Жупанија Шомођ (, , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија, која је била нешто већа од данашње жупаније Шомођ, сада се налази у југозападној Мађарској. Главни град, седиште, жупаније био је Капошвар.Жупанија Шомођ у Католичком лексикону

Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Шомођ из 1891. Територија жупаније је углавном била равничарска, али је било и пространих брда и ниских гребена, чија висина, међутим, обично није прелазила 300 m. Жупанија је био релативно богата водом. Јужни део је наводњавала река Драва, централни регион Капош и њене притоке. Припадало му је и највеће језеро у карпатском басену, Балатон.

Шомођска жупанија се граничила са мађарским жупанијама Зала, Веспрем, Толна, Барања, Вероце и Беловар-Кереш (последње две су део Хрватске и Славоније). Простирала се дуж јужне обале језера Балатон и обухватала регион јужно од језера. Река Драва (мађарски: Dráva) чинила је већи део њене јужне границе. Површина жупаније је 1910. године износила 6530 km².

Историја У 10. веку, мађарско племе Њеки је насељавало регион око језера Балатон, углавном подручја која су данас позната као жупаније Зала и Шомођ.Béla Kálmán, The world of names: a study in Hungarian onomatology, Akadémiai Kiadó, 1978, p. 134 Жупанија Шомођ је настала као једна од првих комитатура Краљевине Угарске, у 11. веку. Жупанију је основао мађарски краљ Стефан I током оснивања државе и организације система краљевских жупанија са центром у Шомођвару. Касније је жупанијом управљано и из Тапшоња и Марцалија, а затим је Капошвар постао седиште жупаније 1749. године. У народу се понекад називала и Шомођорсаг. Могуће је да је подручје схваћено као Шомођорсаг обухватало и словенске крајеве.

Шомођ је била прва жупанија у земљи која је добила грб, то се догодило 1498. године. Поред Мађара, на њеној територији је живео и мањи број Хрвата, Немаца и Словенаца. Била је једна од ретких жупанија чија територија није била директно погођена Тријанонским споразумом. Данашња жупанија Шомођ, тада названа жупанија Шомођ, формирана је током реорганизације жупаније 1950. године, када је жупанији додат Шиофок, док су Сигетвар и његова околина постали део барањске жупаније.

Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски немачки хрватски Друго или непознато 1840. 204.286 1869. 287.555 1880. 307.448 1891. 326.835 294.242 (90,02%) 19.721 (6,03%) 10.829 (3,31%) 2.043 (0,62%) |- ! 1900. | 345.586 || 310.320 (89,8%) || 20.193 (5,8%) || 11,641 (3.4%) || 3.432 (0,99%)|- ! 1910. | 365.961 || 333.597 (91,2%) || 18.718 (5,1%) || 9.934 (2,7%) || 3.712 (1,01%)'' Према попису становништва из 1900. године било је још срба 28, румуна 381, словака 291 и рутена 8. Према попису становништва из 1900. године било је још срба 44, румуна 63, словака 364 и рутена 4.

+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици калвинисти лутерани Јевреји унитаристи гркокатолици православни Друго или непознато 1880. 1890. 1900. 345.586 251.246 (72,7%) || 65.621 (19,0%) 17.481 (5,1%) || 10.969 (3,2%) 81 (0,0%)|| 77 (0,0%) 66 (0,0%)|| 45 (0,0%) 1910. 365.961 273.650 (74,8%) || 63.569 (17,4%) 17.700 (4,9%) || 10.645 (2,9%) 129 (0,0%)|| 106 (0,0%) 104 (0,0%)|| 58 (0,0%) Град Шиофок, који је био у жупанији Шомођ пре 1850-их, вратио се из жупаније Веспрем жупанији Шомођ пре Другог светског рата. После Другог светског рата, округ Сигетвар је припао барањској жупанији.

Окрузи мини|250п|Локације округа на мапи жупаније Шомођ Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи СедиштаBarcsБарчCsurgóЧургоIgalИгал KaposvárКапошварLengyeltótiЛенђелтотиMarcaliМарцали NagyatádНађатадSzigetvárСигетварTabТабУрбана четврт (rendezett tanácsú város)Капошвар

Белешке

Референце

Литература

Спољашње везе

Мапа Шомодског комитета на почетку 20. века Територијална подела Мађарске према Тријанонском споразуму

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку