Млечна чоколада је облик чоколаде која садржи какао, шећер и млеко. Спада међу најпродаваније чоколаде и користи се у широком спектру плочица и других кондиторских производа. Млечна чоколада садржи мање количине какаоа него црне чоколаде и (као и бела чоколада) садржи млечне састојке. Иако је њен укус (сличан чоколадном млеку) био кључан за њену популарност, млечна чоколада је историјски промовисана као здрава храна, посебно за децу.

Главни произвођачи млечне чоколаде укључују Ferrero, Hershey, Mondelez, Mars и Nestlé; заједно снабдевају преко половине светске чоколаде. Четири петине све млечне чоколаде се продаје у Сједињеним Државама и Европи, а све веће количине се конзумирају и у Кини и у Латинској Америци.

Прва употреба термина „млечна чоколада” била је за пиће донето у Лондон са Јамајке 1687., али тек када је швајцарски проналазач Данијел Петер успешно комбиновао какао и кондензовано млеко 1875., изумљена је млечна чоколада. Швајцарска се развила као центар производње млечне чоколаде, посебно након што је Родолф Линдт развио коншу и све више извозила на међународно тржиште. Млечна чоколада је постала доминантна почетком 20. века, што је изазвало драматичан пораст светске потрошње какаа.

Да би се потрошачима пружиле етичке гаранције о берби какаа, у 21. веку је успостављена фер трговина и чоколада са UTZ сертификатом.

Састојци

Млечна чоколада садржи 51% угљених хидрата, 38% масти, 8% протеина и 2% воде (табела). У референтној количини од 100 грама, млечна чоколада обезбеђује 565 калорија енергије из хране и богат је извор (20% или више дневне вредности) витамина Б12 (31% ДВ), рибофлавина (25% ДВ) и дијететских минерала, као што је фосфор (30% ДВ) (табела). Млечна чоколада има умерен садржај (10–19% ДВ) тиамина и неколико минерала.

Производња и маркетинг Иако млечна чоколада садржи какао, млеко и шећер, удео ових састојака варира између земаља и брендова, што заузврат утиче на њен укус. На пример, белгијска чоколада је позната по свом благом млечном укусу, док неки руски брендови имају јак укус какаа. Цена је главни разлог за увођење замена за какао путер, попут кокосовог и палминог уља. Међутим, постоје и регулаторни разлози. На пример, Европска унија је 1973. прописала да чоколада мора имати најмање 35% суве материје какаоа. Кина је такође увела закон којим се захтева да локално произведена млечна чоколада садржи 25% какао путера.

Млечна чоколада је представљена као здрава храна још од када је Cadbury први пут рекламирао млечну чоколаду због њених лековитих својстава у деветнаестом веку. Током 1920-их Алан Рој Дафо је рекламирао Baby Ruth чоколаду као здраву храну за децу. Рекламе су истицале да чоколадне чоколаде комбинују извор есенцијалне енергије и „савршено избалансирану храну” млека.

Тврдило се да какао путер смањује каријес. Поред тога се тврдило да чоколада има смирујуће дејство, смањује стрес и производи сличан осећај као заљубљивање.

Обрада Млечна чоколада се производи од какаа, млека и шећера. Управо је процес производње, а не сирови састојци, оно што је највише одговорно за укус сваког бренда.

Састојак који дефинише производ као чоколаду, зрно какаа, углавном се узгаја у југоисточној Азији, Јужној Америци и Западној Африци, посебно на Обали Слоноваче, која снабдева 40 процената укупног светског тржишта какаа. Након што се какаовац убере, семе се уклања и ферментише, а затим суши. Затим се преноси у погон за прераду где се чисти и пржи. Семена се затим мељу, обично у двостепеном процесу, прво ударним млином за утапање какаа, а затим кугличним млином. Млечна чоколада обично садржи много већи удео какао путера него онај који је природно присутан у какао течности; за разлику од тамне чоколаде, велики део немасних чврстих материја какаа биће замењен млечним чврстим материјама. Стога се какао путер мора производити паралелно одвајањем какао течности на какао путер и какао прах. Млечна чоколада има минимални садржај какаа од 10% у САД, а производи се са чак 70% какаа.

У овој фази, у процес улазе још два кључна састојка: млеко и шећер. Састојци млека су сложени и кључни за давање својстава и укуса млечној чоколади. Порекло млека (теруар) и повезана пољопривреда постали су важна маркетиншка тема. Замене за млеко попут пиринчаног млека, такође се користе за стварање чоколаде сличне млеку без лактозе. Млеко се често додаје у облику праха, посебно у немачкој, француској и белгијској млечној чоколади, јер би вишак воде оштетио својства течне чоколаде. Обично се ради са пуномасним млеком у праху, али алтернативе укључују и обрано млеко у праху, а избор утиче на укупни укус. Неки произвођачи користе кондензовано млеко, посебно тамо где је производња млека сезонска. У већем делу Европе, млечна чоколада мора да садржи најмање 3,5% млечне масти.

Шећер, последњи главни састојак, се додаје истовремено са млеком у праху, било у ваљкастом рафинеру или коншу. Шећер је међународна роба, а производњу шећерне трске предводе Бразил, Индија, Тајланд, Кина и Аустралија. Користи се и шећерна репа. Понекад се млеко и шећер мешају одвојено пре него што се додају у течну какао масу и какао путер. Око 45 до 50% већине млечне чоколаде је шећер, по тежини.

Чоколадна течност се затим сипа у калупе и обликује у штапиће или било који други облик.

Употреба Млечна чоколада се користи у мањем броју рецепата него црна, јер доприноси мање укуса какаа и теже је обрађивати је.

Етичка питања Етичка питања су од самих почета нераздвојно повезана са чоколадом. Многе прве произвођаче чоколаде су основали квекери који су добробит својих радника сматрали делом своје пословне етике. Компаније су биле пионири у социјалној заштити, пружајући безбедно радно окружење, висококвалитетно становање и друге погодности запосленима које су биле испред многих индустријских норми. Cadbury је, на пример, обезбеђивао плаћене одморе, осигурање и вечерње школе за раднике, као и изградио Bournville у Бирмингему. Међутим, услови рада многих у ширем ланцу снабдевања чоколадом остали су лоши. Ропство, а касније и дужнички рад, често се примењивао на плантажама које су обезбеђивале шећер који се користио за производњу чоколаде. Чак и након укидања ропства, услови рада на многим плантажама су и даље били лоши, а дечји рад је био чест и непријављен. 1975. први у низу Међународних споразума о какау покушао је да успостави оно што је названо „фер условима рада” и елиминише дечји рад.

Растућа свест потрошача, као и веће интересовање компанија и запослених, довели су до повећања добровољних акција за решавање питања људских права. Основа овога био је успон фер трговине и UTZ сертификата. Првобитно покренут од стране Stichting Max Havelaar у Холандији 1988., покрет фер трговине се проширио у наредним деценијама, а какао је био други по продаји и обиму до 2011. Много тога је покренуто употребом састојака фер трговине од стране великих брендова. На пример, у Немачкој, велики супермаркет Lidl је почео да промовише сопствену млечну чоколаду са сопственом етикетом фер трговине 2006. Слично томе, у Великој Британији, две најпродаваније млечне чоколаде, Cadburys Dairy Milk и Kit Kat, пласиране су на тржиште са етикетом фер трговине почев од 2009. и 2010., респективно.

Референце

Литература

Књиге

Чланци

.

Категорија:Чоколада