Звезда је рођена (енгл. A Star Is Born) је амерички музичко-драмски филм из 1954. године у режији Џорџа Кјукoра, по сценарију Моса Харта, са Џуди Гарланд и Џејмсом Мејсоном у главним улогама. Хартов сценарио представља адаптацију оригиналног филма из 1937. године, чији су сценаристи били Роберт Карсон, Дороти Паркер и Алан Кемпбел, заснованог на причи Вилијама Велмана и Карсона, уз непотписане доприносе неколицине аутора, међу којима су Дејвид О. Селзник, Бен Хект, Ринг Ларднер Млађи, Џон Ли Махин, Бад Шулберг и Адела Роџерс Сент Џонс.

Ово је друга од четири званичне верзије филма Звезда је рођена: оригинал је снимљен 1937. године са Џенет Гејнор и Фредриком Марчом; трећа верзија из 1976. године имала је у главним улогама Барбару Страјсенд и Криста Кристоферсона; а четврта, из 2018. године, Лејди Гагу и Бредлија Купера.

Филм је представљао велики повратак Џуди Гарланд на филмско платно, јер након што је 1950. раскинула уговор са студиом Metro-Goldwyn-Mayer током снимања филма Краљевско венчање, није снимала пуне четири године. Звезда је рођена била је промовисана као њен велики камбек. Гарланд је за ову улогу номинована за Оскара за најбољу глумицу, а њен партнер Џејмс Мејсон за најбољег глумца. Ово је био први пут у историји да су два глумца номинована за исте улоге као и претходни пар (Џенет Гејнор и Фредрик Марч у верзији из 1937. године).

Године 2000. филм је уврштен у Национални филмски регистар Сједињених Америчких Држава, који води Конгресна библиотека, као остварење од „културног, историјског и естетског значаја”. Амерички филмски институт га је 2002. године поставио на 43. место листе 100 година... 100 страсти, а 2006. на 7. место своје листе најбољих филмских мјузикала. Песма The Man That Got Away заузела је 11. место на АФИ-јевој листи 100 најбољих филмских песама свих времена.

Радња Естер Блоџет је талентована певачица која наступа са својим бендом, док је Норман Мејн некадашњи филмски идол чија каријера почиње да пропада. На свечаности у дворани Shrine Auditorium, Норман стиже пијан, а студијски публициста Мет Либи покушава да га спречи да изађе на сцену. Међутим, Норман се отима и упада на сцену током наступа оркестра, али Естер брзо схвата ситуацију и претвара се да је његов излазак део забавног програма, чиме га спасава од јавне срамоте.

Захвалан на њеној присебности, Норман је позива на вечеру, након чега одлазе у клуб где слуша њено певање. Импресиониран њеним талентом, убеђује је да треба да следи свој сан и покуша да успе у Холивуду. Естер затим каже свом колеги из бенда, Денију Мекгвајеру, да напушта њихов наступ и одлази у Лос Анђелес.

Нормана рано ујутру позивају пословне обавезе, али касније случајно чује Естер како пева у телевизијском рекламном споту и одлучује да је пронађе. Директор студија, Оливер Најлс, у почетку мисли да је она само још једна Норманова пролазна опсесија, али ипак прихвата да је ангажује у мањој филмској улози, из пријатељства према глумцу.

Студио јој самовољно мења уметничко име у „Вики Лестер”, што она сазнаје тек када покуша да преузме свој први хонорар. Када Норман убеди Најлса да чује „Вики” како пева, добија главну улогу у музичком филму који јој доноси огроман успех и славу. Њена романса са Норманом цвета и они се венчавају.

Како Викина каријера напредује, Норман све више тоне у алкохолизам и губи посао. На Викиној церемонији доделе Оскара појављује се пијан и прекида њен говор захвалности, оптужујући публику што га је заборавила. Када покуша да је загрли, нехотице је удари по лицу, што доводи до јавног скандала.

Вики наставља да ради и поверава Најлсу да је Норман отишао на лечење у санаторијум. На тркалишту, Норман сусреће Либија, који га злонамерно провоцира да живи на новцу своје жене. Избрукани сусрет доводи до туче, након чега Норман запада у нови пијански поход и завршава у затвору, осуђен на деведесет дана.

Вики га ослобађа уз кауцију и доводи кући, где их посећује Најлс. Норман, слушајући из друге собе, чује Вики како Најлсу каже да ће се повући из глуме да би се бринула о њему, а Најлс јој одговара да су Норманови неуспеси само његова одговорност. Суочен са последицама свог понашања и болом који је нанео Вики, Норман јој каже да иде да плива, улази у море и утапа се.

На његовој сахрани, Вики је окружена новинарима и безосећајним обожаваоцима. Потпуно сломљена, повлачи се из јавности. Њен стари пријатељ Дени наговара је да се појави на хуманитарној свечаности. Када ступи на сцену, водитељ је замоли да се обрати публици. Вики, са сузама у очима, каже:

„Здраво свима. Овде госпођа Норман Мејн.”

Публика устаје и награђује је громогласним аплаузом.

Улоге

Џуди Гарланд — Естер Блоџет / Вики Лестер Џејмс Мејсон — Норман Мејн (Ернест Габинс) Џек Карсон — Мет Либи Чарлс Бикфорд — Оливер Најлс Томи Нунан — Дени Мекгвајр Аманда Блејк — Сузан Етинг, водитељка радија Premier Луси Марлоу — Лола Лејвери Ирвинг Бејкон — Грејвс Хејзел Шермет — Либијева секретарица Тимоти Фарел — судски послужитељ (ненајављен) Перси Хелтон — Вилијам Грегори (ненајављен) Ненси Калп — Естерина комшиница (ненајављена) Френк Пуља — Бруно (ненајављен) Стротер Мартин — достављач (ненајављен)

Продукција десно|мини|314x314п|Џуди Гарланд на снимању сцене као конобарица у ресторану. У децембру 1952. године редитељ Џорџ Кјукoр је примио понуду од Сида Лфта, који му је предложио да режира музичку верзију филма Звезда је рођена из 1937. године, са његовом супругом Џуди Гарланд у главној улози. Гарланд је већ играла лик Вики Лестер у радио-драматизацији емисије Lux Radio Theater из децембра 1942, у којој је партнер био Волтер Пиџон. Она и Лфт су, заједно са неколицином сарадника, основали продуцентску кућу Transcona Enterprises управо ради реализације овог пројекта.

Кјукoр је одбио да режира оригинални филм из 1937. јер је био сувише сличан његовом остварењу Која је цена Холивуда? из 1932, али га је овај нови пројекат привукао из више разлога: био би то његов први техниколор, први мјузикл у каријери, а највише га је мотивисала прилика да ради са сценаристом Мосом Хартом и Џуди Гарланд. Ово је уједно био и први филм Гарландове након њеног одласка из студија Metro-Goldwyn-Mayer 1950. године.

Довести ову обновљену верзију на велико платно било је изузетно изазовно. Кјукoр је дуго тражио савршеног глумца за мушку главну улогу. Прво је желео Керија Гранта, с којим је већ сарађивао три пута, и чак је прочитао цео сценарио заједно с њим. Грант је признао да је реч о улози живота, али је одбио јер је желео да путује са супругом Бетси Дрејк, као и због бриге око репутације Џуди Гарланд, познате по нестабилности током снимања. Кјукoр му то никада није опростио.

Редитељ је потом предложио Хамфрија Богарта или Френка Синатру, али је Џек Ворнер одбацио обе идеје. Гарланд је препоручила Џона Ходијака, свог партнера из филма Харви девојке (1946), али је он био недоступан. Стјуарт Грејнџер је накратко био фаворит, али се повукао јер није могао да се навикне на Кјукoров стил режије, који је подразумевао глуму и имитацију сцена као вид упутства глумцима. На крају је улогу добио Џејмс Мејсон.

Филм је првобитно најављен као тродимензионални (3D), али је Warner Bros. касније одлучио да се снима у формату WarnerSuperScope користећи нову All-Media камеру. Снимање је почело 12. октобра 1953. године. Током наредних месеци Кјукoр се суочио са бројним изазовима: честим изменама сценарија и непредвидивим понашањем главне глумице, која се борила са зависношћу, здравственим проблемима и драстичним променама тежине.

После осам дана снимања, у које су биле укључене и верзије песме The Man That Got Away у стандардном и CinemaScope формату, руководство студија је донело одлуку да Звезда је рођена постане први Warner Bros. филм снимљен у CinemaScope-у.

