мини|Хришћанске цркве представљене на паради поноса у Оукланду, Калифорнија, Сједињене Државе Хришћанске деноминације имају различита веровања о сексуалној оријентацији, укључујући веровања о истополним сексуалним праксама. Деноминације се разликују по начину на који третирају лезбијке, бисексуалне, геј или квир особе; различито, таквим особама може бити забрањено чланство, могу бити прихваћене као лаици, или рукоположене као свештенство, у зависности од деноминације.
Веровања и митологија
Историја хришћанства и хомосексуалности била је предмет многих расправа. Хебрејска Библија и њена традиционална тумачења у јудаизму и хришћанству историјски су потврђивала и подржавала патријархални и хетеронормативни приступ према људској сексуалности, фаворизујући искључиво пенетративни вагинални однос између мушкараца и жена у оквиру граница брака у односу на све друге облике људске сексуалне активности, укључујући аутоеротизам, мастурбацију, орални секс, непенетративни и нехетеросексуални сексуални однос (сви су у различитим временима били означени као „содомија”), верујући и учећи да су таква понашања забрањена јер се сматрају грешним, и даље упоређивана са или изведена из понашања наводних становника Содоме и Гоморе. Међутим, статус ЛГБТК особа у раном хришћанству је предмет расправа. Током већег дела хришћанске историје, већина хришћанских теолога и деноминација сматрала је хомосексуално понашање неморалним или грешним.
Библијски
мини|Уништење Содоме како га је илустровао Себастијан Минстер (1564) Следећи пример научника са Јејла Џона Босвела, тврдило се да су бројни рани хришћани (као што су Свети Сергије и Вакхо) улазили у хомосексуалне везе, и да су одређене библијске личности имале хомосексуалне везе, упркос библијским забранама сексуалних односа између припадника истог пола. Наведени примери су Рута и њена свекрва Нојемина, Данило и дворски званичник Асфенез, и, најпознатији, Давид и син краља Саула Јонатан.
Прича о Давиду и Јонатану описана је као „најутицајније оправдање хомоеротске љубави у библијском јудеохришћанству”. Однос између Давида и Јонатана углавном је обрађен у старозаветној Првој књизи Самуиловој, као део приче о Давидовом успону на власт. Главни став у савременој библијској егзегези тврди да је однос између њих двојице само блиско платонско пријатељство.Martti Nissinen, Kirsi Stjerna, Homoeroticism in the Biblical World, Међутим, неколицина је протумачила љубав између Давида и Јонатана као романтичну или сексуалну.. () (New York & Chichester, , 2005), (Amsterdam, Hakkert, ), Иако је Давид био ожењен (многим женама), он прави разлику између свог односа са Јонатаном и веза које дели са женама.
Други библијски херој, Ноје, најпознатији по изградњи барке како би спасио животиње и вредне људе од божански изазваног потопа, касније је постао винар. Једног дана је попио превише вина и заспао го у свом шатору. Када је његов син Хам ушао у шатор, видео је свог оца голог, а његов син Ханан био је проклет прогонством и могуће ропством. У јеврејској традицији такође се сугерише да је Хам имао анални секс са Нојем или га кастрирао.Conner & Sparks , "Noah"
Светитељи мини|upright|Свети Себастијан, кога неки сматрају првом ЛГБТК иконом
Иако су веома контроверзни, учињени су покушаји да се одређени хришћански светитељи истакну као позитивни примери хомосексуалности у црквеној историји:
Свети Сергије и Вакхо: Близак однос Сергија и Вакха навео је неке модерне коментаторе да верују да су били љубавници. Најпопуларнији доказ за ово гледиште је да их најстарији текст њиховог мартирологија, на грчком језику, описује као „erastai”, или љубавнике. Историчар Џон Босвел сматрао је њихов однос примером ранохришћанске истополне заједнице, одражавајући његов оспоравани став о толерантним ставовима раних хришћана према хомосексуалности. Званични став Источне православне цркве је да древна источна традиција аделфопоије, која је вршена ради стварања „братства” у име Бога, и која се традиционално повезује са ова два светитеља, није имала никакве сексуалне импликације. Свети Козма и Дамјан: on the nature of "brotherly love", Тешкоћа са овом тврдњом је у томе што већина хагиографија наводи ове светитеље као рођену браћу или близанце.Holy Wonderworking Unmercenary Physicians Cosmas and Damian at Rome, synaxarion, Orthodox Church in America Свети Себастијан је назван првом светском геј иконом. Комбинација његовог снажног тела без кошуље, симболике стрела које продиру у његово тело и израза заносног бола на његовом лицу интригирала је уметнике вековима и започела први експлицитно геј култ у 19. веку. Ричард А. Кеј је написао: „савремени геј мушкарци видели су у Себастијану одједном запањујућу рекламу за хомосексуалну жељу (заиста, хомоеротски идеал) и прототипски портрет мученог прикривеног случаја.”
Ушкопљеници Обим, па чак и постојање религијске кастрације међу хришћанима, при чему су се чланови ране цркве кастрирали у религиозне сврхе, предмет је расправе. Рани теолог Ориген пронашао је библијско оправдање за ову праксу у Матеј 19:12,Frend, W. H. C., , Philadelphia, 1984, which in footnote 45 cites Eusebius, Historia Ecclesiastica VI.8.2 где Исус каже: „Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе матере своје, а има ушкопљеника које су људи ушкопили, а има и ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може примити, нека прими.” (NRSV)
Описујући Исуса као spado и Павла из Тарса као castratus у својој књизи De Monogamia, Тертулијан, црквени отац из 2. века, користио је латинске речи које су означавале евнухе да би означио чедност и уздржање.Accordingly, Tertullian's text, "ipso domino spadonibus aperiente regna caelorum ut et ipso spadone, quem spectans et apostolus, propterea et ipse castratus, continentiam mavult" (De monogamia, 3) has been translated as "seeing that the Lord Himself opens 'the kingdoms of the heavens' to 'eunuchs', as being Himself, withal, a virgin; to whom looking, the apostle also--himself too for this reason abstinent--gives the preference to continence" (Roberts-Donaldson translation).
