Висећа посуда из Бенти Грејнџа је фрагментарни англосаксонски артефакт из 7. века н. е. Од ње су сачувани само делови два ескутчеона: бронзани оквири који су обично кружни и богато украшени, а налазе се дуж спољне ивице обода или на унутрашњој бази висеће посуде. Трећи ескутчеон се распао убрзо након ископавања и више не постоји. Ескутчеоне је 1848. године пронашао антиквар Томас Бејтман током ископавања једног тумулуса на фарми Бенти Грејнџ у западном Дербиширу. Претпоставља се да су били сахрањени као део целе висеће посуде. Гроб је вероватно био опљачкан до времена Бејтмановог ископавања, али је и даље садржавао предмете високог статуса који указују на богато опремљен укоп, укључујући висећу посуду и вепроглави шлем из Бенти Грејнџа. Сачувани ескутчеони су од емајлиране бронзе и пречника су . На њима су приказана три створења налик делфинима, распоређена у круг, при чему свако уједа реп онога испред себе. Њихова тела и позадина израђени су од емајла, вероватно потпуно жутог; контуре и очи створења су калајисане или посребрене, као и ивице ескутчеона. Иако три ескутчеона са висеће посуде из Фејвершема такође садрже створења налик делфинима, дизајн из Бенти Грејнџа има најближу паралелу у острвским рукописима, нарочито у фигурама из Дарамског јеванђељског фрагмента и Књиге из Дароуа. Сачуване илустрације трећег ескутчеона показују да је био другачије величине и стила, са мотивом налик свитку. Он је паралелан базалном диску висеће посуде из Винчестера и можда је првобитно био постављен на дну посуде из Бенти Грејнџа. Оно што је сачувано од једног ескутчеона припада Музејима Шефилда и од 2023. године налазило се у збирци Вестон Парк музеја. Други се чува у Ашмолијан музеју при Универзитету у Оксфорду; од 2023. године није био изложен. Висеће посуде thumb|alt=Висећа посуда виђена са стране и благо одозго, са два кукаста ескутчеона видљива на спољној страни обода|Висећа посуда из 7. века, са два видљива кукаста ескутчеона, пронађена код Бејгинтона Висеће посуде су бронзане посуде танких зидова са три или четири једнако удаљене куке око обода за качење. Карактеристичне су за археологију и уметност каснокелтског, англосаксонског и викиншког периода, у распону отприлике од 400. до 1100. године н. е. Куке излазе из ескутчеона — бронзаних плоча или оквира који су обично кружни или овални, често богато украшени — и који су заковицама причвршћени или залемљени (или понекад обоје) за посуду. Базални ескутчеони, познати и као базални дискови, понекад су постављани на унутрашњој основи. Каталог висећих посуда из 2005. године идентификовао је око 174 позната примерка, од којих је око 68 било релативно потпуно. На Енглеску је отпадало 117, на Шкотску 7, на Ирску 17, на Норвешку 26, а на остатак Европе 7. Намена висећих посуда и места њихове израде нису познати. Чини се да су их израђивали келтски мајстори у Британији у пост-римском периоду; примерке су користили и Англосаксонци (који су посуде вероватно добијали трговином) и, касније, Викинзи. Једна могућност је да су првобитно прављене међу популацијама изван сфере англосаксонске контроле, на пример у долини Сиверна у југозападној Енглеској и око Мореј Ферта у Шкотској, те да су — како су англосаксонска краљевства ширила своје територије — израђиване у све севернијим областима, као што су Дал Ријата, Стратклајд и Пиктланд, при чему се традиција на крају укоренила и у Ирској. Изнете су бројне претпоставке о првобитној употреби висећих посуда, укључујући њихову употребу као лампе или рефлекторе лампи, као заветне посуде окачене у црквама, као посуде за литургијску употребу, попут прања руку или причешћа, као светиљке у светилиштима, успутне посуде за пиће какве је наводно обезбеђивао Едвин Нортамбријски путницима, као посуде за испирање прстију, као посуде ваге за мерење вуне, магнетне компасе, посуде за храну, посуде за свету воду, лаворе и церемонијалне посуде коришћене у медним дворанама. Када су их преузели Англосаксонци и Викинзи, посуде су вероватно добиле и додатне намене. Каква год да је била њихова првобитна практична функција, до 7. века висеће посуде су све више повезиване са богатством и статусом својих власника; током 7. и раног 8. века биле су уобичајена појава у богато опремљеним англосаксонским гробовима. До тог тренутка, њихова улога као симбола статуса могла је бити значајнија од било какве практичне намене. Опис thumb|upright|alt=ИНI монограм са листа 2r Дарамског јеванђељског фрагмента, са два кружна створења налик рибама која чине дијагонални потез|INI монограм у Дарамском јеванђељском фрагменту садржи слична створења налик рибама. Два ескутчеона су све што је остало од висеће посуде из Бенти Грејнџа. Израђени су од емајлиране бронзе и пречника су . Имају исти дизајн и једноставне оквире, од којих су делови сачувани. Оба ескутчеона су фрагментарна; од сваког је сачувано довољно да се дизајн може реконструисати, а због преклапајућих сегмената извесно је да представљају два различита комада. Није извесно да ли су у питању кукасти или базални ескутчеони, али савремени акварел који је начинио Ллуелин Џуит указује на то да је приликом ископавања постојао кукасти део. Гвоздени прстен, широк 2 милиметра и пречника 16 милиметара, прилепљен уз полеђину једног фрагмента, можда је био део ланца за качење. Распаднута емајлна позадина голим оком делује равномерно жута, као што је изгледала и приликом ископавања. Алтернативно је тврђено да је шема била жута створења на црвеној позадини, али за такав распоред није представљен доказ. Како узорковање емајла није било дозвољено приликом анализе једног ескутчеона 1968. године, хипотеза о потпуно жутој шеми остаје неконечна.

