десно|мини|Либијска асида се служи са зачинима и растопљеним овчијим гијем. Традиционални начин једења либијске асиде је коришћење кажипрста и средњег прста десне руке.|274x274п Либијска кухиња (арап. ‏المطبخ الليبي‎) представља разноврсну гастрономску традицију обликовану под утицајем берберске, арапске, египатске, османске и медитеранске кухиње, што одражава како географију земље, тако и њене историјске везе са суседним културама. Кулинарске навике разликују се између приобалних и унутрашњих подручја. Дуж медитеранске обале, посебно у Триполију, у исхрани преовлађују морски плодови, маслиново уље, житарице и свежи зачини, уз уочљив утицај италијанске кухиње као последице колонијалне прошлости Либије. Тестенина се веома често конзумира, а јело имбакбака, зачињена једнолончица са тестенином, уобичајено је у домаћинствима. У источном делу земље исто јело познато је под називом макарона џарија.

Јагњеће месо најчешће је у исхрани широм земље, док је камилије месо карактеристично за јужне области. Једно од најпознатијих либијских јела је базин, бесквасни хлеб припремљен од јечменог брашна, воде и соли. Базин се прави тако што се јечмено брашно кува у води, а затим туче посебном дрвеном палицом званом маграф, намењеном искључиво тој сврси.

Туна је такође веома заступљена, нарочито у конзервисаном облику, и често се користи у школским ужинама и свакодневним оброцима, што је чини једним од најдоступнијих извора протеина у земљи. Воће као што су смокве, урме, поморанџе, кајсије и маслине обилато расте, нарочито у приобалним пределима, док су махунарке и житарице основа исхране у свим деловима Либије. Тестенина је уобичајена намирница, а бројна јела од морских плодова чине значајан део понуде.

Јужна либијска кухиња има традиционално арапске и берберске одлике. Оброци у овом делу земље често се заснивају на намирницама које се лако чувају, као што су сушено месо, ферментисани млечни производи, јечам и отпорне махунарке, што одражава суву климу и номадско наслеђе локалних заједница. Као и у већини муслиманских друштава, конзумирање свињетине је забрањено исламским законом, а продаја и јавно конзумирање алкохола такође су строго забрањени.

Састојци Либијска кухиња одликује се сложеном и богатом употребом зачина који стварају вишеслојне укусе. Хариса, љута паста припремљена од чили папричица, белог лука, кима и кумина, често се користи као зачин или прилог уз јела. Традиционалне мешавине зачина као што су бзар, који садржи коријандер, ким, бели лук, куркуму, ђумбир и сушене чили папричице, и бухарат, састављен од црног бибера, паприке, кумина, каранфилића, мушкатног орашчића, цимета и кардамона, представљају основне састојке у маринирању меса и зачињавању чорби. Други често коришћени зачини су рузмарин, босиљак, семе коморача, анис, пискавица, нана, најгвирц, шафран и сушени пупољци руже.

Типични састојци либијске кухиње укључују:

Зачине и ароме: хариса, сок од лимуна, шећерни сируп, ружина водица, вода цвета наранџе, јасминова вода и вода геранијума. Јаја. Месо: јагњеће и овчје месо, телеће, говеђе, пилеће, месо камиле и морски плодови. Рибе и морски плодови: туна, лигње, хоботнице, шкампи, ракови, сарделе, јегуље, сардине, скуше, црвени снапер, зубатац, групер, бранцин и шкољке. Воће: лимун, поморанџа, смоква, урма, маслина, грожђе, кајсија, бресква, лубеница, шипак, индијска смоква (кактусова смоква), банана, манго и дуња. Орашасти плодови и семенке: лешници, пистаћи, бадеми, индијски орашчићи, кестен, кедрови орашчићи, семенке сунцокрета и кикирики. Поврће: црни и бели лук, паприке, шаргарепа, леблебија (наут), римски пасуљ, боб, дугачки пасуљ, канелини пасуљ, грашак, бундева, парадајз, капари, ротква, цвекла, купус, карфиол, кромпир, чили папричице, тиквице, краставци и патлиџан.

