thumb|Државе света по питању независности Републике Косово |alt=|400px

Политички субјекти широм света подељени су по питању признања независности Републике Косово, која је 17. фебруара 2008. једнострано прогласила независност од Србије усвајањем Декларације о независности Косова. Уједињене нације (УН) сматрају Косово делом територије Србије према Резолуцији Савета безбедности УН 1244.

109 посланика Скупштине Косова, укључујући Јакупа Краснићија, Хашима Тачија и Фатмира Сејдијуа (који нису били посланици), не делујући у својству Скупштине Косова, односно привремених институција самоуправе, већ као „демократски одабране вође наших људи” су 17. фебруара 2008. у сали Скупштине Косова једнострано донели Декларацију о независности Косова, тако проглашавајући Косово независном и сувереном државом. Ту одлуку је Влада Србије исте вечери поништила као „противправни акт привремених органа у Приштини”, а потом сазвала ванредну седницу Народне скупштине Србије поводом једностраног проглашења независности дела њене територије. Седница је одржана 18. фебруара на којој је 225 посланика гласало за потврду одлуке Владе о поништењу једностраног проглашења независности Косова. Није било уздржаних ни гласова против, док посланици ЛДП, ЛСВ и СВМ нису гласали.

Прецизан број политичких субјеката који су признали независност Републике Косово није познат. Републику Косово је признавало 110 од укупно 193 државе чланице УН, међутим временом је 25 држава повукло признање. Тренутно се сматра да укупно државе признају независност Републике Косово.

Прве реакције у свету мини|250п|Државе ЕУ по питању независности Косова:

Прве реакције из света стигле су још истог дана, 17. фебруара. Портпарол Стејт департмента, Шон Макормак, изјавио је да су САД „примиле к знању ову одлуку скупштине Косова“, док је Русија оштро осудила ову једнострану одлуку и хитно сазвала састанак Савета безбедности УН.

Седница Савета безбедности УН била је одржана 18. фебруара у 15 сати по локалном времену (Њујорк, САД). Амбасадор Русије при УН, Виталиј Чуркин рекао је да ће Русија инсистирати на поштовању резолуције УН 1244, према којој се гарантује територијални интегритет Србије. Након двочасовне дебате, у којој је Русија подржала захтев Србије да Савет безбедности потврди територијални интегритет и суверенитет Србије, седница се завршила без доношења резолуције због дијаметрално различитих ставова Кине и Русије с једне стране, и САД и неких земаља Европске уније с друге.

Прва земља која је званично признала независност Косова била је Костарика, која је то урадила још 17. фебруара, а потом и Авганистан. Сутрадан, 18. фебруара 2008, званично признање су објавиле и САД, Француска, Уједињено Краљевство, Албанија и Турска. Након изјаве Кондолизе Рајс, премијер Србије, Војислав Коштуница, најавио је повлачење амбасадора из САД.

Европска унија такође је одржала састанак министара иностраних послова 18. фебруара 2008. у Бриселу. Као и Уједињене нације, због немогућности заузимања заједничког става, ЕУ је објавила да оставља одлуку свакој од својих чланица да независно одлуче да ли ће признати независност Косова или не. У саопштењу Савета министара ЕУ креативно се тумаче међународно-правни документи и стандарди, како би се пронашао разлог за посебно регулисање Косова у свету, и охрабриле земље чланице ЕУ да је признају Већина чланица Европске уније је или већ признала или је најавила признање Косова и Метохије. С друге стране, Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка и Грчка су у првом тренутку одбиле да признају једнострану одлуку парламента Косова. (касније ће Грчка заузети неутралнији став и изразити велику забринутост за мир у региону).

Реакције Србије Тадашњи председник Србије, Борис Тадић, на ванредној седници СБ УН одржаној у Њујорку 18. фебруара 2008, коју је сазвала Русија, рекао је да је Декларација о независности Косова противзаконски акт косовског парламента и да представља отворено кршење УН резолуције 1244/1999 којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, укључујући Косово и Метохију. На упорно инсистирање неких земаља да је за ситуацију на Косову крив Слободан Милошевић, Тадић је рекао да Слободан Милошевић више није присутан у политичком животу Србије, а да су Албанци и пре Милошевићевог доласка на власт тражили самосталност.

Тадашњи министар иностраних послова Србије, Вук Јеремић, а у складу са акционим планом усвојеним на седници Владе Србије, повукао је амбасадоре Србије из САД, Француске и Турске. У свим земљама које су званично признале независност Косова, амбасадорима је наложено да уруче протестну ноту респективним владама. Међутим, одлучено је да прекида дипломатских односа неће бити. Министар Јеремић је такође позвао Стални савет ОЕБС-а да осуди једнострану одлуку косовског парламента и да не дозволи прикључење Косова овој организацији, као ни УН. Председник Србије, Борис Тадић, на ванредној седници СБ УН позвао је генералног секретара УН да упути инструкције свом представнику на Косову за поништење ове одлуке косовског парламента и да распусти Скупштину Косова због непоштовања Резолуције УН 1244, којом је загарантован државни суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.

Влада Србије и Савез студената Београда позвали су све грађане Србије на митинг против једностраног проглашења независности Косова и Метохије који се одржао 21. фебруара 2008. године у Београду. Претходног дана су већ били одржани протести у другим градовима широм Србије (Ниш, Крагујевац, Бор). Паралелно са митингом под именом Косово је Србија, десили су се и нереди чији је биланс један мртав, 200 повређених од којих 35 полицајаца, 192 ухапшених, спаљене и демолиране амбасаде држава које су признале тзв. Републику Косово, као и опљачкан и демолиран велики број продавница, банака, објеката Мекдоналдса, поломљени излози и семафори. Укупна штета на имовини града Београда се процењује на 8 милиона динара.

Реакције суверених субјеката Субјекти који су признали Републику Косово Државе чланице УН