Жупанија Алшо Фехер (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске, на историјској територији Ердеља. Настала је поделом историјске жупаније Фехер 1764. године, према неким изворима, а 1744. године према другима. Њено седиште је био Нађењед. Подручје некадашње жупаније сада је део Румуније.
Географија Округ Алсо Фехер се граничио са окрузима Хуњад, Торда Арањош, Киш Кикиле, Нађ Кикиле и Себен. Реке Марош и Тарнава су текле кроз округ. Његова површина је била 3.576,5 km2 око 1910. године
Историја Алшо Фехер (жупанија Алшо Фехер) је формирана када је жупанија Фехер подељена 1744. године (друга половина, жупанија Фелше Фехер, састојала се искључиво од енклава између секељских и саксонских седишта). Године 1876, када је промењена административна структура Трансилваније, територија Алшо Фехера је модификована, а делови су припојени жупанијама Торда Арањош и Себен (током исте административне реформе, жупанија Фелше Фехер је потпуно укинута и спојена са другим жупанијама). Године 1920, Тријанонским споразумом територија жупаније је додељена Румунији. Њена територија се налази у данашњим румунским жупанијама Алба, Сибиу (југоисток) и Муреш (мали североисточни део). Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта округа са подацима пописа из 1910. године (видети легенду у опису)
+ Становништво по матерњем језику Попис Укупно Румунски Мађарски Немачки Друго или непознато 1880. 178.021 135.439 (78,79%) 25.818 (15,02%) 6.972 (4,06%) 3.667 (2,13%) 1890. 193.072 151.397 (78,41%) 30.181 (15,63%) 7.539 (3,90%) 3.955 (2,05%) 1900. 212.352 166.099 (78,22%) 36.360 (17,12%) 7.953 (3,75%) 1.940 (0,91%) 1910. 221.618 171.483 (77,38%) 39.107 (17,65%) 7.269 (3,28%) 3.759 (1,70%)
+ Становништво по религији Попис Укупно православни гркокатолици калвинистисти римокатолици лутерани јевреји Друго или непознато 1880. 178.021 76.165 (42,78%) 66.714 (37,48%) 16.834 (9,46%) 8.551 (4,80%) 5.961 (3,35%) 2.806 (1,58%) 990 (0,56%) 1890. 193.072 80.353 (41,62%) 74.132 (38,40%) 19.472 (10,09%) 8.943 (4,63%) 5.813 (3,01%) 3.280 (1,70%) 1.079 (0,56%) 1900. 212.352 87.210 (41,07%) 80.211 (37,77%) 21.296 (10,03%) 11.226 (5,29%) 7.170 (3,38%) 3.903 (1,84%) 1.336 (0,63%) 1910. 221.618 89.724 (40,49%) 85.276 (38,48%) 23.009 (10,38%) 11.194 (5,05%) 7.283 (3,29%) 3.845 (1,73%) 1.287 (0,58%)
Поддивизије мини|360px|Административна карта округа Алшо-Фехер из 1910. Почетком 20. века, пододељци жупаније Алшо-Фехер биле су: Округ (járás) Округ Седиште округа АлвинцAlvinc (сада Винцу де Жос) БалажфалваBalázsfalva (сада Блаж) КишењедKisenyed (сада Окна Сибиулуј) МађаригенMagyarigen (сада Игиу) МарошујварMarosújvár (садаМуреш) НађењедNagyenyed (сада Ајуд)Тевиш Tövis (сада Тејуш) ВерешпатакVerespatak (сада Рошија Монтана)Настањени окрузи (rendezett tanácsú városok)Абрудбања (сада Абруд)Ђулафехервар (сада Алба Јулија)Нађењед (сада Ајуд)Визакна (сада Окна Сибиулуј)
Мапе
Белешке
Референце
Литература