Месо и живина Јагњеће и овчје месо најчешће су у исхрани у Либији, иако се такође конзумирају говедина и пилеће месо. Гидид (арап. قديد) представља врсту сушеног меса које се припрема древном методом, комади јагњећег или камилијег меса посоле се и суше на сунцу, а затим чувају у маслиновом уљу ради дуготрајне употребе. Традиционално се додаје у супе, кус-кус и разне чорбе, нарочито током хладнијих месеци или у периодима када нема свежег меса.

Још једна традиционална метода припреме је бурдим, начин спора печења јагњетине у подземној рупи обложеној ужареним угљем, заједно са луком, парадајзом и кромпиром. Ова праисторијска техника даје јелу димљен укус и изузетно меко месо које се лако распада, а најчешће се припрема током свечаности као што је Курбан-бајрам.

Међу осталим врстама месних јела уобичајени су:

Кебаб, месо на ражњићима печено на жару, Кофта, млевено месо обликовано у облику ћуфти или ваљака, Кибе, јело од млевеног меса и булгура, често пуњено и пржено или печено.

Термин шваја односи се на печење меса на роштиљу, један од најпопуларнијих начина припреме, посебно током Курбан-бајрама. Најчешће се користи јагњеће или овчје месо, у складу са обичајем жртвовања током празника, али је и пилећи роштиљ уобичајен. Месо се обично пече на ражњићима или директно на малом отвореном роштиљу, што му даје препознатљив димљен укус.

Главна јела мини|249x249п|Базин се служи са чорбом и целим тврдо куваним јајима. Базин је традиционално либијско јело припремљено од јечменог брашна уз додатак мање количине пшеничног брашна. Смеша се кува у сланој води док не добије густо тесто, које се затим обликује у глатку куполу постављену у средину тањира за послуживање. Око теста се сипа густи сос припремљен пржењем сецканог лука са јагњећим месом, куркумом, сољу, кајен бибером, црним бибером, пискавицом, благом паприком и парадајз-пастаом. У сос се понекад додају кромпири, а готово јело се украшава куваним јајима распоређеним око теста. Уз базин се најчешће служе кришке лимуна и свеже или укисељене љуте папричице, познате као амсијар.

Међу популарним либијским јелима издвајају се и:

Батата мубатана, пуњени кромпир припремљен тако што се пржене кришке кромпира пуне зачињеним млевеним месом, затим умочу у јаје и презле, па испрже до златне боје. Макарона имбакбака, једнолончица од тестенине и меса у зачињеном парадајз-сосу, нарочито популарна у зимским месецима. Кус-кус, парено зрно гриза које се служи са јагњетином или пилетином и поврћем, посебно присутно у свечаним и заједничким оброцима. Шакшука, јело од јаја пошираних у сосу од парадајза, паприке, лука и зачина, веома је распрострањено широм земље и често се једе за доручак или као лаган оброк.

десно|мини|249x249п|Шакшука са јајима. Ова јела представљају само део богатог гастрономског наслеђа Либије. Традиционална либијска кухиња разликује се по регионима и приликама, али многи основни састојци и технике припреме заједнички су широм земље.

Најпознатија традиционална јела укључују:

Базин — бесквасни хлеб од јечменог брашна са сосом од меса и зачина, Ришта — свежа домаћа тестенина, Имгата, позната и као риштa бурма, домаћа тестенина кувана у парадајз-сосу, често припремана са сушеним месом (гидидом), Имбакбака или мбакбака, чорба од тестенине и меса под италијанским утицајем, слична минестронеу, Шакшука, понекад припремљена са сушеним овчијим или јагњећим месом и сматра се традиционалним доручком, Ришта сескас, варијанта тестенине са месним сосом, Хараиме, љута рибља чорба са парадајзом; назив потиче од арапске речи за „љуто”, Ал-табахиџ, јело од рибе и поврћа у слојевима, налик египатској мусаки, које је у новије време поново стекло популарност, Глаја, једноставно и омиљено јело у којем се џигерица динста са луком, паприком и зачинима у уљу док не омекша и не упије укусе, Кус-кус, традиционално северноафричко јело од гриза, Филфел чума или масир, љуте укисељене папричице са лимуном и белим луком, Хасаа, врста густог соса или чорбе,"Libyan Food." Libyana.org . Accessed June 2011. Руб, густ, тамно браон, веома сладак сируп од урми или рогача, који се често користи уз јело асида, Шорба, чорба од јагњетине и поврћа са наном и парадајз-пастаом, Усбан зир, варијанта пуњених црева, Макарона бил-бешамел, тестенина са бешамел-сосом, Фетат, јело састављено од слојева хлеба натопљеног бујоном, Молохија, јело од листова биљке Corchorus olitorius (јуте), Руз бел-лебен, јело од кратког пиринча куваног у води и ферментисаном млеку (бутермилику или кефиру), потом преливеног путером или маслиновим уљем и лимуновим соком. Уместо пиринча понекад се користи ручно прављена тестенина као имгата или ришта бурма, Макарона мбухка бел-тглија, позната и као макарона бел-бусла, тестенина на пари са зачињеним сосом од лука и леблебије, понекад уз месо; слична алжирском јелу рехта, Фул медамес, традиционално јело од пасуља, Фасулија, чорба од белог пасуља у парадајз-сосу, често уз додатак желуца, која се служи уз топао хлеб, Усбан, јело од пуњених црева са изнутрицама, житарицама и зачинима, Бамија, чорба од јагњетине, бамије и парадајза, Шаварма, месо печено на вертикалном ражњу и сецкано за послуживање, Тамеја, врста фалафела од потопљеног и огуљеног боба помешаног са јајима, зачинима и биљкама попут коријандера и першуна, лука и белог лука, зачинима као што су ким и коријандер.

