Жарко Пуховски (15. децембар 1946) је хрватски професор, политички аналитичар, филозоф и интелектуалац, бивши председник Хрватског хелсиншког одбора.
Биографија Пуховски је рођен у Загребу 15. децембра 1946. Рођен је од јеврејске мајке иако никада није био активни Јеврејин.
Пуховски је привукао пажњу у раном детињству, када је постао председник своје гимназије као члан одбора Савеза социјалистичке омладине. Избачен је из Савеза комуниста Хрватске због рада о сексу и контрацепцији, али га је касније вратио Мико Трипало, секретар Градског комитета Савеза комуниста.
Након две године студирања физике, отишао је у Немачку, али се вратио у Загреб 1968. године и уписао Факултет политичких наука. У децембру 1969. именован је за главног уредника Омладинског тједника, а отпуштен је за само 4 месеца. Новине које је уређивао биле су забрањене због вређања председника Републике. Дипломирао је 1973. године и постао асистент на Институту за филозофију Универзитета у Загребу. Од 1975. године предаје политичку филозофију на Филозофском факултету. Као професор држао је гостујућа предавања на универзитетима у Берлину, Франкфурту, Лондону, Брајтону, Клагенфурту и Валенсији. Члан је Института Етикон у Лос Анђелесу. Научни је директор Европског универзитетског центра за мировне студије у Штатшлајнингу, Аустрија.
Године 1971. био је сведок на суђењу хрватским студентским вођама Дражену Будиши и Ивану Звонимиру Чичку.
Године 1988. био је суоснивач прве алтернативне југословенске политичке организације УЈДИ (Удружење за Југословенску демократску иницијативу).
Био је активни члан Хрватског хелсиншког одбора (ХХО) од његовог оснивања 1993, а од 2000. до 2007. године обављао је функцију његовог председника.
Радио је као уредник у разним часописима: Идеје (1970–1973); Културни радник (1971–1982); Праксис (1973–1975); Тека (1975); Филозофска истраживања (1980–1986). Превео је бројне књиге и студије са немачког и енглеског језика, објавио око двеста радова из политичке филозофије, етике, филозофије културе, правне праксе и друштвених наука.
Добитник је Изузетне награде Европског клуба ректора за мир и борбу против ксенофобије 1993. године.
Дела Нека од његових главних дела укључују:
Интерес и заједница (1975) Контекст културе (1979) Историја и револуција (1980) Ум и друштвеност (1989) Социјалистичка конструкција збиље (1990) Лексикон темељних појмова политике (1990) Политика и економија транзиције (1993)
Референце
Категорија:Рођени 1946. Категорија:Хрватски филозофи Категорија:Хрватски Јевреји Категорија:Хрватски активисти Категорија:Хрватски професори Категорија:Загрепчани Категорија:Студенти Свеучилишта у Загребу