ЛГБТ лингвистика је проучавање језика који користе припадници ЛГБТ заједнице. Сродни или синонимни термини укључују појмове као што су лавандинска лингвистика (енгл. lavender linguistics), термин који је промовисао Вилијам Лип 1990-их, а који „обухвата широк спектар свакодневних језичких пракси” у ЛГБТ заједницама, и квир лингвистика (енгл. queer linguistics), који се односи на лингвистичку анализу ефеката хетеронормативности на изражавање сексуалног идентитета путем језика. Први термин потиче од дугогодишње повезаности боје лаванде са ЛГБТ заједницама. „Језик”, у овом контексту, може се односити на било који аспект говорних или писаних лингвистичких пракси, укључујући обрасце говора и изговор, употребу одређеног вокабулара, и, у неколико случајева, разрађен алтернативни лексикон као што је Полари.

Историја Раним студијама у пољу ЛГБТ лингвистике доминирао је концепт засебних „лавандинских лексикона”, попут оног који је забележио Гершон Легман 1941. године. Године 1995, Вилијам Лип, чији рад обухвата студије ЛГБТ културе, културолошку теорију и лингвистику, позвао је на то да се научни рад усмери ка потпунијем и нијансиранијем проучавању употребе ЛГБТ језика, посебно кроз оснивање Конференције о лавандинским језицима и лингвистици (енгл. Lavender Languages and Linguistics Conference). Ана Ливија и Кира Хол су приметиле да, иако су истраживања током 1960-их и 1970-их о разликама између говора мушкараца и жена полазила од имплицитне претпоставке да је род релевантан начин за поделу друштвеног простора, и даље постоји значајан простор за лингвистичка истраживања заснована на сексуалној оријентацији, а не на роду.

Акценти енглеског језика Геј мушкарци

Лингвистичка истраживања, посебно у оквиру северноамеричког енглеског, открила су бројне фонетски истакнуте карактеристике које користе многи геј мушкарци, од којих се неке поклапају са стереотипима. Студије су више пута потврдиле да се говорници мушког америчког енглеског препознају као геј на основу говора у проценту већем од случајности. Релевантне карактеристике укључују оно што је популарно познато као геј шушкање: заправо, артикулацију гласова и са већом фреквенцијом и дужим трајањем од просечних говорника. Такође, геј мушкарци могу имати тенденцију да снижавају предње самогласнике у лексичким скуповима и , посебно у „забавним” или опуштеним друштвеним ситуацијама. Многе карактеристике геј говора поклапају се са онима које други говорници користе када покушавају да говоре посебно јасно или пажљиво, укључујући (претерану) енунцијацију и ширење самогласничког простора у устима. Идеја да неки геј мушки говор у потпуности имитира женски говор је нетачна, иако се одређени вокални квалитети свакако деле између ова два стила говора. Истраживања су такође показала јединствен говор геј мушкараца у другим језицима, као што су порторикански шпански . 11th Hispanic Linguistics Symposium и фламански холандски.

Лезбејке Научник који се бави говором, Бенџамин Мансон, потврдио је такве карактеристике међу лезбејкама као што су нижи тон и директнији стилови комуникације пронађени у претходним студијама, плус варијанте задњих самогласника које су више померене уназад, али је такође приметио да су разлике између лезбејки и стрејт жена „још суптилније” него разлике између геј и стрејт мушкараца. У једном експерименту на енглеском језику, слушаоци нису били у стању да идентификују женске говорнике као лезбејке или стрејт особе само на основу гласа. Истовремено, студије лезбејског говора дуго су биле занемарене, што отежава уводна истраживања. Друга студија је показала да је самопроцена говорника о „познавању квир културе” имала статистички значајну корелацију са фонетским варијацијама попут нижег медијана тона и бржег темпа говора, иако углавном за стрејт жене, донекле за бисексуалне жене, а нимало за лезбејке. Аутор студије је теоретисао да су стрејт жене, свесне сврхе студије, можда покушавале да изразе своју блискост са лезбејкама усвајањем стереотипа о нижем тону. Други експеримент је открио да су слушаоци заиста могли тачно да процене женске говорнике на скали од „најмање” до „највероватније да су лезбејке” (при чему су мале разлике између лезбејки и бисексуалки биле близу статистичке значајности), перципирајући стрејт жене као значајно женственије, бисексуалне говорнике као само мало више, а лезбејке као повезане са нижим медијаном тона, ширим опсегом тона, нижим другим формантом и већом употребом шкрипавог гласа (енгл. creaky voice). Међутим, нису пронађене директне корелације између ових фонетских варијабли и сексуалне оријентације, можда зато што су слушаоци идентификовали друге карактеристике које нису тестиране.

