thumb|Бјанџан - Пиринач са додацима 84 различита непалска јела, служи се током разних церемонија Непалска кухиња обухвата више типова разних кухиња заснованих на етничкој припадности групација које живе у држави, али утицај имају и климатске и географске карактеристике непалских региона. Иако је кухиња имала велики утицај првих суседа, Индије, Тибета и Кине и њихових култура Непалска кухиња је развила свој препознатљив идентитет који је утемељен на свежем поврћу, житарицама, ферментисаним намирницама и ароматичним зачинима. Нека јела се знатно разликују између планинских подручја на северу, урбаних центара и јужних равница због великог броја етничких група и њихових традиционалних и локално доступних састојака.The Evolution of Nepali CuisineNepal Culinary Story У јужном делу Непала најпопуларније основне намирнице су риба и живина, док су у горњем делу земље, близу Хималаја најпопуларнија јела овчетина, хлеб и кромпир. Централни регион Непала у коме преовладавају брда и долине комбинује елементе северних и јужних кулинарских традиција.

Рана, изворна непалска кухиња се фокусирала на локалне житарице попут јечма, проса и сочива, да би се временом развијали трговачки путеви и културна размена кад су у кухињу уведени нови састојци, попут зачина из Индије и праксе сервирања хране на листовима банане и техникама обраде хране на пари из Кине, стварајући разноврсне и уравнотежене укусе који се и данас осликавају у модерној непалској храни.

Традиционална јела thumb|Дал-бхат-таркари thumb|Момо кнедле са чилијем Најраспрострањеније јело које се једе широм Непала свакодневно и често два пута дневно, ујутру и увече је Дал-бхат-таркари, Дал - супа од куване тестенине или сочива, бата - пиринча или неке друге житарице и таркари - поврће и кари.Azijska kultura i tradicija Зачини су обично мање количине зачињеног киселог краставца, сушено лишће сенфа и роткве.

Момо су непалске кнедле које вуку порекло из тибетанске кухиње и доста су заступљене широм Непала. Једу се свакодневно, било да је у питању доручак, ручак, вечера или само као грицкалица. Кнедле су или пржене или куване на пари. Пуњене су сецканим месом, поврћем, зачинима, црним луком, ђумбиром и белим луком. Ове кнедле су такође зачињене парадајзом, зачинским биљем и сусамом, што их чини посебно укусним. Због своје популарности могу се наћи у сваком ресторану или киоску брзе хране широм земље. Постоји много опција за пуњење, као што су пилетина, говедина, јагњетина, поврће, сир и још много тога.Nepalske knedle

На вишим надморским висинама у Непалу, изнад 2.000 метара, где пиринач не успева добро, друге житарице попут кукуруза, хељде, јечма или проса могу се заменити у куваном јелу које се у Непалу назива диндо. Нека од житарица се самеље и полако се додаје у кључалу воду и меша док не постане густо и лепљиво. Јело су измислиле племенске заједнице које живе на планинским подручјима и које су у прошлости често оскудевале са намирницама, па им је ово било јефтино и нутритивно богато јело које засити. Кад се служи уз нешто то је обично месо и кари или поврће.

Због једноставности и брзе припреме модерна непалска кухиња фаворизује чау мејн, изворно кинески специјалитет који се базира на прженим резанцима и пилетине у које се додаје соја сос и папричице. Зато се ово јело спрема широм земље.

Тукпа је назив за супу са резанцима која вуче кинеско-тибетанско порекло и најзаступљенија је у хималајском региону. Постоје варијације са додатком меса, кромпира, поврћа и зачина.

Чест доручак непалаца је чатамари, палачинка од мешавине пиринчаног и кукурузног брашна преко које се додају преливи и надеви по избору и најчешће се наилази на овај доручак у долини Катмандуа. Некад се као надев користи млевено месо, или поврће и јаје и овај специјалитет се назива и Непалска пица.

Гундрук је још једно распрострањено и популарно јело. Једноставна припрема укључује динстано зелено поврће за шта се користе разни зелени листови попут сенфа, роткве, карфиола и сл. Листови се беру у октобру или новембру након чега се суше, сецкају и киселе. Може да се једе самостално, али се често служи и као прилог уз нека друга јела.

