250px|мини|десно|Трг победе, сликан са зграде Опере, са погледом директно на Румунску саборну цркву. На десној страни је шеталиште Корзо, са палатама с почетка 20. века, а на левој страни шеталиште Сурогат са две палате и две зграде из комунистичког периода Трг победе () је централни градски трг у Темишвару. Име је добио у част победе над комунистичким режимом 1989. године. На њему је 1989. избила Румунска револуција, која се убрзо проширила целом Румунијом. Пре тога трг се звао Трг опере, по згради Опере која се на њему налази. Најзначајнији објекти на тргу су Румунска саборна црква, зграда Националне опере, зграда Лојда, статуа Капитолске вучице, копија чувене статуе у Риму и Рибља фонтана.
Данас је Трг победе више од историјске знаменитости. То је централно место окупљања и место на ком се организују бројни културни догађаји.
Историја 250px|мини|десно|Зграда опере До средине 30-их година 20. века на простору Трга победе налазио се булевар. Идеја о тргу јавила се још почетком 20. века, када су зидине старе тврђаве порушене, а центар Темишвара редизајниран, како би се омогућио развој града. Зграда Народног позоришта (данас зграда Опере) изграђена је још 1872. године. Како је њен значај растао, појавила се и потреба за преуређењем околног простора. У почетку је овај простор замишљен као широки булевар са шеталиштем. До 1948. године носио је назив Булевар краља Фердинанда, након чега је добио име Булевар 30. децембра. Аспект булевара се смањио у корист трга када је јужна страна затворена изградњом Румунске саборне цркве, 1940. године, али је саобраћај, укључујући и трамвајски, наставио да функционишу дуж ове трасе. Тек у периоду 1988–1989, уклањањем трамвајских шина, трг је у потпуности постао пешачка зона и формиран је данашњи облик трга.
Трг се можда најбоље памти по догађајима из децембра 1989. године, када је Темишвар постао први град у Румунији који се ослободио комунистичке власти. На тргу се 20. децембра 1989. окупила велика маса људи који су протестовали против режима Николаја Чаушескуа, чиме је практично започела Румунска револуција. Од тада се овај повезује са духом храбрости и обнове. До тада је место носило различита имена: Булевар краља Фердинанда пре Другог светског рата, Булевар 30. децембра под комунистичким режимом и Трг Опере. Године 1990. преименован је у Трг победе.
Изглед трга С обзиром да је некада био улица, дужина трга је знатно већа од ширине (око 320 × 50 m). На супротним, ужим странама трга налазе се зграда Опере на северу и Румунска саборна црква на југу. Дуж некадашње улице, од Опере према цркви, пружа се шеталиште, подељено по средини са четири цветна партера. Десна страна је међу локалним становницима позната као Корзо, а лева као Сурогат.
Објекти на тргу Са обе уздужне стране трга налазе се заштићене архитектонске целине од локалног историјског значаја, као и зграде важних институција, три биоскопа – Тимиш, Капитол и Студио, различите уметничке галерије, као и многе продавнице. 200px|мини|лево|Шеталиште Корзо око 1925. године
Корзо У прошлости је Корзо био шеталиште високог друштва Темишвара, добро осветљено, са ресторанима и луксузним продавницама. На северној чеоној страни трга налази се зграда Опере или Палата културе (Palatul Culturii), у којој се, осим Опере налазе и три позоришта: Народно позориште, Мађарско позориште и Немачко позориште. Поред зграде Опере, са десне стране, налази се зграда хотела Темишвар, изграђена 1929. Поред хотела, на углу на ком почиње Булевар Републике, налази се Вајсова палата (Palatul Weiss), изграђена 1912. Право шеталиште почиње код палате Лојд (Palatul Lloyd), изграђене такође 1912. У овој згради налази се седиште Политехничког института, а у приземљу чувени ресторан Лојд. Следе палате Нојхаус (Palatul Neuhausz), Мербл (Palatul Merbl), Дауербах (Palatul Dauerbach), Хилт (Palatul Hilt) и на крају палата Сечењи (Palatul Szechenyi). На јужној чеониој страни трга налази се Румунска саборна црква, грађена између 1936. и 1940, чијом је изградњом формиран трг. Простор трга испред цркве пресеца данашња траса Булевара краља Фердинанда I. Цркву окружује Парк саборне цркве (Parcul Catedralei).
