Тур де Франс 2025.

Тур де Франс 2025. било је 112. издање етапне бициклистичке трке, једне од три гранд тур трке — Тур де Франса. Старт трке био је 5. јула 2025. у Лилу, док је последња етапа вожена 27. јула до Париза, гдје је био циљ на Јелисејским пољима, након паузе од годину дана када је последња етапа вожена у Ници.

Укупна дужина трке износила је 3.301,9 -{km}-. Вожена је 21 етапа, уз два дана одмора, након десете и након етапе 15. Етапе су биле класификоване као седам равних, шест брдских, шест планинских и два хронометра. Ишло се кроз четири од пет планинских масива у Француској: Пиринеје, Централни масив, Алпе и Журу, а цијела рута је вожена потпуно у Француској први пут послије 2020. Вожено је укупно 68 успона, од чега 9 екстра категорије укључујући Отакам, Кол ди Турмале, Мон Ванту и Кол де ла Лоз, 4 прве категорије, 13 друге, 16 треће и 26 четврте категорије, а нису вожени успони Алп д’Иез, Кол д’Изоар, Гран Коломбје и Кол д’Обиск. Највиша тачка био је успон Кол де ла Лоз са 2.304 -{m}- надморске висине, а такође је био и најдужи успон на трци, дуг 26,5 -{km}-. Укупно је циљ осам етапа био на успону, од чега пет на успону екстра категорије, а по једна на успону прве, друге и треће категорије.

Највећи фаворити су били Тадеј Погачар и Јонас Вингегор, који су освојили Тур сваки пут од 2020. и завршили су на прва два мјеста сваки пут од 2021. Поред њих, велики фаворит је био и Ремко Евенепул, док су други фаворити били Примож Роглич, Жоао Алмеида, Флоријан Липовиц, Матео Јоргенсон, Матијас Скелмосе и Карлос Родригез.

Јаспер Филипсен је побиједио на првој етапи и узео прву жуту мајицу у каријери, након чега је Матје ван дер Пул носио жуту мајицу на три етапе. Погачар је побиједио на четвртој етапи, што му је била стота побједа у каријери, а на хронометру на петој етапи је узео жуту мајицу. Бен Хили је побиједио на шестој етапи, а затим је преузео жуту мајицу на десетој етапи, чиме је постао четврти ирски возач у историји који је носио жуту мајицу на Туру. Погачар је поново преузео жуту мајицу побједом на етапи 12, а затим је побиједио на брдском хронометру на етапи 13, док је на етапи 14 Евенепул напустио трку. Погачар је сачувао предност до краја и освојио је Тур четири и по минута испред Вингегора, што му је био четврти освојени Тур, док је на трећем мјесту завршио Липовиц. Џонатан Милан је освојио класификацију по поенима испред Погачара, који је освојио брдску класификацију, док је Липовиц освојио класификацију за најбољег младог возача, Бен Хили награду за најагресивнијег возача, а Визма—лејз а бајк тимску класификацију. Погачар је остварио четири етапне побједе, а Милан, Мерлије и Аренсман по двије.

Тимови

мини|лево|Главна група на почетку десете етапе.

На трци су учествовала 23 тима, са по осам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују пошто је трка била у ворлд туру прије 2017. године, док су два најбоља про тур тима за претходну сезону такође имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују, а организатори су имали могућност да додијеле још двије специјалне позивнице.

Лото и Израел—премијер тех су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2024. Про тур тимови и организатори су тражили да се додијели још једно мјесто за гранд тур трке, али су неки ворлд тур тимови били против тога, док су из тима Визма—лејз а бајк истакли да ће то смањити безбједност возача. -{UCI}- је крајем марта одобрио додатно мјесто за све гранд тур трке, а организатори Тура — -{Amaury Sport Organisation}-, додијелили су специјалне позивнице тимовима Тотал енержис, Тудор про сајклинг и Уно—Х мобилити.

Од 184 возача, њих 49 возило је Тур по први пут, међу којима су били Иван Ромео, Лоренс Пичи, Џонатан Милан, Тимен Аренсман, Кејден Гроувс и Хонатан Нарваез. Најмлађи дебитант је био Ромео, а најстарији Берт ван Лерберге, док је такође Ромео био најмлађи возач на цијелој трци са 21 годином и 323 дана, а најстарији је био Герент Томас из тима Инеос гренадирс, са 39 година и 41 дан. Возачи који су наступили долазили су из 27 држава, осам држава је имало преко десет возача: Француска 38, Белгија 29, Холандија 13, Уједињено Краљевство и Италија по 11, Аустралија, Њемачка и Шпанија по 10. Томас је објавио да ће му то бити последњи Тур де Франс и да ће завршити каријеру на крају сезоне.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—декунинк Аркеа—бб хотелс Бахреин—викторијус Визма—лејз а бајк Групама—ФДЈ Декатлон АГ2Р ла мондијал ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Интермарше—ванти Кофидис Лидл—трек Мовистар Пикник постнл Ред бул—Бора–ханзго Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс ХРГ ХДС Астана Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Израел—премијер тех Лото Тотал енержис Тудор про сајклинг Уно—Х мобилити

Фаворити

Највећи фаворити су били Тадеј Погачар и Јонас Вингегор. Погачар је освојио Тур три пута, а 2024. је освојио Ђиро д’Италију, Тур де Франс и Свјетско првенство у друмској вожњи, поред других етапних и једнодневних трка, док је Вингегор освојио Тур 2022. и 2023. а њих двојица су освојили Тур сваки пут од 2020. и завршили су на прва два мјеста сваки пут од 2021. Погачар је 2021. освојио испред Вингегора, након чега је Вингегор 2022. и 2023. освојио испред Погачара, а затим Погачар 2024. испред Вингегора. Њих двојица никада у каријери нису завршили Тур испод другог мјеста; Погачар је возио пет пута, три пута је освојио и два пута је завршио на другом мјесту, док је Вингегор возио четири пута, по два пута је освојио и два пута је завршио на другом мјесту, а медији су њихов дуел означили као најбољи у историји Тур де Франса. Укупна временска разлика између њих двојице на пет издања Тур де Франса која су возили је била минут и 25 секунди и корист Погачара. Поред њих, велики фаворит је био и Ремко Евенепул који је 2024. завршио на трећем мјесту на дебију, док су други фаворити били Примож Роглич који је пет пута освајао гранд тур трке, Жоао Алмеида, Флоријан Липовиц који је возио заједно са Рогличем, Матео Јоргенсон који је возио за Вингегора, Матијас Скелмосе и Карлос Родригез.

мини|десно|Јонас Вингегор (лијево) и Тадеј Погачар (десно) били су главни фаворити за освајање Тура.

Класификацију по поенима је 2024. освојио Бинијам Гирмај уз три етапне побједе, 33 поена испред Јаспера Филипсена, чиме је постао први црни афрички побједник неке класификације на Тур де Франсу. Највећи фаворити су били Тим Мерлије који је возио Тур први пут послије 2021. а у току сезоне је остварио десет побједа, Џонатан Милан који је дебитовао на Туру и Матје ван дер Пул. Други фаворити су били Гирмај, Филипсен, Арно де Ли, Ваут ван Арт, Филипо Гана, Брајан Кокар и Погачар, који је 2024. завршио на четвртом мјесту у класификацији, а медији су објавили да је зелена мајица једина коју није освојио на Туру и да му одговара рута са доста етапа чији је циљ на успонима. Петер Саган, седмоструки побједник класификације изјавио је да ако је он освојио седам пута, Ван дер Пул може једном.

У брдској класификацији највећи фаворити су били углавном возачи који се боре за освајање Тура, јер представљају и најбоље брдаше. Погачар је освојио Тур и брдску класификацију 2020. и 2021. након чега су организатори одлучили да укину правило према којем су се на брдским циљевима који су уједно и циљ етапе додјељивали дупли бодови. И послије тога, Вингегор је освојио Тур и брдску класификацију 2022. седам бодова испред Сајмона Гешкеа, али је 2023. класификацију освојио Чиконе, док су Вингегор и Погачар завршили у првих пет, а 2024. је освојио Ричард Карапаз испред Погачара и Вингегора. Погачар и Вингегор су били највећи фаворити за освајање, док су други фаворити били Лени Мартинез, Мајкл Сторер, Сантијаго Буитраго, Жилијен Алафилип, Феликс Гал, Клемен Шампусен, Оскар Онли и Ленерт ван Етвелт.

