десно|мини|Кућни апарат за кокице на врући ваздух Апарат за кокице је машина која се користи за прављење кокица. Од давнина, кокице су популарна грицкалица, произведена експлозивним ширењем зрна загрејаног кукуруза. Чарлс Креторс је инвестирао у комерцијалне машине за кокице великих размера крајем 19. века. Постоје и многе врсте малих кућних метода за прављење кокица.

Комерцијалне апарати за кокице се често налазе у биоскопима и на карневалима, производећи кокице у тигању са врелим уљем, тако да приближно 45% калорија потиче из масти. Машине за кокице на врући ваздух за кућну употребу појавиле су се крајем 70-их; оне производе кокице са само 5% калорија потиче из масти.

Већина кокица које се продају за кућну употребу сада је упакована у кесице за употребу у микроталасној пећници. Као резултат тога, популарност апарата за кокице за кућну употребу знатно је опала у последњих неколико деценија.

Историја мини|Рана машина за кокице у уличним колицима, коју је 1880-их изумео Чарлс Креторс у Чикагу

Колица за продају кокица Чарлс Креторс је путовао по Средњем западу, настанивши се у Форт Скоту, а затим у Декејтуру. Радио је у послу фарбања и извођача радова, а касније је отворио пекару, а на крају и посластичарницу. Да би проширио своју понуду у посластичарници, купио је машину за пржење кикирикија, коју је редизајнирао како би побољшао њен рад. Покретана малом парном машином, била је то прва аутоматизована машина за пржење кикирикија. 1885. преселио је породицу у Чикаго како би се фокусирао на продају своје машине.

1893. Cretors је направио машину на парни погон која је могла да испече кикирики, кафу, кокице и кестене. Пошто су кокице постајале популаран избор за грицкалице, Креторс је редизајнирао своју машину да истовремено пече кикирики и прави кокице. Била је то прва аутоматизована машина која је могла равномерно да прави кокице у сопственим зачинима, гарантујући предвидљив производ. Креторс је поднео захтев за патент за своју аутоматизовану машину за печење кикирикија и кокица 10. августа 1891., а амерички патент 506.207 је одобрен 10. октобра 1893.

Cretors је своја нова возила за кокице и пржионицу за кикирики поставио на средину Светске изложбе у Чикагу 1893. Представили су јавности нови кукурузни производ у новој машини која је укључивала возила за кокице.

Топ за кокице мини|„Топ“ за кокице виђен у Кини Топ за кокице, такође назван кинески апарат за кокице, је застарели начин прављења кокица у Азији, посебно у Кини крајем 20. века. У њему је била посуда у облику сузе која може да садржи различита зрна и акумулира притисак када се загреје. Након што се притисне ручица на њеном отварању, ваздух ће одмах ући и надувати зрно унутра, због чега ће садржај излетети. Иако је уређај био свеприсутно повезан са Кином, порекло уређаја је углавном спорно.

Према истраживачу Универзитета у Хонг Конгу, најранији облик топа за кокице изумео је амерички ботаничар Александар П. Андерсон. Андерсон је експериментисао са загревањем кукурузног скроба помоћу стакла 1901. и потом је развио уређај способан за надувавање зрна, који је Андерсон потом представио на Светској изложби у Сент Луису 1904. Андерсон је користио изум за надувавање пиринча, који је компанија Quaker Oats на крају купила да би правила надувани пиринач као житарице за доручак. Андерсонов изум је био дизајниран за индустријску употребу, што га је учинило непогодним за уличне продавце. Технологија се вероватно проширила на друге европске земље око Првог светског рата како би се побољшао рок трајања хране у тешким условима. Током 40-их Јошимура Тошико је чуо да Немци користе старе топове за надувавање зрна; тако је направљен преносиви уређај под називом Понгаши ки (ホン菓子機) 1944. до 1945.

Међутим, изум није повезан са кинеским топом за кокице популаризованим крајем 20. века. Није познато како су преносиви топови за кокице уведени у Кину 30-их, нити колико је распрострањена била распрострањеност таквих уређаја. Још једна фотографија у Кини приказује машину коју прегледа амерички официр у фабрици војне опреме у Чонгћингу. Како су сличне машине уведене у Јужну Кореју од стране Сједињених Држава 50-их, Сјаоменг Лиу је теоретисао да је преносиви топ за кокице вероватно направљен у Сједињеним Државама, а потом уведен у источноазијске земље. Међутим, не постоји коначан доказ.

Врсте мини|Детонатор апарат за кокице на шпорету Неки апарати се састоје од посуде са лопатицом за мешање. Ово спречава сагоревање зрна на дну и под ограниченим условима, омогућава да се направе заслађене кокице мешањем шећера директно са зрнима пре него што пукну. Друге посуде имају веома малу површину на дну.

1978. Presto је представио Popcorn Pumper, апарат за кућну употребу који је користио врућ ваздух. Кување без уља смањује калорије и масти у готовом производу. Такође је било брже и лакше од прављења кокица у тигању.

Доступни су и други апарати за кокице који се састоје од електрично загрејаног кружног послужавника са моторизованом руком за мешање, у коју се могу ставити кукуруз и уље, и поклопца у облику куполе.

Око 1974. Pillsbury је учинио кокице за микроталасну доступним за продају у аутоматима; како је продаја микроталасних пећница расла, производ је пуштен у супермаркете. Ово је смањило потребу за посебним кухињским апаратом, и сада више потрошача купује кесице за кокице за микроталасну него што користи кућне апарате. Да би побољшале укус, текстуру и рок трајања претходно упакованих кокица за микроталасну, компаније су почеле да додају диацетил, ПФОА и транс масти, што је довело до забринутости међу потрошачима који воде рачуна о здрављу.

Галерија

Референце

Категорија:Кућни апарати