Сурогат Сурогат је супротна, лева страна шеталишта и директан је наставак улице Алба Јулија. У прошлости су се овом страном шетали само млади људи и радници. Студенти су имали приступ само уз дозволу школе, а војници су, да би се туда шетали, морали да докажу да су на одсуству. Прва зграда је палата Лефлер (Palatul Löffler). Поред ње је Палата Трговинске коморе (Palatul Camerei de Comerţ), иза које је, у споредној улици, 1938. године изграђен биоскоп Скала (Scala), данас биоскоп Студио (Cinematograful Studio). На крају шеталишта Сурогат налази се низ стамбених зграда изграђених између 1961. и 1963. године.
Споменици и фонтане на тргу 250px|мини|десно|Капитолска вучица на Тргу победе На Тргу победе налази се и неколико споменика и фонтана:
Фонтана Козет (Fântâna Cosette) налази се на платоу испред Опере. На самом центру трга налази се Артешка фонтана, познатија као Рибља фонтана. Изграђена је 1957. године у облику петокраке звезде на којој су биле постављене бронзане рибе, због чега су је Темишварци и прозвали „Рибља”. Од тада је више пута реконструисана, да би добила данашњи изглед, којим привлачи бројне туристе. На средини трга, ближе Румунској саборној цркви, на средини партерног цветњака, налази се бронзана статуа Капитолске вучице, копија чувене Капитолске вучице, симбола Рима. Копију чувене статуе поклонила је Темишвару 1926. године општина Рим, као симбол латинског порекла који уједињује румунски и италијански народ. Постављена је на постоље високо 4,96 m, имитацију античког стуба. Између 1906. и 1926. године, Италија је Румунији поклонила четири копије статуе, као знак признања латинског порекла румунског народа и везе између два народа. Прва статуа је поклоњена Букурешту на 1800. годишњицу освајања Дакије и 25. годишњицу владавине Карола I као краља Румуније. Преостале три су стигле у Клуж и Кишињев 1921. и у Темишвар 1926. Био је то први споменик откривен у Темишвару након стварања Велике Румуније. Споменик је откривен на Ђурђевдан, 23. априла 1926. године, у присуству 10.000 људи. Догађају су присуствовали тадашњи градоначелник Темишвара, министар културе, министар рада, али и представници Националне фашистичке партије. Свечаност је одржана уз потпуно искључење из било какве улоге бившег градоначелника Темишвара, који је само неколико дана раније, 17. априла, био приморан да поднесе оставку у напетој клими. Статуа је уклоњена током Другог светског рата, пошто је Румунија окренула оружје против сила Осовине, са којима је заратила. Румуни из Темишвара одлучили су да протестују против фашистичке Италије предвођене Мусолинијем, која је подржала Мађарску да добије северну Трансилванију. За време Николаја Чаушескуа, локални званичници су одлучили да статуу врате на њено место у центру Темишвара. Испред Саборне цркве налази се и споменик Распеће (Crucificare), дело вајара Паула Неагуа (Paul Neagu). Подигнут је 1999. године, на десетогодишњицу Румунске револуције, у спомен на цивиле страдале током уличних нереда. У нередима на улицама Темишвара за девет дана револуције страдала су чак 102 цивила. У знак сећања на хероје Револуције 1989. у Темишвару је подигнуто 14 споменика.
Напомене
Види још Трг уједињења (Темишвар) Трг слободе (Темишвар) Трајанов трг (Темишвар)
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Тргови у Темишвару Категорија:Туризам у Темишвару *