Реконструисани дизајн приказује три створења у тракастом стилу која подсећају на делфине или рибе, распоређена у круг, при чему свако уједа реп онога испред себе. Тела су дефинисана контурама; безудна су, са увијеним реповима и дугим, благо отвореним вилицама. Уједени репови пролазе испод горње и преко доње вилице, али недостају на месту где би се очекивало да пролазе кроз размак између њих. Свако створење има мало око у облику зашиљеног овала. Спољне ивице дискова, једноставни оквири, као и контуре и очи створења, калајисани су или посребрени. Сачувани записи о трећем ескутчеону указују да је био другачијег стила и величине. Цртежи Бејтмана и Џуита приказују га са орнаментом налик свитку и малим делом оквира. Изгледа да је био отприлике упола мањи од друга два и да је вероватно био постављен на дну висеће посуде. Ескутчеони су, по свој прилици, били део целе висеће посуде када су сахрањени. Ништа друго није сачувано. Маса кородираних карика ланца, откривена на око удаљености, позната само са Џуитових илустрација и из Бејтманових описа, вероватно није повезана са посудом; иако је уз котао из Сатон Хуа пронађен велики и сложен ланац, примерци из Бенти Грејнџа делују различито. Тај ланац је, по свој прилици, био и превише тежак да би служио за качење висеће посуде. Паралеле thumb|upright|alt=Лист 192v из Књиге из Дароуа, са илустрацијама створења налик делфинима која уједају репове једно другом|Слична створења налик делфинима из Књиге из Дароуа Мотиви налик делфинима на висећој посуди из Бенти Грејнџа имају паралеле на другим ескутчеонима, а још ближе у илустрацијама средњовековних илуминираних рукописа. Три ескутчеона са висеће посуде пронађене у Фејвершему приказују створења која такође личе на делфине, али са детаљнијим телима; боља паралела је са диском пронађеним у близини висеће посуде из Лалингстоуна који се датује у касни 7. век и такође је украшен створењима налик делфинима. Два друга диска из 6. или 7. века, пронађена у Чилтону и Колтишолу, такође приказују испреплетена створења налик змијама која покушавају да поједу сопствене репове. Трећи ескутчеон из Бенти Грејнџа, који је сачуван само на илустрацији, најближе је паралелан базалном диску висеће посуде из Винчестера.

