Нацизам

мини|десно|213px|Свастика као симбол нацизма у Нацистичкој Немачкој

Нацизам или националсоцијализам (), односи се углавном на тоталитарну идеологију и праксу Националсоцијалистичке немачке радничке партије (NSDAP) под вођством Адолфа Хитлера. Нацизмом се такође назива и политика коју је усвојила и спроводила немачка влада у периоду од 1933. до 1945, период који се у немачкој историји још назива Нацистичка Немачка или Трећи рајх.

Дана 5. јануара 1919. године основана је Немачка радничка партија (DAP), а у њеном оснивању су учествовали Антон Дрекслер и још шест чланова. "Nazi Party - Encyclopædia Britannica" (overview), Encyclopædia Britannica, 2006, Britannica.com webpage: Britannica-NaziParty. "February 24, 1920: Nazi Party Established" (history), Yad Vashem, The Holocaust Martyrs' and Heroes' Remembrance Authority, 2004, webpage: YV-Party. Хитлер, који је тада био у чину каплара, добио је задатак од немачке обавештајне службе да испита активност ове партије. Након што је импресионирао чланове партије својим говорничким способностима, Хитлеру је понуђено чланство у партији које је прихватио у септембру 1919."Australian Memories Of The Holocaust" (history), Glossary, definition of "Nazi" (party), N.S.W. Board of Jewish Education, New South Wales, Australia, webpage: HolocaustComAu-Glossary и убрзо је постао главни човек странке задужен за пропагандно деловање. Партија је 1. априла 1920. преименована у Националсоцијалистичку немачку радничку партију, противно Хитлеровом предлогу да се партија назове Социјално-револуционарна партија. "The History Place - Hitler Youth" (history), The History Place, 1999, webpage: HPlace-HitlerYouth. 29. јула 1921. Хитлер је истиснуо Дрекслера са позиције првог човека у партији.

Нацизам није био концизна, теоретски утемељена идеологија јединственог покрета већ се у ствари радило о комбинацији различитих идеологија и група (углавном немачких), уједињених у јединственој осуди Версајског споразума који је у послератној Немачкој окарактерисан као јеврејско-комунистичка завера са циљем да се понизи Немачка. Због тога се састојао од најразличитијих политичких позиција које су осуђивале издају немачке и њен пораз у Првом светском рату, а које су обухватале антипарламентаризам, етнички национализам, расизам, колективизам, нацистичку еугенику и антисемитизам насупрот економском и политичком либерализму, Supplement, Papers and Proceedings of the Forty-seventh Annual Meeting of the American Economic Association. . као и расистичком и завереничком ставу према финансијском капитализму и антикомунизму. Како је нацизам постајао доминантна идеологија у Немачкој, нарочито након 1933. године, у пракси је све више дефинисан кроз прогласе Нацистичке партије, а нарочито њеног вође, Адолфа Хитлера.

Терминологија Израз наци је изведен од прва два слога званичног имена Националсоцијалистичке немачке радничке партије на немачком језику. Пун назив странке на немачком језику је Nazional Sozialistische Deutsche Arbeiter Partei. Чланови партије ретко су између себе користили назив нациста већ су користили званичан назив националсоцијалиста. Израз нациста је имао пежоративно значење и углавном су га користили противници покрета, нарочито на југу Немачке, а представљао је пародију на израз соци, уобичајен и помало понижавајући израз за припаднике Социјал-демократске партије Немачке, главног политичког опонента нациста пре њиховог доласка на власт. Када је Хитлер дошао на власт, израз нациста је скоро у потпуности нестао из политичког и друштвеног живота у Немачкој, мада су га још увек користили противници режима у Аустрији.

