел, Тула, Липецк, Рјазан, Тамбов, Пенза, источни региони Вороњежа и северни региони Волгоградске области. Централни регион: Москва, Владимир, централни и јужни делови Тверске, Јарославске, Костромске, Ивановске, Нижегородске области, источни региони Смоленска и јужни региони Псковске области. Волга регион: региони Уљановск, Самара, Саратов. Руско-белоруско погранично подручје (Бранска област и западни региони Смоленске области) Руско-украјинско погранично подручје (Курск, Белгород, јужни региони Вороњешке области). Урал: Пермска, Свердловска, Чељабинска област, источни региони Оренбурга и западни региони Курганске области. Сибир и Далеки исток (Западни Сибир - Алтајска територија, Новосибирск, Омск, Томск, Кемеровска област; Источни Сибир - Иркутска област, Хабаровск, Краснојарск и Приморски крај). Козаци по групама: Уралски, Астрахански, Оренбуршки, Кубански, Донски, Терски, Сибирски, Семиреченски, Забајкалски, Амурски, Усури, Некрасовски козаци
Главни жанрови У научној литератури постоји много приступа класификацији руских народних игара. Неки истраживачи их деле у зависности од песама уз које се изводе, према броју извођача, према обрасцу игре и према покретима у игри. Класификација се такође може заснивати на процесима рада, према имену лика приказаног у плесу. Познати кореограф, фолклориста и народни уметник Русије Устинов уз коло и кадриле разликује импровизационе игре (пљаске) и народне игре. Истраживач руске народне игре, оснивач школе руске народне игре, народни уметник Русије Климов класификује руску народну игру по жанровском принципу, издвајајући коло (хоровод), пљаске и касније парне плесове (кадриле, пољке итд). Класификација руских народних игара заснива се најпре на њиховој кореографској структури. Руски народни плес је подељен на кола (укључујући кружна, украсна, играчка) и танкове (понекад се танок сматра подврстом кола), плесове (сингл женски и мушки плес, плес у пару, групни традиционални плес, масовни плес) и плесови (мушки, женски, мешовити, групни), коцкасти - кадриљи (укључујући и касније врсте игара - ланце и полку).
Коло (хоровод или округли плес) мини|465x465px| Коло. Фрагмент литографије Удружења И. Д. Ситина. 1900-их Округли плесови или кола (рус. танки, карагоди) и песме у колу, одвојивши се од ритуала, у великој мери су задржале теме, поетске слике, форму древних игара, њихову мелодију, начин, структуру стиха и структуру линија. Кола су од краја 17. века постале омиљени вид народне забаве, посебно међу младима.
Коло и његов јужноруски колега Карагод су истовремено, и песма и игра. Изводе се чешће у кругу, држећи се за руке, најчешће уз песму, понекад у виду дијалога између учесника. Постоје женска и мешовита кола. Сваки регион Русије има своје посебности у извођењу кола, у покретима и прелазима. Плесне слике и фигуре могу бити и женске и мушке, и заједничке. Учесници кола покушавају да инсценирају садржај песме. У колу увек постоји осећај јединства, другарства. Његови учесници се, по правилу, држе за руке, понекад - за један прст (мали прст), често за шал, појас, каиш, венац.
Кола су: орнаментални (плесни) и играчки. Понекад разликују, као посебну групу кола, плес у колу.
Орнаментално (плесно) коло
У орнаменталном колу, текстови који се изводе у току игре не садрже одређену радњу, изражену фабулу, учесници коло шетају, у редовима, из ланца коло плету разне орнаменталне фигуре. Садржај песама које прате орнаментално коло најчешће је повезан са сликама руске природе, колективног рада, свакодневног живота и може бити лирски, епски, драмски или комични. Посебно се издвајају песме које одражавају радни процес: сејање проса, жетва лана, ткање плетера, прављење платна итд. Песму певају сви учесници у колу. Извођење сваког орнаменталног кола одликује се озбиљношћу облика и малим бројем фигура.
Играчка кола
У песмама играчких кола постоје ликови и заплет игре. Садржај песме се разиграва у лицима, а извођачи уз помоћ плеса, мимике, гестова играју разне слике, карактере ликова. Теме оваквих игара одражавају живот и живот људи: радни процеси, љубавне и вилинске теме итд. За разлику од орнаменталних кола, у њима је цртеж једноставнији и нема такве разноликости плесних фигура. Са становишта композиције, играчка кола се граде у кругу, у линијама или у паровима.