Лингвисткиња Робин Квин тврди да су анализе биле превише поједностављене и да се јединствени лезбејски језик конструише кроз комбинацију понекад супротстављених стилских тропа: стереотипног женског језика (нпр. хиперкоректна граматика), стереотипних нестандардних облика повезаних са (мушком) радничком класом (нпр. контракције), стереотипних лексичких ставки геј мушкараца и стереотипног лезбејског језика (нпр. равна интонација, псовање). Понекад лезбејке намерно избегавају стереотипни женски говор, према Квиновој, како би се дистанцирале од „нормативних” хетеросексуалних женских образаца говора. Пошто је женственост обележен стил, њено усвајање је приметније од њеног избегавања, што може допринети недостатку друштвено истакнутих стилова за лезбејке у супротности са друштвено препознатљивим стереотипним говором геј мушкараца. Међутим, лезбејке могу имати више сленга него геј мушкарци, при чему један чланак наводи скоро осамдесет уобичајених лезбејских сленг речи за сексуалне чинове и органе.

Трансродна лингвистика Лингвистичка истраживања језика трансродних заједница истраживала су родно условљене фонетске аспекте гласа, специфичне родне лексичке ставке (заменице, ознаке идентитета, термини ословљавања), као и специфичне дискурзивне праксе унутар транс заједница (представљање заменицама, приче о изласку из ормара, лингвистички активизам). Лингвисткиња Лал Циман развила је и заговарала транс лингвистички оквир. Овај оквир не само да тежи истраживању лингвистичких карактеристика и пракси трансродних особа, већ и стављању у први план знања и искустава транс заједница и истраживача.

Фонетика Истраживања фонетике су показала да физички гласови транс мушкараца (и трансмаскулиних особа) и транс жена (и трансфемининих особа) често, али не увек, трпе утицај друштвене и медицинске транзиције, укључујући тренинг гласа, ларингопластику, феминизирајуће хормоне, маскулинизирајуће хормоне или друге лекове, који сви могу променити социолингвистичке карактеристике. Студија из 2006. године приметила је да је, након пет сесија оралне резонанце усмерених на ширење усана и померање језика унапред, десет трансфемининих особа показало опште повећање вредности фреквенција форманата F1, F2 и F3, као и вредности основне фреквенције F0, што значи укупно виши вокални тон, чиме се ближе апроксимира жељена вокална фреквенција цисродних жена. Докторска дисертација Лал Циман из 2012. године пратила је петнаест трансмаскулиних особа из Заливске области Сан Франциска у дугорочној студији фокусираној на форманте и основну фреквенцију, током једне до две године након почетка маскулинизирајуће хормонске терапије (ХРТ), закључујући да је свих десет особа доживело пад основне фреквенције у раним фазама ХРТ-а, али да су друштвени фактори такође утицали на многе промене у гласу и манирима.

Лексикон и заменице Нека истраживања су се фокусирала на језичке промене током времена у терминологији која се користи за говор о трансродним људима и заједницама. Почетком двадесетог века, рад немачког сексолога Магнуса Хиршфелда увео је два термина која су била популарно коришћена за трансродне људе током 20. века: транссексуалац и трансвестит. Током 1990-их, термин трансродност постао је шире коришћен за особе које се не идентификују са родом који им је додељен при рођењу. Историје речи трансродност често приписују ковање термина Вирџинији Принс, активисткињи из Јужне Калифорније, али примећују раст популарности термина са његовом употребом у књизи Лесли Фајнберг, Ослобођење трансродних особа: Покрет чије је време дошло (енгл. Transgender Liberation: A Movement Whose Time has Come). У деценијама након преласка на „трансродност” као најшироко коришћену ознаку заједнице, терминологија која се користи за родно различите заједнице наставила је да се шири, посебно с обзиром на брз темпо језичких промена у онлајн транс заједницама.

Истраживање лексикона трансродних особа показује да оне често користе креативне тактике како би избегле специфичне физичке или родно специфичне карактеристике термина за гениталије, укључујући коришћење одређених речи за специфичне гениталије. Оне такође користе одређене заменице као што су singular they (једнина они) или неозаменице, и користе другачију морфологију у случајевима где је морфологија традиционално повезана са граматичким родом, нпр. у шпанском и португалском.

Небинарне особе Небинарне особе могу изражавати род на јединствен начин кроз језик. Док се већина истраживања о небинарним особама фокусирала на лексичка питања, све је више истраживања о фонетским карактеристикама небинарних гласова, као и о дискурзивним и језичким идеолошким питањима везаним за небинарни језик.

Заменице Оне могу одбацити ословљавање родно одређеним заменицама као што су „он” или „она”, и користити „они”, „оно” или неозаменице које нису родно одређене или које указују на небинарни род. Енглески примери неозаменица сежу до 1800-их са thon и e; новије заменице укључују ey, em, xe и ve. Небинарне особе такође могу користити различите речи за односе који су традиционално родно изражени (нпр. „партнер” уместо „дечко”).

У енглеском језику, једнина заменице they има неколико функција. Осим што се односи на неодређену особу као у реченици „идеални студент никада не заборавља свој домаћи задатак” (енгл. ...their homework), користи се и за конкретне особе као у „Џејден је заборавио свој домаћи задатак” (где се користи their). Једнина they може варирати у значењу, указујући или на некога чије заменице говорник или писац не зна, или на некога за кога се зна да користи they као своју заменицу.

Језик који укључује небинарне особе обухвата термине поред заменица, а у зависности од језика, други аспекти језика као што су суфикси такође се користе другачије. У романским језицима попут француског и шпанског, на пример, мењају се афикси именица, придева и партиципа са родним слагањем, као и заменице и чланови. У зависности од језика и социолингвистичких фактора, постоје различити приступи поништавању бинарности при говору о људима. За шпански, користе се морфеме -x и -e, и могу се видети у терминима као што су Латинкс (Latinx) и заменицама као што је еље (elle), док у француском небинарне заменице укључују iel (једнина; множина: iels). Неки говорници португалског користе заменицу elu. Истраживања показују широку лепезу различитих облика који се користе за избегавање бинарности. Крис Најсли наводи да коришћење разумљивог небинарног инклузивног облика има предности у настави страних језика.

Сленг

Специјализовани речници који бележе геј и лезбејски сленг обично се у великој мери врте око сексуалних питања, што може одражавати методолошке претпоставке публикација о хиперсексуалности разговора међу ЛГБТ особама.

Једна студија је приказивала геј порнографске слике мушкарцима и тражила од њих да дискутују о сликама, откривајући да су разговори између геј мушкараца користили више сленга и мање опште познатих термина о сексуалном понашању него разговори где су оба учесника била хетеросексуални мушкарци или где се пар састојао од једног хетеросексуалног и једног хомосексуалног мушкарца. Методолошки проблеми ове студије могу укључивати чињеницу да налази одражавају хомофобију међу хетеросексуалним учесницима.