До марта 1954. састављена је груба верзија филма, без неколико музичких нумера, што је Кјукoру оставило мешовите утиске. Када је последња сцена снимљена у раним јутарњим часовима 28. јула 1954, Кјукoр је већ напустио продукцију и отпутовао у Европу. Секвенцу Born in a Trunk (Рођена у кутији) накнадно је додао Роџер Еденс, дугогодишњи музички сарадник и ментор Џуди Гарланд.

На првом тест-приказивању у августу 1954. филм је трајао 196 минута и добио одушевљене реакције публике. Ипак, Кјукoр и монтажер Фолмар Блангстед су га скратили на 182 минута за њујоршку премијеру у октобру. Упркос одличним критикама, руководство Warner Bros. је, забринуто због дужине пројекције и мањег броја дневних приказивања, без редитељевог учешћа извршило нове резове, скративши филм на 154 минута. Том приликом су уклоњене две значајне музичке сцене и више драмских делова, што је Кјукoр касније описао као „врло болно искуство”.

Производња филма коштала је више од 5 милиона долара, што је филм сврстало међу најскупље холивудске филмове свог времена.

Издање thumbtime=58|мини|249x249п|Трејлер филма Двадесет другог октобра 1954. године објављено је да је студио Warner Bros. из филма Звезда је рођена избацио 27 минута материјала и да ће скраћена верзија бити поново послата у биоскопе 1. новембра исте године.

Након смрти Џуди Гарланд 1969. године, филм је поново приказан у Лос Анђелесу и Њујорку у својој нецензурисаној, оригиналној верзији.

Рестаураторска верзија из 1983. године У октобру 1981. године, током свечане академијске прославе посвећене Ајри Гершвину, приказан је музички број The Man That Got Away. Након пројекције, председница Академије Феј Кинан показала је интересовање за изгубљене делове филма Звезда је рођена. Уз дозволу председника студија Warner Bros, Роберта А. Дејлија, филмски архивиста Роналд Хејвер добио је приступ складиштима филмских ролни студија.

Заједно са архивистом Доном Вудрафом и монтажером Крегом Холтом, Хејвер је у року од шест месеци успео да пронађе око четири минута изгубљеног материјала у складишту које је припадало библиотекару филмова Мерлу Реју Харлину, који је у то време био осуђен за крађу филмских ролни. Даљом потрагом пронађени су и додатни делови, укључујући две потпуне музичке нумере, Here’s What I’m Here For и Lose That Long Face. Такође је откривен оригинални стерео-звучни запис у звучној библиотеци студија у Барбанку.

Међутим, седам до осам минута драмских сцена није било могуће пронаћи. Уместо да се изоставе, рестаураторски тим је одлучио да задржи звучни запис, а недостајуће делове замени архивским фотографијама из продукције, пажљиво уклопљеним у филм.

Рестаураторска верзија, са укупним трајањем од 176 минута, премијерно је приказана 7. јула 1983. године у Radio City Music Hall-у. Пројекцији су присуствовали Џејмс Мејсон, као и ћерке Џуди Гарланд, Лајза Минели и Лорна Лфт. Џорџ Кјукoр, редитељ оригиналног филма, преминуо је вече уочи посебне пројекције одржане у Samuel Goldwyn Theater-у 24. јануара 1983.

На пролеће 1984. обновљени филм поново је пуштен у биоскопску дистрибуцију и приказан у њујоршком Ziegfeld Theatre-у. Том приликом додата је и алтернативна верзија песме The Man That Got Away, у којој Џуди Гарланд наступа у другој одећи и са другачијом фризуром. Исте године, током продукције PBS-овог документарца из серијала Great Performances под називом Judy Garland: The Concert Years, пронађен је још један мали исечак, песма When My Sugar Walks Down the Street, која је првобитно била уклоњена из секвенце Born in a Trunk и тада је први пут приказана јавности.

Кућна издања Компанија Warner Home Video објавила је обновљену, 176-минутну верзију филма Звезда је рођена из 1983. године на видео-форматима 4. јануара 1984. године. Филм је касније, 19. септембра 2000, издат на DVD-у у формату letterbox widescreen. Ово издање је дигитално рестаурирано из оригиналних CinemaScope елемената ради постизања бољег квалитета слике и звука и садржи ремастерирани енглески звучни запис у Dolby Digital 5.1 формату, као и титлове на енглеском и француском језику.

Као додатни садржај укључени су:

телевизијски пренос холивудске премијере у биоскопу Pantages Theatre од 29. септембра 1954; снимци са свечане забаве након премијере у клубу Cocoanut Grove;