Историјска позадина мини|десно|200п|Златна значка члана Нацистичке партије. Националсоцијалистичка филозофија појавила се на политичкој сцени у критичном периоду за Немачку; нација не само што је поражена у Првом светском рату, већ је била принуђена да потпише Версајски споразум, који је садржао изузетно строге услове, што је у време велике депресије и политичке нестабилности додатно погоршало положај послератне Немачке. У то време родила се и "легенда о убоду у леђа" () коју су лансирали националсоцијалисти, а по којој је немачки ратни напор био саботиран од стране унутрашњих елемената, нарочито Јевреја и да је „недостатак патриотизма“ био директан узрок немачког пораза (као један од аргумената у прилог овој теорији нацисти су истицали чињеницу да је линија фронта, у тренутку капитулације, била изван немачке територије). Политички критицизам био је усмерен ка социјал-демократама и ка влади Вајмарске републике која је била оптужена да је издала земљу. Теорија о „убоду у леђа“ имала је за последицу то што је немачко друштво очекивало повећано исказивање националне лојалности од стране немачких држављана страног порекла, као што су Јевреји, као и пораст антисемитских осећања и подршку идеји Јеврејског питања (-{Judenfrage}-) у време јачања народног покрета и жеље за стварањем Велике Немачке.

Иако је Хитлер приступио радничкој партији у септембру 1919. год., а објавио Мајн Кампф 1925-26. године основне идеје националсоцијализма имале су своје корене у идејама група и појединаца више деценија старим. Међу овим групама налази се народни покрет и његов окултни пандан, Ариозофија. Међу многобројним ариозофским групама налик ложама, само је тајно друштво Туле могло директно да се повеже са зачецима Нацистичке партије. Ова као и друге могуће везе између нацизма и окултног обрађене су у чланку Нацистички окултизам.

Нацизам савремен термин који се односи на идеологију Нацистичке партије и њен поглед на свет који је био раширен у немачком друштву, и у одређеној мери европском и америчком друштву, током година њене владавине Немачком (1933. до 1945). На слободним изборима одржаним 1932. године у Вајмарској републици Националсоцијалистичка немачка радничка партија постала је најјача парламентарна странка; ни једна друга политичка странка до тада није имала толику парламентарну већину. Именовање Адолфа Хитлера за немачког канцелара 30. јануара 1933. године као и даље снажење његове диктатуре означили су почетак стварања Нацистичке Немачке. Током своје прве године проведене на власти, НСДАП је прогласила „Хиљадугодишњи рајх“ - Tausendjähriges Reich или „Трећи рајх“ - Drittes Reich (као директног наследника Светог римског царства и Немачког царства). Националсоцијалистички режим у Немачкој престао је да постоји са завршетком Другог светског рата 1945. године, када је партија проглашена за злочиначку организацију од стране победничких сила. Као таква, Националсоцијалистичка партија је забрањена, а њеним припадницима је суђено за учествовање у ратним злочинима и злочинима против човечности.

Од 1945. године. Нацизам је, као политичка идеологија, законом забрањен у Немачкој. Забрана се односи и на сваки облик нацистичке иконографије и пропаганде. Упркос томе, неонацизам наставља да постоји у Немачкој и другим земљама света. Након Другог светског рада и Холокауста, израз нациста и симболи повезани са нацизмом (као што је свастика) стекли су изузетно негативну репутацију у Европи и Северној Америци. Назвати неког нацистом или указати на његове везе са нацизмом сматра се увредом. "UPDATE: The National Review labels Joschka Fischer as Nazi Propaganda Minister" (news), Atlantic Review (online), July 2006, AtlanticReview.org webpage: AR-Call-Nazi : states, "Are you aware that calling someone a Nazi is extremely offensive in Germany?" (quote).

Идеологија мини|десно|200п|Творац теорије о супериорној аријевској раси, Алфред Розенберг. Нацизам је идеологија која се заснива на веровању у супериорност Аријевске расе, као дела германских народа. Током Хитлерове владавине, нацисти су заговарали успостављање јаке, централизоване владе под контролом Фирера тврдећи да на тај начин бране немачки народ (укључујући и Немце изван Немачке) од комунизма и такозване јеврејске завере. Коначан циљ нациста било је стварање хомогене, аутархичне етничке државе која би инкорпорирала идеје пангерманизма.

Историчари се често не слажу око главних циљева нацистичке партије као ни око тога да ли се нацизам може сматрати кохерентном идеологијом. Првобитни националсоцијалисти тврдили су да не постоји програм који би их спутавао као и да је њихов циљ одбацивање постојећег погледа на свет. Ипак са јачањем Хитлеровог утицаја и његовог успона до највише функције у партијској хијерархији и статуса партијске иконе, оно што се до тада сматрало нацистичком идеологијом претвара се у идеологију која је диктирана искључиво Хитлеровим личним ставовима и интересима - идеологија и њен највиши представник постали су недељиви у очима јавности. Проблем дефинисања нацизма као кохерентне идеологије, осим снажног Хитлеровог личног утицаја, додатно отежава и чињеница да се истакнути функционери Нацистичке партије нису могли сложити око стварања универзалне идеологије. Међутим, уколико се нацизмом може сматрати поглед на свет изнет у „Мајн кампфу“, онда је овај поглед на свет конзистентан и кохерентан, а његова главна карактеристика представља концепт историје као „расне борбе"; Führerprinzip; антисемитизам; стигматизација јудео-бољшевизма и потреба за проширењем „животног простора“ (Лебенсраум) на рачун Совјетског Савеза. Суштинска основа нацизма темељи се на тврдњи да је немачки народ нападнут и да мора да се уједини, дисциплинује и да буде спреман на жртве (под нацистичким вођством) како би однео победу над злочиначком „Јеврејском завером“ да се покори немачки народ.

Фашизам

Како у широкој јавности, тако и међу ученим круговима нацизам се углавном сматра за један од облика фашизма - израза чија дефиниција је сама по себи спорна. Дебата се углавном води око поређења фашистичког покрета уопште и његовог италијанског прототипа, укључујући и фашизам у Немачкој. Идеја изнета у претходном излагању о одбацивању свих претходних идеја и идеологија као што је демократија, либерализам и нарочито марксизам (као нпр. код Ернста Нолта) отежава прецизно дефинисање ова два појма; ипак, италијански фашисти нагињали су ка веровању да би сви елементи друштва морали бити уједињени кроз корпоративизам како би се формирала "органска држава"; то значи да ови фашисти често нису имали јасне ставове у вези са расом, с обзиром на то да су само држава и нација имали значај.

Насупрот италијанском фашизму, немачки нацизам је наглашавао принцип Аријевске расе у толикој мери да је држава постала само један од инструмената у остваривање „праве судбине“ Аријевске расе. У расправи између историчара (као што је Zeev Sternhell) у којој се тврдило да су оба покрета јединствена, или да је то барем немачки покрет, многе стране су се сложиле да постоји много јача скоро породична сличност између италијанског и немачког фашистичког покрета него што постоји сличност између европских демократија и комунистичких држава за време Хладног рата;cf. , in Griffin, International Fascism, 35f., and такође, ова два фашистичка покрета могу се поредити не само по злочинима за које су одговорни, већ и по почетним политичким потезима: нпр. може се повући паралела између Мусолинијевог марш на Рим и неуспелог покушаја државног удара (Пивнички пуч) који је Хитлер, недуго затим извео у Минхену.

Такође, аријанизам није био популарна идеја међу Италијанима који нису били нордијска раса, али је расизам у Италији био веома изражен, а геноцид је спровођен у концентрационим логорима много пре него што се слично догодило и у Немачкој. Филозофија која је правила разлику између ова два фашистичка покрета углавном се ослањала на чињеницу да су оба покрета настала у различитим државама: како италијански краљ није умро, за разлику од Немачке у којој је Хитлеровом доласку на власт претходила смрт Рајхспрезидента, италијански вођа Дуче није био у могућности да се домогне потпуне власти као што је то пошло за руком Хитлеру, што је за последицу имало Мусолинијево свргавање са власти.

Нацистичка теорија мини|десно|200п|Француско издање Мајн Кампфа из 1934. год.