Још ближе паралеле дизајну из Бенти Грејнџа налазе се у илустрацијама рукописа. Бејтман је на то указао још 1861. године, приметивши да су слични мотиви коришћени у „неколико рукописа [седмог] века, ради украшавања иницијалних слова”. Дизајни на металу попут оних на ескутчеонима из Бенти Грејнџа могли су да инспиришу поједине аспекте уметности рукописа. Нарочито, средином 7. века настао Дарамски јеванђељски фрагмент садржи два слична мотива налик рибама унутар бочног потеза INI монограма који уводи Јеванђеље по Марку. Књига из Дароуа такође садржи илустрацију слично повезаних жутих створења налик делфинима.

Датовање Већина стручњака датовање висеће посуде из Бенти Грејнџа смешта у другу половину 7. века, на основу њеног дизајна и налаза из хумке у којој је пронађена. С обзиром на присуство шлема и пехара са сребрним крстовима, написала је Одри Озана, „[ј]едноставно тумачење овог налаза изгледа да је да потиче из периода након званичног увођења хришћанства у Мерсију 655. године”. Сачувани ескутчеони такође указују на датум средином 7. века, с обзиром на сличност са илустрацијама у Дарамском јеванђељском фрагменту и Књизи из Дароуа; базални диск висеће посуде из Винчестера, којем трећи ескутчеон из Бенти Грејнџа личи, традиционално се датовао у исти период. Откриће Локација thumb|alt=Зелена пољопривредна земља под облачним небом, са каменим зидом у првом плану и помало оронулим каменим зградама окруженим дрвећем у позадини|Фарма Бенти Грејнџ, у парохији Монијаш у округу Дербишир Дејлс Висећа посуда је откривена у хумци на фарми Бенти Грејнџ у Дербиширу, у данашњем Пик Дистрикт националном парку. Томас Бејтман, археолог и антиквар који је предводио ископавања, описао је Бенти Грејнџ као „висок и суморан положај”; њена хумка, која и даље постоји, истакнуто је смештена поред важног римског пута, данас приближно паралелног са путем A515 у том подручју, вероватно да би укоп био видљив пролазницима. Хумка је једна од више тумула у околини и можда је била замишљена и да дели хоризонт са два оближња споменика, каменим кругом Арбор Лоу и хумком Гиб Хил. Пик Дистрикт у 7. веку био је мала тампон-покрајина између Мерсије и Нортамбрије, коју су, према Племенском попису (Tribal Hidage), насељавали англосаксонски Пексете. Подручје је око 8. века дошло под власт мерсијског краљевства; хумка из Бенти Грејнџа и друге богате хумке сугеришу да су Пексете можда раније имали сопствену династију, али за то не постоје писани докази.

Ископавање Бејтман је ископавао хумку 3. маја 1848. године. Иако то није навео у свом извештају, вероватно није био прва особа која је копала гроб. Чињеница да су предмети пронађени у две групе удаљене око , и да су недостајали други предмети који обично прате шлем, као што су мач и штит, указује да је гроб раније био опљачкан. С обзиром на величину насипа, алтернативно (или додатно) објашњење је да је првобитно садржао два укопа, од којих је Бејтман открио само један.

Хумка се састоји од кружног централног насипа пречника око и висине , окружујућег рова (fosse) ширине око и дубине , и спољних пенануларних земљаних насипа ширине око и висине . Целокупна структура мери око . Бејтман је претпоставио да је тело некада лежало у средишту, положено равно на првобитну површину земље; оно што је описао као једини остатак, праменови косе, данас се сматра да потиче од плашта од крзна, говеђе коже или нечег сличног. Пронађени предмети били су у две групе. Једна група је пронађена у области наводне косе, друга око западније. У овој другој области Бејтман је описао „велику масу оксидисаног гвожђа” која је, када је извађена и опрана, представљала збркану збирку ланчаних карика, један гвоздени комад са шест зубаца налик на виле за сено, и вепроглави шлем из Бенти Грејнџа.