Жупанија Колож (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске, Источног угарског краљевства и Кнежевине Трансилваније. Њена територија се сада налази у северозападној Румунији (северозападна Трансилванија). Главни град жупаније Колож био је град Коложвар (данашњи Клуж-Напока).
Географија thumb|left|200п|alt=''Мапа жупаније Колож у Краљевини Мађарској|Мапа Коложа, 1891. После 1876. године, Колошка жупанија је делила границе са мађарским жупанијама Бихар, Силађ, Солнок-Добока, Бестерце-Насод, Марош-Торда и Торда-Арањош. Кроз жупанију су текле реке Крисул Репеде и Сомешул Мик. Његова површина је 1910. године била .
Историја Коложски округ је формиран у 11. веку. Године 1876, када је промењена административна структура Трансилваније,Magyarország 1873. évi helységnévtára територија Коложске жупаније је модификована и нека села Добочког округа (који је тада распуштен) су му припојена. Године 1920, Тријанонским споразумом, жупанија је постала део Краљевине Румуније.Trianon Treaty text (in English) Након Друге бечке арбитраже 1940. године,, велики део је враћен Мађарској и жупанија је поново створена, међутим, након Другог светског рата поново је постао део Румуније. Већи део жупанијске територије лежи у данашњем румунском округу Клуж, неки делови округа су у данашњим румунским окрузима Салај (северозапад), Бистрица-Насауд (североисток) и Муреш (југоисток).
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно румунски мађарски немачки Друго или непознато 1880. 196.307 112.627 (59,31%) 63.005 (33,18%) 7.667 (4,04%) 6.587 (3,47%) 1890. 225.199 133.277 (59,18%) 77.271 (34,31%) 8.081 (3,59%) 6.570 (2,92%) 1900. 253.656 146.268 (57,66%) 95.626 (37,70%) 9.058 (3,57%) 2.704 (1,07%) 1910. 286.687 161.279 (56,26%) 111.439 (38,87%) 8.386 (2,93%) 5.583 (1,95%) 1941 175.299 112.892 (64,4%) 52.063 (29,7%) 5.434 (3,1%) 175 (0,1%)
+ Становништво по религији Попис Укупно гркокатолоци калвинистисти православни римокатолици Јевреји лутерани унитаризам Друго или непознато 1880. 196.307 90.265 (45,98%) 44.525 (22,68%) 29.110 (14,83%) 18.016 (9,18%) 4.782 (2,44%) 7.380 (3,76%) 2.083 (1,06%) 146 (0,07%) 1890. 225.199 103.681 (46,04%) 51.213 (22,74%) 33.281 (14,78%) 19.972 (8,87%) 6.727 (2,99%) 7.700 (3,42%) 2.515 (1,12%) 110 (0,05%) 1900. 253.656 113.136 (44,60%) 58.297 (22,98%) 36.578 (14,42%) 24.821 (9,79%) 9.858 (3,89%) 7.864 (3,10%) 3.020 (1,19%) 82 (0,03%) 1910. 286.687 126.217 (44,03%) 65.910 (22,99%) 41.715 (14,55%) 28.427 (9,92%) 12.581 (4,39%) 8.167 (2,85%) 3.331 (1,16%) 339 (0,12%)
Окрузи мини|350п|Локације округа на мапи жупаније Колож Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта БанфихуњадBánffyhunyad (сада Хуедин) ЂалуGyalu (сада Ђилау) ХидалмашHídalmás (сада Хида) КоложварKolozsvár (сада Клуж) МезеермењешMezőörményes (сада Урмениш) МочMocs (сада Мочу) НадашментKolozsvár (сада Клуж) НађшармашNagysármás (сада Сармашу) ТекеTeke (сада Теака) Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok)Коложвар (сада Клуж)Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok)Колож (сада Кожокна)
Белешке
Референце
Литература
Györffy György: Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza III. (Akadémia, 1987)
Спољашње везе Eintrag im Pallas-Lexikon (мађарски)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку