Miroljub Trkuljić (Beograd, 6. maj 1949 – Beograd, 23. april 2024) bio je srpski lekar, doktor medicinskih nauka, profesor transfuziologije i pukovnik Vojske Srbije. Svoju karijeru proveo je na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu, gde je obavljao dužnost načelnika Instituta za transfuziologiju i grupe instituta (2001–2010).
Biografija Rođen je 6. maja 1949. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kikindi. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1975. godine. U Institutu za transfuziologiju VMA, na specijalizaciji je od 1983. godine a specijalistički ispit položio je sa odličnim uspehom 1986. godine. Po završenoj specijalizaciji 1986. godine, postavljen je za načelnika Odeljenja za imunohematologiju i imunogenetiku Instituta za transfuziologiju VMA, a od 1996. godine nalazi se na mestu načelnika Odeljenja za konzervisanje krvi.
Doktorsku disertaciju pod naslovom: “Citomegalovirusna infekcija i doprinos transfuziološke službe njenoj prevenciji”, odbranio je 18.maja 1999. godine u VMA pred komisijom: pukovnik prof. dr sc. med. Ljubiša Krstić, pukovnik doc. dr sc. med. Jovan Taseski i pukovnik prof. dr sc. med. Mirčeta Obradović.
Na Vojnomedicinskoj akademiji proveo je celu svoju radnu karijeru. Od 2001. do 2010. godine bio je načelnik Instituta za transfuziologiju i grupe instituta VMA.
Doprinos disertacije
Doprinos disertacije je u tome, što je utvrđena zastupljenost CMV-infekcije kod stanovništva Jugoslavije (87.38%). Proizveden je prvi domaći specifični hiperimuni anticitomegaloviremijski imunoglobulin čija je klinička primena započeta u VMA kod lečenja visoko-rizične grupe pacijenata (primalaca transplantata organa i tkiva) u cilju prevencije/lečenja CMVI/bolesti, što nas je uvrstilo u mali broj zemalja koje su uspele da ga proizvedu. O kvalitetu proizvedenog preparata govori dobiven (15.marta 1999.) test report Paul-Erlich-Institut-a iz Langena-Nemačka (jedino arbitražno prihvaćenog standarda u Evropi).
Dalja služba
Profesor Trkuljić je bio afirmisani specijalista transfuziolog sa velikim iskustvom u transfuziološkom zbrinjavanju ranjenih i povredjenih, kao i u oblasti imunohematologije i transfuzijski transmisivnih bolesti. Za njegovo ime vezane su i neke novine u radu Instituta za transfuziologiju VMA: proizvodnja i bojenje imunohematoloških reagenasa za odredjivanje krvnogrupnog sistema ABO, odredjivanje krvnih grupa sistema ABO i antigena D iz krvnogrupnog sistema Rhesus u mikropločama, odredjivanje krvnih grupa sistema ABO iz kostiju, proizvodnja i primena polietilenglikola (PEG) u otkrivanju i identifikaciji iregularnih antieritrocitnih antitela (indirektni antiglobulinski test-IAT), proizvodnja konzervansa za humane test-eritrocite, proizvodnja test-panela humanih eritrocita za IAT.
Na stručnom usavršavanju boravio je 1990. godine tri meseca u Internacionalnoj referentnoj laboratoriji za krvne grupe Svetske zdravstvene Organizacije u Bristolu (Velika Britanija), gde je ovladao novim metodama imunohematoloških analiza u oblasti transfuziologije koja mu je predstavljala sferu interesovanja.
Bio je predavač iz oblasti organizacije transfuziološke službe u miru i ratu i fizioloških osnova hemoterapije slušaocima obavezne nastave za specijalizante i slušaocima [RO u VMA.
Svojim radom Prof. Trkuljić je uspostavio dobru saradnju sa kliničarima u VMA (posebno sa Klinikom za nefrologiju - Centrom za transplantaciju bubrega), sa institucijom gde je boravio tokom svog istraživanja, kao i sa njujorškim Centrom za krv - NYBC, što je rezultovalo razmenom stručnih informacija i konsultacija i pribavljanjem literature od značaja za transfuziologiju.
Profesionalni život posvetio je transfuziologiji i razvoju vojnomedicinske službe u Srbiji. Kao dugogodišnji profesor i pukovnik, dao je značajan doprinos unapređenju transfuziologije u Srbiji.
Naučni rad i publikacije Pored disertacije, objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova iz oblasti transfuzijske medicine.
Godine 2002. objavio je knjigu Osnovi transfuziologije (Beograd: Čigoja štampa), u tiražu od 300 primeraka, namenjenu studentima i stručnjacima u oblasti transfuziologije.
Priznanja Za svoj dugogodišnji rad u oblasti medicine i službi transfuzije odlikovan je sa dva ordena (Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena 1999).
Izabrani radovi Citomegalovirusna infekcija i doprinos transfuziološke službe njenoj prevenciji, doktorska disertacija, Beograd, 1999. Osnovi transfuziologije, Beograd: Čigoja, 2002.
Referennce
Spoljašnje veze
Категорија:Рођени 1949. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Лекари Војномедицинске академије у Београду Категорија:Лекари из Београда Категорија:Српски лекари Категорија:Доктори медицинских наука Категорија:Официри Војске Србије Категорија:Студенти Медицинског факултета Универзитета у Београду