Још једно од традиционалних јела је и алу тама које се прави од кромпира и ферментисаних бамбусових изданака. Кад се скоро скува кромпир додају се сецкани бамбусови изданци док се све не укува. Након припреме се служи уз роти, хлеб од пшеничног брашна. Ово јело није само укусно, већ је и хранљиво. Веганско је и не садржи глутен, што га чини здравом вегетаријанском храном у Непалу.

Типови кухиње

Неварска кухиња thumb|Лапте, неварска кухиња Невари су изворни становници долине Катмандуа и задржали су јединствени идентитет и своју културу, језик и кухињу. У неварској кухињи преовладавају јела од меса и доста љуте хране. Самај баџи је неварска верзија дал-бахта у коју се додаје зачињена пилетина. Често јело ове кухиње је и чојла, зачињено печено месо или бутан, пржена животињска црева. Традиционално непалско јело чатамари потиче из неварске кухиње. Бивоље месо је главни извор меса, након чега је најзаступљенија пилетина, а вегетаријанске верзије укључују сушену рибу или пржени тофу. Специфичност ове кухиње је то што се многа јела кувају на лаганој ватри, па је за нека јела потребно и два дана да би могла да се конзумирају. Неварска кухиња се састоји од више од 200 јела, где преовлађује углавном месо. Још једно јело познато у целој непалској кухињи је и бара, која се прави тако што се сочиво прелије јајетом, након чега се додаје млевено месо. Чорбе су исто заступљене у кухињи и базирају се житарицама уз обавезан додатак меса различитих животиња. Храна је од великог значаја у култури Невара и познати су по томе што нема животињских отпадака, већ се све користи, сваки јестиви део бивољег меса, па се често могу наћи и јела која укључују употребу бивољих црева, желуца или мозга.

Џуџу Дао је главна и веома популарна посластица на неварским гозбама, која се прави од једне врсте јогурта у који се додаје сецкано воће и има богат укус и густу конзистенцију. Традиционално се спрема у глиненој посуди и служи се после јела. Постоји и дао помешан са баџијем, тученим пиринчем. Дау има и ритуално значење и означава чистоту и обавезна је посластица током разних церемонија, фестивала, брачних ритуала и породичних окупљања.

Твон, пиво од пиринча и ајла, локални алкохол су уобичајена алкохолна пића која Невари праве код куће.

Хималајска кухиња thumb|Чурпи, тврди сир од јаковог млека Хималајска кухиња је културно под утицајем тибетанске кухиње и других блиско повезаних етнићких група на Хималајима и у подножју. Регион је специфичан зато што је скоро неплодан, са већим надморским висинама и клима је хладна током целе године, са обилним снежним падавинама. Једине прехрамбене културе које се гаје на овом подручју су хељда, просо, јечам и пиринач. У нижим деловима успева и кромпир. Значајне количине пиринча се увозе из других регија. Због ниских температура становници преферирају топлу храну попут супа, тукпе, чаја и јаких алкохола. Од стоке у региону је заступљен јак, хималајске овце и козе, као и чаури, укрштени јак и крава. Ове животиње се узгајају због меса, млека, производње сира и дахија, јогурта. Сем јаковог меса често се конзумира и јаков путер и јаково млеко. Од јаковог путера се додавањем соли прави и јак чај. Овај чај се често меша са посебним брашном како би се направила густа смеса, нека врста брзе хране која се једе током путовања. У регији често праве и лапинг, хлеб од хељде и диндо, супу са резанцима. Дал-бат, момо кнедле и тукпа су честа јела која се конзумирају, а од алкохолних пића се конзумира тонгба, сок од проса.

