Српски устанак (1149—1152) је устанак српског народа против Византијског царства.
Устанак је подстакао принц норманске Сицилије, Руђер II, са циљем да преусмери ресурсе византијског цара Манојла I Комнина током његове кампање за поновно освајање острва Крф, које су Нормани заузели претходне године.
Српски побуњеници су први пут напали византијску територију 1149. године, охрабрени од стране Руђера II, док је Манојло био заокупљен опсадом Крфа. Манојло је покушао да се освети Србима пред крај године, али није успео да се са њима упусти у отворену борбу. Наредне године, Манојло је успео да поново успостави византијску власт у Србији, а Урош II, велики жупан Србије, обновио је своју заклетву служења Манојлу.
Међутим, до 1154. године, Уроша је свргнуо са власти његов брат Деса, коме је Краљевина Угарска помогла да завлада Србијом. Када је Манојло стигао са својим војскама, и Урош и Деса су му положили заклетве верности, а Манојло је вратио Уроша на престо као свог вазала, чиме је окончан сукоб.
Референце
Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Српске битке у средњем веку Категорија:Византијско-српски ратови Категорија:Србија у 12. веку