Ефекат жабље баре је теорија да појединци себе оцењују лошије него што заиста јесу када се налазе у групи појединаца са вишим постигнућима. Овај ефекат је део шире теорије социјалног поређења. Повезан је са начином на који појединци оцењују себе на основу поређења са другим људима у свом окружењу и генерално је последица поређења са људима који су бољи од њих.

Порекло Џејмс А. Дејвис је први пут приметио овај ефекат 1966. године у вези са амбицијама студената и утицајем њиховог локалног ранга у окружењу у којем су се налазили, тј. могли су себе видети као „велике жабе у малим барама или мале жабе у великим барама”. Дејвис је сугерисао да када су студенти окружени врло успешним колегама, могу развити ниже аспирације. Његови главни налази односили су се на то како су мушкарци доносили одлуке о каријери које су биле тешње повезане са њиховим просеком оцена на основним студијама, а не са стварним квалитетом школе коју су похађали. То је показало да су студенти свој учинак оцењивали лошијим на основу поређења са врло успешним вршњацима из своје школе, у односу на повољно поређење своје школе са другим школама.

Контекст Макфарланд и Бјулер теоретисали су да се ефекат јавља јер појединци прате себе унутар групе, а не пореде се између група. Приликом самоевалуације у односу на чланове унутаргрупе у поређењу са члановима ван-групе, постоји тенденција ка контекстуалном занемаривању доступних информација, где људи придају већу тежину свом положају унутар своје групе него у широј популацији. Ближи, унутаргрупни контекст има већу тежину од даљег, међугрупног поређења. Овај феномен, назван ефекат локалне доминације, представља тенденцију људи да се у својој самоперцепцији фокусирају на поређења са малим бројем људи у свом окружењу, уместо са великим бројем људи који нису толико близу.

Контекст референтног оквира може се применити за посматрање ефекта жабље баре у погледу самоперцепције у школама, где је поређење ученика из националног узорка показало благо негативне утицаје на самопоштовање и академске способности у зависности од школског окружења. Уз контролу социоекономског статуса и академског потенцијала, просечан ученик у школи са веома високим постигнућима имао је ниже академско самопоимање у поређењу са просечним учеником у типичнијој школи.

Често називан парадоксом, ефекат жабље баре супротставља се традиционалној теорији социјалног поређења, јер појединци са високим постигнућима заправо могу имати боље мишљење о својим способностима када су окружени мање успешним појединцима, него када су у групи за поређење са другим успешним појединцима у такмичарским окружењима.

Скала способности у оквиру Ајова-Холандија мере оријентације ка поређењу () користи се у проценама ефекта жабље баре, постављајући 6 питања попут „Често се поредим са другима у погледу онога што сам постигао у животу”. Ова скала тражи од људи да размисле о томе како себе процењују у односу на друге, што се затим прилагођава за поређење са различитим специфичним групама, као што су оне у школском или културном окружењу.

Улазак у такмичарско окружење Приликом анализе уласка у такмичарска окружења (као што су посао или школа), поређење унутар групе значајно је предвиђало у којој врсти групе учесници желе да буду. На пример, учесници су имали за две трећине мању вероватноћу да преферирају да буду део мање ексклузивне групе у којој су рангирани само мало изнад просека, у поређењу са тим да буду укључени у групу са високим постигнућима где нису били тако високо рангирани.

Ефекат жабље баре је посматран у контексту пријава средњошколаца на елитне универзитете, поредећи ученике на основу њиховог индивидуалног успеха, као и у односу на њихове вршњаке из средње школе. Аутори су тврдили да заснивање уписа на три компоненте Академског индекса (AI) — примарног SAT теста, SAT предметних тестова и процентуалног ранга у разреду — већ ставља ученике из школа са високим постигнућима у неповољан положај, јер су њихова релативна достигнућа у сенци достигнућа њихових такмичарски настројених вршњака. Ови ученици се доживљавају као мале жабе у великој бари. Стога би ученици из мање престижних средњих школа имали већу предност при упису на те елитне факултете. Заиста, открили су да су ученици са сличним пријавама, али из различитих школских окружења, имали мање шансе да добију понуду за упис ако су долазили из школе са високим постигнућима, где би њихов ранг у разреду био нижи од сличног ученика у просечнијој школи. Ово може довести до смањења самопоимања и образовних аспирација.

Раснa разноликост у школама У последње време, повећан је фокус на утицај расе на ефекат жабље баре и како он може утицати на доступност у образовним контекстима. Када је реч о расној разноликости у школама, недостајао је значајан успех у повећању заступљености у високом образовању. Међутим, с обзиром да мањински студенти имају упоредиве аспирације, проблем лежи у способностима ових студената да упишу факултет и успеју. У школама са већинским мањинским становништвом постоји тенденција нижих образовних постигнућа у поређењу са школама где су већина белци, делом због утицаја вршњачке компетитивности у овим другим.

Такође постоје тврдње да афирмативна акција може ненамерно одвратити студенте од постизања најбољих резултата, јер се уписују у школе где су међу веома компетитивним вршњацима. Иако су неки ово оспорили, истичући прилике које се пружају студентима који им иначе не би имали приступ и веће користи за универзитет од разноликог студентског тела.

Према Роберту Крозноу са Универзитета Тексаса у Остину, заснивање десегрегације на образовању родитеља, а не на приходима, могло би ублажити ефекат жабље баре и смањити ризике за мањинске студенте, упркос практичним изазовима у документацији. Како социоекономска десегрегација можда неће значајно променити расну сегрегацију и могла би повећати психосоцијалне ризике за мањине, вреди размотрити интеграцију образовања родитеља у ове планове, уз опрез.

Социоекономски статус (СЕС) Поред расе, и социоекономски статус ствара напетост у школском систему. Недавно истраживање спроведено у Кини показало је да насумични упис у школе ради прилагођавања социоекономског статуса може побољшати академски успех. Међутим, ефекат жабље баре спречава ученике са ниским и средњим СЕС-ом да остваре предности у школама са високим СЕС-ом, чиме се смањује ефикасност у смањењу образовне неједнакости.

Модератори Потенцијални модератор ефекта жабље баре је степен до којег појединац осећа да постоји висок осећај колективног самопоштовања унутар групе, што би му омогућило да превазиђе своју локалну групу и пореди се са другима изван свог непосредног окружења. Дејвис је открио да је то степен до којег су појединци осећали да имају „дар” или таленат за предмете повезане са њиховим избором каријере, што је било јаче повезано са просеком оцена него са квалитетом школе.

Међукултурне разлике Ефекат жабље баре највише утиче на појединце који потичу из индивидуалистичке културе, немају јаке друштвене везе и имају ниско колективно самопоштовање. Конкретно, одлука о томе у коју „бару” ући може бити под утицајем културних разлика — углавном су источноазијски студенти склонији да изаберу престижније окружење у поређењу са европским Американцима. Јачи фокус на унутаргрупне везе прати међукултурне разлике теорије социјалног идентитета.

Сродни конструкти

Ефекат велике рибе у малој бари Године 1984, Марш и Паркер су створили сличан конструкт назван „ефекат велике рибе у малој бари” (, BFLPE), који има исти основни концепт да људи процењују сопствену вредност у односу на своје непосредне вршњаке, што се разликује у зависности од високих или ниских постигнућа оних око њих. У неким случајевима, погледи ученика на своје академске способности су под утицајем поређења са школским друговима, слично ефекту жабље баре, што наглашава важност разумевања различитих врста поређења.

Данинг-Кругеров ефекат Данинг-Кругеров ефекат се односи на когнитивну пристрасност, при чему људи чија је способност у неком задатку заправо ниска или просечна, прецењују сопствену способност. Способност људи да процене сопствену интелигенцију варира: бољи су у процени своје нумеричке интелигенције него вербалне, али чак и тада, њихове самопроцене се само делимично поклапају са стварним учинком. Насупрот томе, у ефекту жабље баре, људи немају објективне представе о себи у односу на оне око себе у поређењу са ширим контекстом оних који нису близу. Ово може довести до погрешне субјективне, лошије самоевалуације због претераног ослањања на поређења унутар локалне групе, занемарујући шире групе за поређење.

Пука категоризација Пука категоризација је ефекат више категорија на задовољство потрошача, где људи који нису сигурни у свој избор преферирају постојање категорија (нпр. у часопису постоје секције за моду, музику, актуелне догађаје итд.). Овај концепт је примењен на категорије евалуационих група где су ученици били рангирани у средини групе, било међу првих 5 или последњих 5. Када су ученици оцењивали себе, имали су ниже самопоимање ако су били рангирани као 5. у укупном поретку, али категорисани у најбољу групу, у поређењу са вишим оценама када су били рангирани као 6. у укупном поретку у лошијој категорији. Дакле, у овом случају, учесници су преферирали да буду најбољи међу најгорима, него најгори међу најбољима.

Теорија очувања ресурса (COR) Теорија очувања ресурса (, COR), коју је развио Стиван Е. Хобфол, објашњава да мотивација код људи долази из задржавања ресурса. Из тога, стрес се формира неуспехом у задржавању ресурса након њиховог улагања. Ово се повезује са ефектом жабље баре јер обе теорије показују важност перцепције и поређења у утицају на добробит појединаца.

Види још Синдром уљеза Држање корака са комшијама Релативна депривација Синдром високог мака

Референце

Категорија:Социолошке теорије Категорија:Комуникација Категорија:Теорија комуникације