мини|Да, то је моја покојна жена!... Само што сте јој превише ласкали!, литографија Онореа Домијеа, Бруклински музеј Ласкање, такође названо додворавање, је чин давања претераних комплимената, углавном у сврху умиљавања субјекту. Такође се користи у флерт фразама када се покушава започети романтично удварање. Историјски гледано, ласкање се користило као стандардни облик дискурса приликом обраћања краљу или краљици. У ренесанси, међу писцима је била уобичајена пракса да ласкају владајућем монарху, као што је Едмунд Спенсер ласкао краљици Елизабети I у „Краљица вила“, Вилијам Шекспир је ласкао краљу Џејмсу I у „Магбету“, Николо Макијавели је ласкао Лоренцу II де Медичију у „Владаоцу“, а Жан де Лафонтен је ласкао Лују XIV од Француске у својим „Баснама“ .
Многе асоцијације на ласкање су негативне. Негативни описи ласкања сежу барем од Библије. У Божанственој комедији, Данте приказује ласкавце како газе у људском измету, наводећи да су њихове речи еквивалентне измету, у другој болгији Осмог круга пакла. Неискрени ласкавац је уобичајени лик у многим књижевним делима. Примери укључују Црвојезик из Толкиновог „Господара прстенова“, Гонерилу и Реган из „Краља Лира“ и Јага из „Отела“ .
Историчари и филозофи су обраћали пажњу на ласкање као проблем у етици и политици. Плутарх је написао есеј на тему „Како разликовати ласкавца од пријатеља“. Јулије Цезар је био познат по свом ласкању. У својој „Похвали лудости“, Еразмо је хвалио ласкање јер оно „подиже потиштене духом, теши тужне, буди апатичне, узбуђује равнодушне, развесељава болесне, обуздава тврдоглаве, спаја љубавнике и држи их уједињене“.
„Ласкати“ се такође користи за уметничко дело или одећу која чини да субјект или носилац изгледају привлачније, као у:
Краљ је био задовољан портретом, јер је веома ласкао његовом обиму. Мислим да ћу обући зелену хаљину јер ми ласка ногама.
Види још Апел на ласкање Психолошка манипулација
Референце
Спољашње везе
Цитати о ласкању
Категорија:Технике убеђивања Категорија:Међуљудски односи