Пљаски (плес) у кругу
Пљаски у кругу разликују се од орнаменталних кола по степену извођачке вештине и релативној независности пара извођача од других учесника, као, на пример, у „Полки“, Матану“, „Акулинки“ или „Тимон“. Садржај песама је углавном комичан, свакодневни или лирски. Песме често певају само гледаоци који стоје около, али не плешу, уз пратњу музичара. Темпо је много бржи него у песмама за кола.
Коло је распрострањено широм Русије и сваки регион доприноси нешто своје, стварајући разноликост у стилу, композицији, карактеру и начину извођења. Свака фигура кола може имати више од једне, одређене и трајне сврхе. Не мењајући конструкцију фигуре и цртежа, учесници у колу могли су да пренесу другачији садржај и расположење.
Руски традиционални кругли плесови распоређени су према годишњем добу и празницима. Сеоски почињу са Ускрсом и трају до доба годиневремена; други се појављују од Успења Господњег и завршавају на почетку зиме.
Танок
Танок је древни јужноруски и украјински народни масовни ритуални плес, са песмом и елементима игре. Понекад се сматра посебном врстом кола. Главно подручје распрострањености танка су централни и јужни региони Курске области, северозападно од Белгородске области (слив реке Псјол). Познавалац јужноруске фолклорне традиције, Ана Васиљевна Руднева, написала је: „Танки су кола претежно плесног карактера са развијеним кореографским конструкцијама и многим фигурама. Постоје и танки са елементима сценске акције - почетак игре.
Карактеристике танка:
Танке је пратило певање самих учесника, без музичке пратње (карагоди су се обично изводили уз пратњу домаћих музичара). За разлику од карагода, кретања су често линеарна („улице“), једни наспрам других.
Руска пљаска (руски плес) мини| Руска пљаска "У локвама"|428x428п Пљаски су рани обредни ритуали, а сада су то свакодневни плесови. Плес је покрет који сваким тактом постаје све разноврснији, што је карактеристично обележје игре. Плес је данас најчешћи и омиљени импровизациони жанр народне игре. Постоје плесови: појединачни, парни, плесни, масовни плесови, групни плесови итд. Сваки регион Русије има своју локалну врсту плеса. Плесне фигуре - колена - су веома разноврсне. Учесници у плесу их слободно користе по свом нахођењу. Нема регулисаног кретања плесача по плесном терену: свако је могао да заузме место које жели. Афирмисани типови руског плеса су: појединачна (соло) пљаска, пљаска у пару, перепљаска, масовни плес и групни традиционални плес (карагод). Много људи могу учествовати у групној пљаски, али чешће је његов састав ограничен на малу групу извођача, у неким случајевима групна пљаска има стални састав извођача.
Основне плесне технике:
хлопушки; шаг; присјадки ; коленца; дроб.
Перепљас је такмичење у виртуозности покрета, у снази, спретности, издржљивости, домишљатости, показивању карактера извођача, демонстрирању виртуозности извођења покрета – колена. Његов наступ је импровизација, у плесу се такмиче, не само мушкарац са мушкарцем или жена са женом, већ и мушкарац са женом или чак читаве групе плесача. Игра се изводи уз стандардне народне мелодије или песме. Играјући, један од плесача је показао један покрет или њихову комбинацију, противник је морао да их тачно понови. Са сваким изласком, покрети су постајали све компликованији. Понекад су у плесу постојала другачија правила: такмичари су наизменично показивали своје покрете, док је претходна било немогуће поновити. Изгубио је онај коме је први понестало покрета за доказивање. Понекад су плесали у исто време „док не паднеш”, или да се види ко ће први пасти од умора.
Најпознатије пљаске у Русији: пљаска Руса (за ентузијазам), Бешенаја, Голубец, Бариња, Камаринскаја, Трепака, Бичкок, Кружка, Топтуш (топотуша), Семечка, Матања, Ломаније.
Руски кадриљ (квадратни плес) мини| Н. Прокошев, Сеоски кадриљ. 1931. године Кадриљ (плес у пару ) је најмлађа врста руског плеса, која је настала на основу класичног француског кадриља. Среће се широм Русије, са изузетком неких места на руско-украјинској граници. У Русији се кадриљ појавио почетком 18. века, у ери трансформација Петра Великог. Након декрета о увођењу скупштина (1718), кадриљ постепено је преузео неплемићки слој. Упознавање с кадрилом одвијало се на основу прича о кметовским слугама и разним слугама народа које су, гледајући плес аристократа, понављали фигуре које су запамтили, али играјући их на свој начин. Становници различитих руских села и градова упознали су се са кадриљом на сајмовима, који је врло брзо постао популаран.
Уласком у народни живот, коцка се много променила, многи покрети су настали изнова. Мелодија и начин извођења добили су националну боју. Појавиле су се многе плесне опције: четири, шест, седам, осам, кадриљи, ланце итд.