мини|Приказ напада у Le Petit Journal (2. децембар 1893) Напад ножем 13. новембра 1893. године био је напад који је у Паризу извршио анархистички милитант Леон Леотје на Михаила Кр. Ђорђевића, српског дипломату који је био мета јер је „изгледао буржоаски “. Напад се догодио усред периода „ере атентата“ (1892–1894). Нападач је био анархиста и извршио је напад као реакцију на то што је добио отказ у обућарској радњи због чега је остао без новца и гладовао. Ово је био један од првих чинова неселективног тероризма у историји; само шест дана након бомбардовања Лисеа и неколико месеци пре бомбардовања Кафеа Терминус, што га чини једним од догађаја који су увели модерни тероризам.

Ђорђевић је преживео, док је Леотје осуђен на доживотни затвор у казненој колонији, где га је полиција убила 1894. године.

Историја

Контекст мини|Приказ хапшења анархиста током ере атентата, Le Petit Journal (3. јун 1893.) У 19. веку, анархизам се појавио и утицао на политичка и друштвена тешавања широм Европе. Анархисти су заговарали борбу против свих облика доминације које су се сматрали неправедним, укључујући економску доминацију коју је донео капитализам. Посебно су се противили организованој државноој управи.

У Француској су постојали од раније конфликтни односи између анархиста и француске државе, оличене у Трећој републици, ушли су у нови период интензивне напетости: 1891. године, пуцњава у Фурмијевом дворцу, где је војска пуцала на демонстранте који су захтевали осмочасовни радни дан, и афера Клиши, када су анархисти ухапшени, претучени и полиција их је злостављаја, довело је до радикалиације бројних анархиста у Француској. Анархисти су ухапшени након афере Клиши имали су строг третман; тужилац је захтевао смртну казну за тројицу, а судија је изрекао строге затворске казне од три и пет година – била је важан катализатор за појаву ере атентата.

Како се репресија против анархиста појачала, анархисти су организовали различите нападе, као одговор на третман. Млади Леон Леотје је био незапослени анархистички милитант стар шеснаест година. Преселио се из Маноска у Париз, где је успео да се запосли као обућар — али је био отпуштен крајем септембра 1893. Током овог периода, један од његових друова, анархисту Плума, је ухапсила полиција.

Припрема и напад Нападач је био без посла дуже од месец дана. Одлучио је да организује напад. Леотије је покушао да се састане са активистом Себастијаном Фореом, чијим је конференцијама присуствовао од детињства. Међутим, мимоишли су се. Леотије је одлучио је да му пише 12. новембра 1893. У овом писму, касније коришћеном током суђења, изразио је своје мотиве и идеологију која је била у основи напада.

Следеће вечери, отишао је на вечеру у Бујон Дивал, који се налазио на адреси Авенија де л'Опера 31. Тамо је остао да седи око четрдесет пет минута након што је завршио са оброком, празно гледајући у даљину. Затим, око 20.30, устао је и зарио нож у једног буржуја у груди а да није знао ништа о њему. Након напада је побегао .

Жртва је била српски опуномоћени министар (слично савременој титули амбасадора) у Француској Михаило Кр. Ђорђевић. У француској штампи је забележен као „Риста Ђорђевић“ (могуће због средњег имена „Кристивоје”). Ђорђевић је брзо извукао бодеж из груди и био је запањен што га је напао непознати атентатор, узвикнуо је: Шта је ово? Ја га не знам! Ово је превише! Брзо, доктора! Доктора!

 Српски дипломата се убрзо након тога срушио, али није умро; на крају је преживео напад. Убрзо након тога, Леотије се предао полицији.

Исход Након што се предао, Леотије је затворен и изведен пред суд. Суђење је трајало један дан и осуђен је на доживотни затвор у казненој колонији. Тамо је пребачен током 1894. године. Колонијална и затворска управа га је убила 21. или 22. октобра 1894. године, током масакра на анархистима у казненој колонији.

Овај напад је од кључног значаја у историји тероризма. Уз бомбардовање Лисеа, које се догодило неколико дана раније, и бомбардовање Кафеа Терминус, био је то један од првих случајева насумичног тероризма у историји. Жил Ферагу је описао Леотјеов поступак на следећи начин:

Први речи Ристе Ђорђевића, српског дипломате у Паризу, рањеног 13. новембра 1893. убодом анархисте Леотјеа, изражавају запањеност дипломате. Ђорђевић је избоден не због званичне позиције, већ просто зато што је био „буржуј”. [...] Напад ножем Леона Леотјеа био би, дакле, први чин новог облика тероризма — новог зато што је анонимно циљао масу, гомилу. Тај 13. новембар 1893. могао би означити рађање модерног тероризма тиме што имплицитно дефинише објективног непријатеља. Леотје није хтео, или није умео, да свој чин претвори у манифест... Неколико месеци касније, други анархиста, Емил Анри, увео је укупну јавност — сада директно на удару — у еру масовног тероризма изјавивши током суђења да је „ударао насумично“.

Референце

Литература

Категорија:Странице које користе справицу WikiMiniAtlas Категорија:Тероризам у Француској Категорија:Историја Париза Категорија:Француска у 1893.