мини|Војнички револвер типа Франкот, који су народни командири добијали од државе као знак свог чина. Професионални официри куповали су револвере о свом трошку. Народни командир (или батаљони командир), звање старешина Народне војске у Кнежевини Србији (1861-1883).
Историја Када је у Кнежевини Србији 1861. формирана Народна војска, свака општина у Србији формирала је по две чете са по 64-100 људи, зависно од броја војних обвезника у селу. Свака општина давала је по једну чету I класе (војници од 20-35 година) и једну чету II класе (војници од 35-50 година). Сваки срез (укупно је било 62 среза у Србији до 1878) формирао је по два батаљона (I и II класе) састављена од општинских чета исте класе (већином је било по 4 чете у батаљону), а срески батаљони су формирали окужне пукове (од 1870. бригаде). Због недостатка школованих официра, старешине народне војске постављане су из простог народа: до чина капетана (четовођа) постављао их је окружни начелник по препоруци среског начелника, а командире батаљона и ескадрона (сваки округ састављао је по један ескадрон I класе) постављао је министар војни по препоруци окружног начелника. Сваки срез имао је по два народна командира, једног за срески батаљон I класе и једног за срески батаљон II класе. Као знак свог чина народне старешине од водника навише добијале су државне сабље (поред пушака које су добијали сви народни војници), а батаљонски командири уз то и револвере (типа Франкот или Гасер). За српско-турске ратове (1876-1878) укупно је мобилисано 36 бригада са 160 батаљона народне војске (I и II класе), сваки са по 4 чете, 18 ескадрона коњице и око 40 батерија, при чему је у Србији у то време било свега 317 професионалних (школованих) официра. Пошто је знатан део официра био заузет у штабовима дивизија и позадинским службама, једва да је било довољно школованих официра да командују бригадама, батаљонима и батеријама. У таквој ситуацији команда над свим јединицама народне војске од чете наниже била је искључиво у рукама народних старешина: четовођа, водника, двајесника и десетара, док су народни командири и ађутанти помагали официрима, командантима батаљона, а по потреби их заступали и замењивали. +Старешине народне војскеЗвањеПостављењеДужностЕквивалентан чинБатаљонски/народни командирМинистар војни на предлог окружног начелникаПомоћник команданта батаљона (који је увек био официр)МајорНародни ађутантОкружни начелник на предлог среског начелникаПомоћник народног командираАђутантЧетовођаОкружни начелник на предлог председника општинеКомандир четеКапетанВодникОкружни начелник на предлог председника општинеКомандир водаПоручникДвајесникОкружни начелник на предлог председника општинеКомандир полуводаНаредникДесетарОкружни начелник на предлог председника општинеКомандир одељењаКаплар
Референце
Литература
Категорија:Војна терминологија