Тераи / Мадхеси кухиња thumb|Тукпа, супа са резанцима и поврћем Ова кухиња је специфична што има разне утицаје подрегиона у којима се праве и етничких група које живе у тим регионима. Исхрана је разноврснија због веће разноликости усева који се локално узгајају, али и усева који се увозе из других региона. Кухиња је позната под различитим називима зависно од регија као што су Матхили на истоку, Тару и Авадхи на западу и Бојпури у средишњем делу. Средишњи, равничарски регион се назива и Тераи. Уз врло мале варијације у начину припреме, главни састојци у свим регијама остају слични и базирају се на слатководним раковима, шкампима, пужевима, прженим колачима од таро листова, као и разно поховано сирово поврће. Традиционално се у региону никад није користило јело живине, што се данас полако мења због урбанизације региона.

Тару кухиња thumb|Гонги, кувани пужеви Тару кухиња је једна од кухиња унутрашњег Тераи региона окруженог планинским венцима. Историјски гледано, ове долине су биле изузетно маларијске и насељене углавном народом Тару који је имао генетску отпорност. Народ Тару је међу најстаријим културама и заједницама у Непалу. Пошто су долине биле изоловане једна од друге, енклаве Тару су говориле различитим дијалектима и имале различите обичаје. Историјски је регија увек имала разноврсну исхрану кроз лов и сакупљање, као и практиковање пољопривреде и сточарства. Педесетих година 20. века, када је Непал отворио своје границе странцима и страним мисијама помоћи, програми сузбијања маларије у Унутрашњем Мадхешу омогућили су људима без генетске отпорности да тамо преживе. Тад су се таруи суочили са приливом људи који су бежали од недостатка земље и хране у брдима. Претварање шума и травњака у обрадиво земљиште и забране лова одвратили су Тару народ на истоку и западу од лова и сакупљања на копну, ка већој употреби рибе, слатководних ракова, шкампа и пужева из река и бара. Богате поплавне равнице, шуме и околно окружење играју главну улогу у кухињи народа Тару. Поред тога, народ Тару зависи од суседних низијских река и улаже у водену храну. Стога је већина оброка била под утицајем кулинарске традиције овог племена.

Карија је специјалитет народа Тару и прави се од листова биљке колоказија који се кувају на пари, зачињавају и пуне сланим филовима. Још један специјалитет је Дикри, слаткиш направљен од пиринча куваног на пари или пржен и користи се уз разне умаке или чатни. Од блатних пужева се спрема гонгија, где се пужеви који обитавају у пиринчаним пољима кувају са зачинима и семеном лана. Сидхара је још једно често јело у региону које се прави тако што се риба сом кува на пари са лишћем колоказије и таром са зачинима. Овако сушена риба се служи са супом или каријем. Најпопуларнија ужина је свакако бака, погачица од пиринчаног брашна на пари која се служи са свеже припремљеним киселим парадајзом или чатнијем. Млевени пиринач натопљен у води се пари да би се добила бака, која има глатку и пахуљасту текстуру.

Такали кухиња thumb|Кана, послужење са више мањих порција различитих јела Такали народ представљају староседеоци долине Так Кола која се налази у централним Хималајима, а њихова кухиња представља прелазну кухињу између хималајске и низијске кулинарске традиције. Народ има дугу историју бављења пољопривредом, сточарством и трговином што је утицало на развој локалне кухиње. Кухиња комбинује елементе непалске, тибетанске и индијске традиције хране, које су се вековима спајале због стратешког положаја региона као раскрснице за путнике и трговце. Овчетина и јаково месо су најзаступљеније врсте меса које се сече на танке кришке и суши на штаповима близу ватре за кување. Овако припремљено месо се додаје поврћним каријима, или се динста и умаче у сосове направљене од мешавине зачина. Често јело су и млевене житарице које кувају у густу кашу и додају у дал, супу. Такали храна је позната по својој нутритивној равнотежи, комбинујући угљене хидрате, протеине и поврће на начин који подржава активан начин живота оних који живе у регионима високих надморских висина. Кухиња садржи пиринач, сочиво, поврће и месо, са нагласком на свежину и обилну употребу зачина. Гостима или током церемонија се служи кана, традиционално послужење где се на великом тањиру сервира више различитих јела у мањим порцијама. После оброка се обавезно пије чај са шећером, млеком и кардамоном и служи као дигестив.

Слаткиши