Велиша Јоксимовић (Курјаче, 1961), српски писац, историчар књижевности, културе и просвете и књижевни критичар. Песме, приче, приказе и есеје објављује од 1976. године. Објављивао је у више од седамдесет листова и часописа. Био је члан редакције и заменик главног и одговорног уредника књижевног часописа "Браничево" и члан редакције Едиције "Браничево". Објављује одреднице у Српској енциклопедији.
Биографија Велиша Јоксимовић рођен је 1961. године у Курјачу, селу у општини Велико Градиште. Основну школу завршио је у Мајиловцу, а средњу у Великом Градишту и Пожаревцу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенске књижевности и српскохрватски језик. На истом факултету завршио је и специјалистичке студије (смер: Критика текста) и магистарске студије (смер: Наука о књижевности).
Радио је као библиотекар, професор српског језика и књижевности у основној и средњој војној школи (1987–1993, 1995–1996) и као републички инспектор Министарства културе (1993–1996), а од 1996. године ради у Министарству просвете као школски надзорник за наставу српског језика и књижевности, саветник за обезбеђивање квалитета, просветни саветник, спољашњи евалуатор и руководилац (начелник) школске управе. Коаутор је Приручника за самовредновање и вредновање рада школе (Београд, 2005).
Објављује поезију, прозу и радове о завичајној књижевности и култури и српској књижевности 19. и 20. века. Радови су му преведени на словачки, бугарски, русински, руски, македонски, италијански, немачки и шведски језик. Заступљен је у књизи песама и прича за децу на српском и немачком језику Крилато време (превела на немачки Д. Шредер, Рума, 2006).
Заступљен је у зборницима и антологијама поезије и прозе: Откуцаји пешчаног сата, зборник кратких прича, приредили Д. Албахари, М. Пантић, П. Лазић (Београд, 1990), Неконтролисане сенке, зборник кратких прича, приредили Д. Албахари, М. Пантић, П. Лазић (Београд, 1991), Грана која маше (Преглед хаику песништва у Југославији), приредио М. Деспотовић, (Пожега, 1991), Вук и ајдук, антологија народне прозе, приредио Д. Лакићевић ("Српска књижевна задруга", Београд, 1992), Анђео са лампом. Антологија песника Браничева, приредио С. Ристић, (Београд, 1997), Ко је ко у нашем хумору и карикатури, приредио М. Вржина, (Београд, 1998), Небесница: свети у српском песништву, приредио Р. Перић (Пожаревац, 2005), Антологија српске басне, приредила Г. Малетић (Београд, 2005),Чесница (Хлеб у српском песништву), приредио Р. Перић (Петровац на Млави, 2006), Негде у срцу тишине, приредила Љ.. Блажевић (Велико Градиште, 2006), Игра није завршена, савремена српска прича за децу, приредила О. Шијачки (Нови Сад, Москва, 2007), Граматика смрти. Прироци, приредио Д. Стојковић (Младеновац, 2007), Срце откуцава (Цветник песама са “Шумадијских метафора"), приредио Д.. Стојковић ( Младеновац, 2007), ,Дете је најлепша песма (Антологија српског песништва за децу), приредио С. Станишић (Београд, 2007), Васкрсник (Исус Христос у српском песништву), приредио Р. Перић (Пожаревац, Петровац на Млави, 2008), Српско песништво за децу и младе, приредио П. Зубац (Рума, 2008), Јато (Птице у српском песништву), приредио Р. Перић (Костолац, 2008), Родитељ (Отац у српском песништву), приредио Р. Перић (Сремски Карловци, 2010), Обнова романтике: Милица Стојадиновић Српкиња, приредила Д. Вујков (Бачка Паланка, 2010), Наши дани (Антологија Југословенских дана хумора и сатире „Вуко Безаревић“, приредио М. Вржина (Пљевља, 2011),Стадо (Животиње у српском песништву),приредио Р. Перић (Костолац, 2010), Дођи сунце у дланове (Антологија песника општине Велико Градиште), приредио Д. Павић (Велико Градиште, 2013), Као черга широка душа“ (Антологија песника Браничева друге половине XX века, приредио Ј. Петровић (Мало Црниће, 2014), Заувек ђаци, приредио В. Ценић (2016), Фигуре у тексту – градови у фокусу, приредили М. Вукадиновић, В. Масловарић и Р. Бјелановић (2019).
