мини|300px|Централна библиотека у Бирмингему уништена у пожару, 1879. године мини|десно|300px|Урна са пепелом најдрагоценијих пољских инкунабула и рукописа, намерно спаљена у Библиотеци Красински од стране нацистичког Брандкомманда након пада Варшавског устанка Библиотеке су намерно или случајно уништаване или тешко оштећиване кроз историју. Понекад је библиотека намерно уништавана као вид културног геноцида (културоцида).
Постоје примери библиотека које су случајно уништене људским деловањем. Друге су оштећене природним катастрофама попут земљотреса, поплава или случајних пожара.
Пожари у библиотекама су се дешавали спорадично кроз векове: значајни примери су уништење Александријске библиотеке, уништење библиотеке Наланда у Индији и случајни пожар у Библиотеци војвоткиње Ане Амалије у Вајмару, Немачка.
Узроци и превенција У ранијим временима, буђ се сматрала великим проблемом у многим библиотекама, па је нагласак у дизајну библиотека био на повећању протока ваздуха, на пример, остављањем отвора испод полица на суседним спратовима. У случају пожара, посебно оног који почне на било ком спрату осим на највишем, пламен би био вучен са спрата на спрат струјањем ваздуха, што би лако довело до уништења целе библиотеке, а не само малог дела.
Напредак технологије смањио је могућност уништења библиотечке збирке пожаром. То укључује прскалице за воду, противпожарна врата, замрзиваче, аларме, детекторе дима, системе за сузбијање пожара и генераторе за хитне случајеве. Старије библиотеке се обично мењају затварањем отвора за проток ваздуха и уградњом противпожарних врата, аларма и прскалица. Климатизација смањује проблеме са буђи. Све су то суштински делови дизајна нових библиотека.
Опоравак није могућ ако је књига спаљена, па је прихваћено да је боље угасити ватру водом, а затим осушити књиге. Како буђ уништава папир, књиге се замрзавају док се не могу осушити. Овај процес ће оштетити књигу, али је неће уништити, а информације ће остати сачуване.
Да би се смањила шанса за оштећење од пожара или других узрока, и смањило време потребно за опоравак након деструктивног догађаја, библиотекама је потребан план управљања катастрофама и опоравка. Ово може бити континуиран процес који ће укључивати професионални развој праћењем ажурирања технологије за кључно особље, обуку за преостало особље, проверу и одржавање комплета за катастрофе и ревизију плана за катастрофе.
Поред тога, периодично се спроводе истраге о противпожарној безбедности, посебно за историјске библиотеке. Конгресна библиотека, на пример, прошла је кроз једногодишњу инспекцију која је почела 2000. године. Пре Закона о одговорности Конгреса из 1995. године, Конгресна библиотека и све зграде на Капитол хилу биле су изузете од безбедносних прописа.Fineberg, Gail. "Moving Toward a Safer Library. Compliance Office Issues Fire Safety Report," Library of Congress Information Bulletin 60 no. 3, 65, March 2001 Балансирање историјског очувања и савремених безбедносних стандарда показало се као тежак задатак јер „чак ни 12-годишња рехабилтација Конгресне библиотеке завршена 1997. није решила многе опасности од пожара”.L.A., . no. 3, March 2001 Међутим, након инспекције Канцеларије за усклађеност, Конгресна библиотека је најавила своју потпуну посвећеност „постизању највишег могућег нивоа безбедности” и да ће „Архитекта Капитола и Конгресна библиотека извештавати о свом напретку Канцеларију за усклађеност свака три месеца”.
Информациона технологија је још један разлог за пажљиву заштиту од пожара. Са толико рачунара у библиотекама постоји „смањење подног простора и повећање компактнијих и моћнијих рачунарских система” који генеришу више топлоте и захтевају употребу много више утичница, повећавајући број потенцијалних извора паљења.Fixen, Edward L. and Vidar S. Landa,. May 2006, , Још од 1950-их препознате су потенцијалне опасности рачунарске опреме и објеката у којима су смештени. Тако је 1962. године Национално удружење за заштиту од пожара почело да развија прве безбедносне стандарде посебно применљиве на електронске рачунарске системе. Овај стандард се зове NFPA 75 Заштита опреме информационе технологије. FM Global Data Sheet 5–32 је још један стандард који пружа смернице за заштиту не само од пожара, већ и од воде, губитка струје итд.
Људски фактор