Предјела, лагана јела и салате

Шармула је љути, бели-луковити прелив направљен од парадајза, сирћета и уља, понекад уз додатак маслина или туне. Користи се као дип или намаз. Амсијар је брзо укисељена мешавина поврћа која се служи уз различита главна јела, нарочито уз имабвах (врсту јела од меса). Бурек представља врсту похованих или печених пуњених пецива, налик питицама или турноверима. Мтабал је традиционално левантинско јело од патлиџана, популарно у целом арапском свету. За разлику од баба гануша, који се припрема тако што се патлиџан испече, огули и измикса у глатку пасту са тахинијем и лимуновим соком, мтабал се прави тако што се патлиџан испече до димљеног укуса, затим исецка на коцкице и прелије тахинијем и маслиновим уљем, што му даје грубљу текстуру. Салата арабија је традиционална исецкана салата од парадајза, краставаца и лука, зачињена само лимуновим соком и маслиновим уљем. Салата мешуја, што значи „печена салата”, служи се и као салата и као ароматични топли сос који се често једе уз роштиљ. Поврће се традиционално пече на отвореној ватри док се месо маринира, чиме се добија изразито димљен укус, мада се може припремити и на кућном роштиљу. Абрак се прави умотавањем лишћа винове лозе или купуса око смесе од пиринча, меса и зачина. У Либији је абрак обично љући него источне арапске варијанте, које често имају посну, биљну верзију пуњења. Еџа је традиционално либијско јело од јаја налик омлету или фритати, са додатком исецканог кромпира, парадајза, љуте папричице и свежег биља попут коријандера или першуна. Најчешће се пече у рерни, али се може припремати и у тигању. Обично се служи за ифтар уз либијску чорбу или умотана у фтат, врсту хлеба печеног на шпорету. Хобза бил ашаб је традиционални либијски слани хлеб направљен од теста за сфинз, познат по меканој и сунђерастој текстури. Обично се служи током вечерњих дружења уз чај, који је често ароматизован ментом, жалфијом, бадемом или латицама руже, и уз разне слане залогаје. Хбејза су пуњена пецива различитих облика, малих векни, кифлица или куглица величине пинг-понг лоптице. Пуњења се разликују, али су најчешћа бело сирење са сушеном наном, сир са маслинама или мешавина туне и харисе, која је уједно и најпопуларнија варијанта у Либији. Кајка хара се припрема печењем богате смесе од јаја, млека, уља, брашна и прашка за пециво, обогаћене лимуновим соком и зачинима. У тесто се додаје динстани лук, бели лук, першун и коријандер, а затим се слоји са филом од прженог кромпира, парадајза, харисе, маслина и коцкица сира. Пече се до златне боје и служи као заситно и ароматично јело. Брудо је традиционална либијска повртна супа, најчешће припремљена са пилетином ради пунијег укуса. Обично садржи житарице или махунарке као што су орзо, вермишели, фрике, сочиво, боб или грашак и цени се због своје лагане, хранљиве вредности.