Гудхартов закон је изрека која гласи: Када мера постане циљ, она престаје да буде добра мера. Име је добила по британском економисти Чарлсу Гудхарту, коме се приписује изражавање основне идеје изреке у чланку из 1975. године о монетарној политици у Уједињеном Краљевству:
Коришћен је за критику британске владе Маргарет Тачер због покушаја спровођења монетарне политике на основу циљева за широку и уску монетарну политику, али закон одражава много општији феномен.
Приоритет и позадина усправно|мини|Чарлс Гудхарт, по коме је изрека добила име, држи говор 2012. Бројни концепти су повезани са овом идејом, од којих барем један претходи Гудхартовој изјави. Приметно је да Кембелов закон вероватно има предност, како је тврдио Џеф Родамар, јер различите формулације датирају из 1969. године. Други академици су имали сличне увиде у то време. Књига Џероума Равеца из 1971. године , „Научно знање и његови друштвени проблеми такође претходи Гудхарту, иако не формулише исти закон. Равец разматра како се системи генерално могу изиграти, фокусирајући се на случајеве где су циљеви задатка сложени, софистицирани или суптилни. У таквим случајевима, особе које поседују вештине за правилно извршавање задатака теже сопственим циљевима на штету додељених задатака. Када се циљеви конкретизују као метрике, ово би се могло сматрати као еквивалент тврдњи Гудхарта и Кембела.
Убрзо након Гудхартове објаве, други су предложили уско повезане идеје, укључујући Лукасову критику (1976). Како се примењује у економији, закон је такође имплицитан у идеји рационалних очекивања, теорији у економији која каже да ће они који су свесни система награда и казни оптимизовати своје поступке унутар тог система како би постигли жељене резултате. На пример, ако је запослени награђен бројем продатих аутомобила сваког месеца, покушаће да прода више аутомобила, чак и са губитком.
Иако је настао у контексту реакција тржишта, закон има дубоке импликације на избор циљева високог нивоа у организацијама. Џон Данијелсон наводи закон као:
И предложио је королар за употребу у моделирању финансијског ризика:
Марио Бјађоли је повезао овај концепт са последицама коришћења мера утицаја цитирања за процену важности научних публикација:
Генерализација Каснији писци су генерализовали Гудхартову поенту о монетарној политици у општију изреку о мерама и циљевима у рачуноводственим и евалуационим системима. У поглављу књиге објављеном 1996. године, Кит Хоскин је написао:
У раду из 1997. године о злоупотреби модела одговорности у образовању, антрополошкиња Мерилин Стратерн цитирала је Хоскинса који је изразио Гудхартов закон као „Када мера постане циљ, она престаје да буде добра мера“ и повезала је тај став са историјом одговорности која сеже у Британију у 19. веку:
Примери
Декларација из Сан Франциска о процени истраживања осуђује неколико проблема у науци и, како објашњава Гудхартов закон, један од њих је да је мерење постало циљ. Корелација између h-индекса и научних награда се смањује од широко распрострањене употребе h-индекса. Мера изумирања коју је изабрала Међународна унија за заштиту природе (IUCN) може се користити за уклањање заштите животне средине, што је довело до тога да IUCN постане конзервативнији у означавању нечега као изумрлог. У здравству, погрешна примена метрика може довести до неповољних исхода. На пример, болнице које теже да смање дужину боравка могу ненамерно прерано отпустити пацијенте, што доводи до повећаног броја поновних хитних пријема. [ самостално објављени извор ] Према Тому и Дејвиду Чиверсу у књизи „Како читати бројеве“, закон се примењивао на одговор британске владе на пандемију COVID-19 када је објављен циљ од 100.000 тестова на COVID-19 дневно – првобитно циљ за стварно спроведене тестове, а касније за максимални капацитет тестирања. Број корисних дијагностичких тестова био је далеко мањи од броја који је влада пријавила када је објављено да је испунила циљ.
Види још
Кембелов закон – Што се више било који квантитативни друштвени индикатор користи за друштвено доношење одлука, то ће бити подложнији корупцијским притисцима Ефекат кобре – када подстицаји осмишљени да реше проблем на крају награђују људе који га погоршавају Пристрасност потврђивања – тенденција тражења и присећања информација које потврђују или поткрепљују нечија претходна уверења Изигравање система – манипулисање правилима и процедурама ради постизања жељеног исхода Хоторнов ефекат – када људи мењају аспект свог понашања као одговор на свест о томе да су посматрани Лукасова критика – запажање да је наивно покушавати предвидети ефекте промене економске политике искључиво на основу односа примећених у историјским подацима Релација мапе и територије – врста грешке реификације где се модел брка са стварима које се моделирају Макнамарина заблуда – игнорисање квалитативних метрика на основу тога што се не могу мерити Фиксација на метрике – Склоност доносилаца одлука да претерано наглашавају одабране метрике Колапс модела – Деградација модела вештачке интелигенције обучених на синтетичким подацима Прекомерно прилагођавање – анализа која превише блиско или тачно одговара одређеном скупу података Питеров принцип – појединци се унапређују на основу успеха на претходним позицијама, а не на основу улоге на новој позицији. Реификација (логичка грешка) – Заблуда третирања апстракције као да је стварна ствар Рефлексивност (друштвена теорија) – Кружни односи између узрока и последице Хаковање награде – дешава се када вештачка интелигенција оптимизује лоше дефинисану награду без постизања жељеног исхода Сурогација – у пословању, када се мера конструкта од интереса развија да би заменила тај конструкт
Референце
Литература
Спољашње везе
History of thinking about Goodhart's Law
Категорија:Економија