Alsó-Fehérmegye. In A Pallas nagy lexikona. Bokor József. Budapest: Arcanum – FolioNET. 1998. Iczkovits Emma: Az erdélyi Fehér megye a középkorban, Sylvester Irodalmi és Nyomdai Intézet, Budapest, 1939 Монографија округа Алшофехер, Издавач Alsófehér vármegye közönsége, Нађ-Ењед 1896 1. том 1. део - ALSÓFEHÉR VÁRMEGYE FÖLDRAJZI ÉS FÖLDTANI LEIRÁSA (Gáspár János, Herepei Károly); ALSÓFEHÉR VÁRMEGYÉNEK NÖVÉNY- ÉS ÁLLATVILÁGA (Csató János); ALSÓFEHÉR VÁRMEGYE ÉGHAJLATA (Ávéd Jákó); 1. том 2. део - ALSÓFEHÉR VÁRMEGYE NÉPRAJZA (Lázár István, Weinrich Frigyes, Dr. Moldován Gergely), Nagyenyed, 1899. 2. том 1. део - ALSÓFEHÉR VÁRMEGYE ŐSKORA (Dr. Cserni Béla), Nagyenyed, 1901. 2. том 2. део - ALSÓFEHÉR VÁRMEGYE TÖRTÉNELME A RÓMAI KORBAN (Dr. Cserni Béla), Nagyenyed, 1901. 3. том 1. део - ALSÓFEHÉR VÁRMEGYE1848-49-BEN (Szilágyi Farkas), Nagyenyed, 1898. Csávossy György: Jó boroknak szép hazája, Erdély. Hagyományok, hungarikumok az erdélyi borkultúrában, Mezőgazda Kiadó, Budapest, 2003. Csortán Ferenc: Marosújvártól Alvincig, Korunk, 1972., 3. szám Gudor Kund Botond: Az eltűnt Gyulafehérvári Református Egyházmegye és egyházi közösségei. Inquisitoria dioceseos Alba-Carolinensis reformatae relatoria (1754), Kriterion Könyvkiadó - Tortoma Könyvkiadó, Kolozsvár - Barót, 2012. Győrfi Dénes: Fehér megye 1848-49-es emlékhelyei, Romániai Magyar Szó, Szabad szombat melléklet, 1998/10/24.-25. Győrfi Dénes: Alsófehér megyei vitézek az 1848-as forradalomban, Romániai Magyar Szó, Szabad szombat melléklet, 1997/3/15.-16. Győrfi Dénes: Virtuális séta Fehér megyében, Szabadság (két részben), 2020/8/14., 2020/8/22. Győrfi Dénes: Református sors Erdélyben a két világháború között. A Reformáció 500 éves évfordulójára, Editura Ceconi Könyvkiadó, 2018. Magyari Hunor, Veres Tünde: A Nagyenyedi Református Egyházmegye templomai, Székelyudvarhely, 2011. Nagy Alpár-Csaba: A dél-erdélyi református egyházkerületi rész története (1940-1945), L`Harmattan Kiadó, 2012. Murádin Jenő: Maros terén. Képzőművészeti örökségünk a történelmi Fehér-megyében., Tinta Könyvkiadó, Bikfalva, 2022. Győrfi Dénes: 100 éves Alsófehér vármegye egykori székháza, Romániai Magyar Szó, Szabad Szombat melléklet, 2000/5/6.-7. Gudor Kund Botond: Erdély-Hegyalja és térsége. Rendkívüli természeti, történelmi és kulturális értékek, Útikalauz. Gyulafehérvár, 2020. Alba. Monografie, Ed. Sport-Turism, București, 1980. (román nyelven) Județul Alba. Ghid turistic, Un produs al Consiliului Județean Alba., Alba Iulia, 2011. (román nyelven)
Спољашње везе Lestyán Ferenc: Megszentelt kövek. A középkori erdélyi püspökség templomai, A gyulafehérvári Római Katolikus Érsekség kiadása, Gyulafehérvár, 2000. Hajdú Mihály, Janitsek Jenő: Alsófehér megye. (Szabó T. Attila erdélyi történeti helynévgyűjtése, 1.) Bp., 2001. Magyar Zoltán: Népmondák Erdély szívében. Alsó-Fehér megye mondahagyománya, Balassi Kiadó, Budapest, 2008. Beke György: Nyomjelző rokonság. Barangolások nagyapámmal Fehér megyében, Kriterion Könyvkiadó, Bukarest, 1978. Fehér megye, a Művelődés közművelődési lap tematikus melléklete, 2018/1.
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Историја Румуније