У класификацији за најбољег младог возача највећи фаворит је био Евенепул који је освојио 2024. на свом дебију на трци, док је други велики фаворит био Липовиц који је Критеријум ди Дофине 2025. завршио на трећем мјесту, иза Погачара и Вингегора. Други фаворити су били Родригез који је 2023. завршио је на петом мјесту у генералном пласману и на другом у класификацији за најбољег младог возача, Скелмосе који је освојио класификацију за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи 2024. Лени Мартинез за којег је његов тим Бахреин—викторијус објавио да је будући побједник Тур де Франса, Ван Етвелт који је дебитовао на Туру, Онли који је завршио на трећем мјесту Тур де Свис 2025., Кевин Вокелен који је Тур де Свис завршио на другом мјесту, Илан ван Вилдер и Џо Блекмор.

Новчане награде и бодови Новчане награде

Укупан новчани фонд на Туру 2025. износио је 2.305.250 евра. Побједник је добио 500.000, другопласирани 200.000, трећепласирани 100.000, док су сви возачи који су завршили од 20 до 160 мјеста у генералном пласману добијали по 1.000 евра. Побједници брдске и класификације по поенима добијали су по 25.000, другопласирани по 15.000, трећепласирани по 10.000, а награде су добијали возачи до осмог мјеста. Побједник класификације за најбољег младог возача добио је 20.000 евра, другопласирани 15.000, трећепласирани 10.000 и четвртопласирани 5.000 евра. Најагресивнији возач цијеле трке добио је 20.000 евра, побједник тимске класификације 50.000, другопласирани 30.000, трећепласирани 20.000, четвртопласирани 12.000 и петопласирани 8.000 евра. Лидер генералног пласмана добијао је по 500 евра дневно, лидери брдске, класификације по поенима и класификације за најбољег младог возача добијали су по 300 евра, док је најбољи млади возач на свакој етапи појединачно добијао 500 евра, а најагресивнији возач на свакој етапи по 2.000 евра.

Побједник сваке појединачне етапе добијао је 11.000 евра, другопласирани 5.500, трећепласирани 2.800, а новац је добијало првих 20 возача на етапи, са тим да су возачи од 15 до 20 мјеста добијали по 300 евра. Сувенир Анри Дегранж је награда која се сваке године додјељује возачу који први пређе преко успона са највећом надморском висином. На трци 2025. то је био Кол де ла Лоз, а први возач преко успона добио је 5.000 евра. Сувенир Жак Годе је награда која се сваке године додјељује возачу који пређе први преко успона Кол ди Турмале ако се тај успон вози, а возач који је прешао први преко њега добио је 5.000 евра. Прва три возача преко успона екстра категорије добијали су 800, 450 и 300 евра, тројица првопласираних возача преко успона прве категорије добијали су 650, 400 и 150 евра, двојица првопласираних преко успона друге категорије добијали су 500 и 200 евра, првопласирани возач преко успона треће категорије добијао је 300 евра, а првопласирани преко успона четврте категорије 200 евра. Први возач који је сакупио 50 поена у брдској класификацији добио је 5.000 евра у част 50 година постојања класификације. На пролазним циљевима на свим етапама осим на хронометрима првопласирани возач је добијао 1.500 евра, другопласирани 1000, а трећепласирани 500, док је најбољи тим на свакој етапи добијао 2.800 евра. Организатори су од 2025. успоставили награду за најбољег сувозача која се додјељивала на недељном нивоу и за најбољег сувозача цијеле трке. Најбољи сувозач сваке од три недеље добио је 2.000 евра, а најбољи сувозач на трци добио је 3.000 евра.

+ Новчане награде на крају тркеПозицијаКласификације 20px 20px 20px 20px 20px 20px Генерални пласман Класификацијапо поенима Брдскакласификација Најбољимлади возач Тимови Најагресивнијивозач Најбољи сувозачцијеле трке Најбољи сувозачна недељном нивоу1. 2. –3. 4. 5. – 6. –7. 8. 9. –10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20—160. Дневно

+ Новчане награде на етапамаПозиција на етапамаЕтапеЦиљПролазнициљУспониМлади возачНајагресивнијивозачНајбољи тим Сувенир Анри Дегранж Жак Годе Први возач до 50 поена Екстра категорија 1. 2. 3. 4.1. 2. — – – – – –3. –4. – – –5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.

Бодови