Келтско светилиште у Раму је локалитет на камено-пешчаној висоравни изнад села Рам у општини Велико Градиште, на коме се налазе опидум и храм са жртвеником које су подигли Келти у 4. веку п. н. е. На светилишту се и данас виде остаци двадесетак жртвених конструкција где су се обављали верски обреди.

О светилишту Kелти су крајем четвртог века п. н. е, идући унутрашњим венцем Kарпата, овде прешли Дунав и у Раму подигли велико војно земљано утврђење такозвани ,,Опидум”. Место на коме се у Раму налазе остаци светилишта дужине је три, а ширине један километар и на њему се налази група од двадесетак великих кристалних шкриљаца.

Са овог места, које су археолози открили 2014. године, може се током дана пратити сунце од његовог изласка до заласка, а током ноћи и кретање целог звезданог свода као и месеца, који је за многа келтска племена претстављао духовност и одређивао време ритуала, између осталих и жртвене дане у ноћима пуног месеца. Духовна традиција келта била је повезана са природом и прецима.

Не постоји много писаних података везаних за Kелтско насеље у Раму, у античким записима налазимо податак да су се овде сусрели Александар Македонски и Kелти (археолози су закључили да се ради о овом месту по детаљном опису обале), а на једном од откривених светилишта има остатака писма, односно келтске руне, што је потврдио и Вецеслас Kрута из Париза, европски археолог који је највише истраживао Келте.

У Румунији у близини места Kарансебеш откривено је такође келтско светилиште али знатно скромнијих димензија.

Видиковац Данас је ова локација позната и као веома посећен видиковац.

Драган Јацановић, археолог Народног музеја у Пожаревцу, каже да се ради о изузетном простору, смештеном између ушћа реке Нере и некадашњег ушћа реке Kараш, односно ушћа канала Дунав-Тиса-Дунав, са којег се, као ретко где у Србији, пружа широк видокруг на све четири стране света до 200 километара.

Са те позиције виде се Kарпати, Вршачке планине, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, у даљини види се Авала, а на југу цео венац Хомољских планина, а поглед сеже и до дела Сребрног језера и ток Дунава до Смедерева.

Референце

Категорија:Келти Категорија:Археологија Србије Категорија:Видиковци у Србији Категорија:Историја Великог Градишта