Макс Тајлер (Преторија, Јужноафричка Република 30. јануар 1899 – Њу Хејвен, Конектикат, САД 11. август 1972) био је јужноафричко-амерички вирусолог и лекар. Добитник је Нобелове награде за физиологију или медицину 1951. године за развој вакцине против жуте грознице 1937. године, поставши први добитник Нобелове награде рођен у Африци.

Рођен у Преторији , Тајлер се школовао у Јужној Африци где је завршио медицински факултет. Отишао је у Лондон на постдипломске студије на Медицинском факултету болнице Сент Томас и на Лондонску школу за хигијену и тропску медицину , где је 1922. године стекао диплому из тропске медицине и хигијене. Те године се преселио у Сједињене Државе како би истраживао на Школи за тропску медицину Универзитета Харвард . У тој земљи је живео и радио до краја живота. Године 1930. преселио се у Рокфелерову фондацију у Њујорку, где је постао директор Лабораторије за вирусе.

Рани живот и образовање

Тајлер је рођен у Преторији, главном граду Јужноафричке Републике (сада Јужна Африка ); његов отац Арнолд Тајлер био је ветеринарски бактериолог . Похађао је средњу школу за дечаке у Преторији , Универзитетски колеџ Роудс и Медицински факултет Универзитета у Кејптауну , где је дипломирао 1918. године. Напустио је Јужну Африку и отишао у Лондон да студира на Медицинском факултету болнице Сент Томас, Кингс колеџу у Лондону и на Лондонској школи за хигијену и тропску медицину. Године 1922. добио је диплому из тропске медицине и хигијене; постао је лиценцијат Краљевског колеџа лекара у Лондону и члан Краљевског колеџа хирурга Енглеске.

Развој каријере

Тајлер је желео да се бави истраживањем, па је 1922. године прихватио позицију на Школи за тропску медицину Универзитета Харвард у Кембриџу, Масачусетс . Неколико година је провео истражујући амебну дизентерију и покушавајући да развије вакцину против грознице уједа пацова .

Након што је постао асистент Ендруа Селарда, почео је да ради на жутој грозници. Године 1926, оповргли су хипотезу Хидеја Ногучија да је жуту грозницу узроковала бактерија Leptospira icteroides. Године 1928, годину дана након што је болест коначно идентификована као вирус , показали су да су афрички и јужноамерички вируси имунолошки идентични. (Ово је уследило након што је Адриан Стоукс изазвао жуту грозницу код резус макакија из Индије). Током овог истраживања, Тајлер је оболео од жуте грознице, али је преживео и развио имунитет.

Године 1930, Тајлер се преселио у Рокфелерову фондацију у Њујорку, где је касније постао директор Лабораторије за вирусе. Био је професор епидемиологије и јавног здравља на Медицинском факултету Универзитета Јејл и Школи јавног здравља од 1964. до 1967. године.

Рад на жутој грозници

Након што је вирус жуте грознице пренео на лабораторијске мишеве, Тајлер је открио да ослабљени вирус даје имунитет резус макакијима. Тајлер је поставио темеље за развој вакцине против ове болести. Тајлер је прво осмислио тест за ефикасност експерименталних вакцина. У свом тесту, серуми вакцинисаних људи су убризгани у мишеве како би се видело да ли штите мишеве од вируса жуте грознице. Овај „тест заштите мишева“ коришћен је са варијацијама као мера имунитета све до после Другог светског рата. Субкултуром посебно вирулентног соја Асиби из Западне Африке у пилећим ембрионима, техником коју је пионирски развио Ернест Гудпастур , Рокфелеров тим је настојао да добије атенуирани сој вируса који не би убијао мишеве када се убризга у њихов мозак. Требало је све до 1937. године, и више од 100 субкултура у пилећим ембрионима, да Тајлер и његов колега Хју Смит добију атенуирани сој, који су назвали „17D“. Тестови на животињама показали су да је атенуирани мутант 17D безбедан и имунизујући. Тајлеров тим је брзо завршио развој 17D вакцине, а Рокфелерова фондација је започела испитивања на људима у Јужној Америци. Између 1940. и 1947. године, Рокфелерова фондација је произвела више од 28 милиона доза вакцине и коначно окончала жуту грозницу као главну болест.

За овај рад, Тајлер је добио Нобелову награду за физиологију или медицину 1951. године . Тајлер је такође награђен Чалмерсовом медаљом Краљевског друштва за тропску медицину и хигијену 1939. године, Медаљом за ласкање Универзитета Харвард 1945. године и Ласкеровом наградом Америчког удружења за јавно здравље 1949. године.

Тајлеров вирус мишјег енцефаломијелитиса Године 1937, Макс Тајлер је открио филтрабилни агенс који је био познати узрок парализе код мишева. Открио је да се вирус није могао пренети на резус макакије (резус мајмун, врста мајмуна Старог света) и да су само неки мишеви развили симптоме. Вирус се сада назива Тајлеров вирус мишјег енцефаломијелитиса . Вирус је добро окарактерисан и сада служи као стандардни модел за проучавање мултипле склерозе .

Приватни живот Оженио се Лилијан Грејам (1895–1977) 1928. године, и имали су једну ћерку. Умро је 11. августа 1972. у Њу Хејвену, Конектикат .

Публикације Макс Тајлер је допринео трима књигама:

Viral and Rickettsial Infections of Man (1948) Yellow Fever (1951) The Arthropod-Borne Viruses of Vertebrates: An Account of The Rockefeller Foundation Virus Program, 1951–1970, Max Theiler and W. G. Downs. (1973) Yale University Press. New Haven and London. .

Тајлер је написао бројне радове, објављене у часописима „Амерички часопис за тропску медицину“ и „Анали тропске медицине и паразитологије“ .

Референце Категорија:Јужноафрички лекари Категорија:Амерички лекари