Значај избора етиопског евнуха као првог нејеврејског преобраћеника разматран је као репрезентативан за укључивање сексуалне мањине у контекст тог времена.
Специфичне сексуалне оријентације
Хомосексуалност
мини|150px|десно|Симболичан приказ пресека хришћанства и ЛГБТК особа, комбинујући хришћански крст и ЛГБТК заставу дугиних боја
Хришћанство је традиционално сматрало мушко хомосексуално понашање неморалном праксом, или грешним, и већина великих хришћанских покрета и даље заступа ово гледиште.John C. Dwyer, , Rowman & Littlefield, USA, . USA,
Неки хришћански покрети имају само деноминације које имају конзервативан став, попут Католичке цркве,Catechism of the Catholic Church, § 2357 and Criteria for the Discernment of Vocation for Persons with Homosexual Tendencies православних цркава, Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, и адвентистичких цркава, иако неки од ових покрета имају мреже ЛГБТК особа.Jeanne H. Ballantine, Keith A. Roberts, , SAGE, USA, . UK, 2015,
Неки хришћански покрети имају деноминације које имају либералне или конзервативне ставове, попут англиканских цркава, лутеранских цркава, презвитеријанских цркава, методистичких цркава, квекерских цркава, менонитских цркава, баптистичких цркава, и пентекосталних цркава.Jeffrey S. Siker, , USA, , USA, , Wm. B. Eerdmans Publishing, USA,
Метрополитанска комунална црква основана је посебно да служи хришћанској ЛГБТК заједници. Њен оснивач, Трој Пери, био је први свештеник који је јавно обавио истополни брак, као и поднео прву тужбу за правно признање истополних бракова у Сједињеним Државама.
Студије у САД показују да се више ЛГБТК појединаца идентификује као протестанти него као католици.
Мушка хомосексуалност
Лезбијство Лезбијке се суочавају са другачијим друштвеним и културним предрасудама него геј мушкарци. Њихово искуство у хришћанству је понекад другачије од искуства геј мушкараца, иако се лезбијство такође традиционално сматрало грехом у оквиру религије.
Године 1982. лезбијске чланице DignityUSA основале су Конференцију за католичке лезбијке због забринутости да је DignityUSA превише оријентисан према мушкарцима., Henry Holt and Company. .
Године 1986. Еванђеоски и екуменски женски кокус (EEWC), тада познат као Међународни еванђеоски женски кокус, усвојио је резолуцију у којој се наводи: „С обзиром на то да су хомосексуални људи деца Божја, и због библијског мандата Исуса Христа да смо сви створени једнаки пред Богом, и у знак признања присуства лезбијске мањине у EWCI, EWCI заузима чврст став у корист заштите грађанских права за хомосексуалне особе.”
Истраживање самоидентификованих лезбијки открило је „дисонанцу” између њихових верских и сексуалних идентитета. Ова дисонанца је корелирала са припадношћу еванђеоском хришћанству пре изласка из ормара.
Бисексуалност
Веома мали број цркава је објавио изјаве о бисексуалности, а истраживање бисексуалне хришћанске заједнице било је погођено чињеницом да се бисексуални хришћани често сматрају истим као лезбијке и геј хришћани. Међутим, 1972. године, квекерска група, Комитет пријатеља о бисексуалности, издала је „Изјаву из Итаке о бисексуалности” подржавајући бисексуалце. Изјава, која је можда била „прва јавна декларација бисексуалног покрета” и „свакако прва изјава о бисексуалности коју је издала нека америчка верска скупштина”, појавила се у квекерском Friends Journal-у и The Advocate-у 1972. године. Данас квекери имају различита мишљења о ЛГБТК особама и правима, при чему су неке квекерске групе прихватљивије од других.
Асексуалност Асексуалност се може сматрати недостатком сексуалне оријентације, или једном од четири њене варијације, поред хетеросексуалности, хомосексуалности и бисексуалности.
Како је асексуалност релативно нова у јавном дискурсу, мали број хришћанских деноминација расправља о њој, а Библија не износи јасно став о томе. Међутим, неке хришћанске публикације су недавно дале изјаве на ту тему. У хришћанском часопису Vision, Дејвид Нанте, Д.И. и Скот Оперман, Д.И. написали су 2002. године: „Асексуални људи не постоје. Сексуалност је дар од Бога и тиме фундаментални део нашег људског идентитета. Они који потискују своју сексуалност не живе онако како их је Бог створио: потпуно живи и здрави.” Међутим, Лиза Петријело је написала чланак „Зашто ми хришћани треба да прихватимо асексуалце”, који је објављен 2020. у Katy Christian Magazine-у. У овом чланку она истиче да у Библији нема ничега што осуђује асексуалност и претпоставља да су и Исус и Свети Павле били асексуални.
Види још
Страна А, Страна Б, Страна X, Страна Y (теолошки погледи) Благосиљање истополних заједница у хришћанским црквама Хришћанске деноминације које подржавају ЛГБТК Квир теологија
Референце
Литература
Категорија:Сексуална оријентација