Важнији радови из историје књижевности, културе и просвете: Љубомир Стојадиновић и потомци. ( “Ухвати неухватљиво”, Зборник радова “Милици у походе”, приредила Д. Вујков, Културно-просветна заједница Војводине, Нови Сад, 1995), Проблеми издавања сабраних песама Јована Драгашевића ( “Стиг”,1996), Од лирског романа до националне епопеје. Романи Бошка Петровића ( “Српска вила”, 1999), Путник и просветитељ (Доситеј Обрадовић) , (“Педагошка пракса”, септембар 1999), Михаило Костић и развој штампарства у Пожаревцу ("Сусрети библиографа 2002”, Народна библиотека “Др Ђорђе Натошевић”, Инђија, 2003), Брош Милице Стојадиновић Српкиње ("Под византијским небом”, приредила Б. Станковић, “Мали Немо”, Панчево, 2004), Наталија Петровић и Љубен Каравелов (“Славистика”, 2003), Трагично као наличје комичног. Драме Ежена Јонеска (“Педагошка пракса”, новембар 2006), Чеда Поповић као претходник Домановићеве алегорично-сатиричне приче („Лако перо Радоја Домановића“. Зборник радова у спомен Радоју Домановићу, приредио М. Станојевић, „Кораци“, Крагујевац, 2008), Књижевне сродности: Нушић и Чеда Поповић ( „Зборник Матице српске за књижевност и језик“, 2008), Драгољуб Филиповић као уредник „Забавника Наше школе“ („Змајевац“, зборник за народни живот и обичаје, 2010), Анегдотско-хумористичка прича и политичка сатира Чеде Поповића („Прича“, 2012), Бој на Пожаревцу у књижевности („Записи“, 2012), . Реалистичка приповетка из позоришног живота ( „Прича“, 2012), . Књижевни и културно-просветни рад Мојсеја Живојновића у Пожаревцу („Записи“, 2013), Значај самовредновања за унапређивање образовно-васпитног рада („Сажетак стручних радова просветних саветника 2005-2014. године“, „Просветни преглед“, Београд, 2015), Стваралачка историја и приповедачки поступак Милице Јанковић („Нова реалност из сопствене собе: Књижевно ствaралаштво Милице Јанковић“, зборник радова, Народна библиотека „Вук Kараџић“, Велико Градиште, Универзитетска библиотека „Светозар Mарковић“, Београд, 2015), Ђорђе Радић и Земљоделско-шумарска школа у Пожаревцу ( „Ђорђе Радић, родоначелник савремене пољопривреде у Србији” (180 година од рођења првог доктора пољопривредних наука код Срба), зборник, Едиција Српске академије наука и уметности „Научни скупови”, књига CXCIV, Одељење хемијских и биолошких наука, књига 18, Академијски одбор за село, 2021, 51–80).
Синиша Ристић, књижевник и новинар, објавио је књигу Велиша Јоксимовић - творац Стишке књиге мртвих (2016) са избором песама В. Јоксимовића. О стваралаштву В. Јоксимовића писали су: Миливоје Илић, Ирина Милановић, Бајо Џаковић, Гордана Малетић, Томислав Јевремовић, Бојан Ђорђевић, Зоран Ђерић, Васа Павковић, Милета Аћимовић Ивков, Добривоје Станојевић, Драгомир Матић, Татјана Живковић, Владица Винкић, Ана Дудаш, Драгана Станисављевић, Златија Радовановић, Мићо Цвијетић, Славиша Радовановић, Душан Иванић, Милијан Деспотовић, Милутин Лујо Данојлић, Мирољуб Манојловић, Милоје Пршић, Драгана Вукићевић, Јована Дишић.
Награде Добитник је књижевних награда, признања и повеља:
Млади Дис Гордана Тодоровић Вуко Безаревић Златна значка Културно-просветне заједнице Србије Повеља културе општине Пожаревац Браничевска повеља Повеља за животно дело Града Пожаревца Тројичка награда Града Пожаревца Стишки венац Милисава Миленковића Књижевни траг Драгослава Живадиновића
Дела Објавио је књиге:
Пропаст Ауроре (песме, Књижевна омладине Србије, Едиција "Пегаз", Београд, 1993) Змијски цар (песме и приче за децу, "Књиготека", Београд, 1997) Левантске посланице (песме, "Народна књига", Београд, 1998) Курјаче и његова школа (монографија, Културно-просветна заједница Србије, Библиотека "Хронике села"- Посебна издања, Београд, 2001) Трајно и лажно (есеји, "Српска књига", Београд, Рума, 2003) Богојављање у пустињи (песме, "Веселин Маслеша", Београд, 2005) Источни сан (песме и приче, "Веселин Маслеша", Београд, 2006) Књижевно дело Чеде Поповића (монографија, Музеј у Смедереву, Смедерево, 2008) Књижевност пожаревачког краја (монографија, Пожаревац, 2014) Земљоделско-шумарска школа у Пожаревцу 1872–1883 (монографија, Пожаревац, 2020) За истину и правду (хроника, "Catena mundi", Београд, 2020) Шест векова Курјача: Курјаче и Курјачани у историјским изворима, предању и књижевности (монографија, Народна библиотека "Вук Караџић", Велико Градиште, 2024)
Приредио је зборник песама Месечеви градови – Поетска реч у Костолцу ("Мајдан" Костолац, 2006) и књигу изабраних песама Јована Драгашевића Јека од гусала и друге песме (Центар за културу, Пожаревац, 2014).
Референце
Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Српски песници Категорија:Српски писци за децу Категорија:Српски историчари књижевности