Париз—Ница 2026.

Париз—Ница 2026. било је 84 издање етапне бициклистичке трке Париз—Нице, која је одржана у периоду од 8. до 15. марта у Француској, као шеста трка у оквиру -{UCI}- ворлд тура 2026. Вожено је осам етапа, укупна дужина је првобитно требало да износи 1.245,1 -{km}-, али је седма етапа скраћена, старт је био у Ашеру, док је последња етапа вожена у Ници. Вожене су двије равне етапе, екипни хронометар, двије брдске етапе, двије средње тешке планинске и једна тешка планинска етапа, а укупно је вожено 27 успона. Двоструки узастопни побједник Матео Јоргенсон није возио, највећи фаворит је био Јонас Вингегор, док су други фаворити били Хуан Ајусо, Оскар Онли, Сијан Ојтдебрукс, Кевин Вокелен, Лени Мартинез, Давид Году и Данијел Мартинез.

На првој етапи се десио пад у последња три километра због чега су многи возачи испали из борбе за етапну побједу. Лук Ламперти је побиједио у спринту, чиме је остварио прву побједу у оквиру ворлд тура и прву у сезони за тим ЕФ едукејшон—изипост, чиме је узео прву лидерску мајицу. Вингегор је послије етапе изјавио да рута и стање улица нису вриједни ворлд тура. У спринту на другој етапи побиједио је Макс Кантер, који је тиме такође остварио прву побједу у оквиру ворлд тура. На екипном хронометру на трећој етапи побиједио је Инеос гренадирс двије секунде испред Лидл—трека, чиме је остварио прву побједу у тој дисциплини послије пет година, а жуту мајицу је преузео Ајусо испред Вокелена и Онлија. На четвртој етапи, Ајусо је пао на 47 -{km}- до циља и морао је да напусти трку. Послије пада на челу су се издвојили Вингегор, Матијас Вачек и пет возача тима Ред бул—Бора–ханзго, међу којима је био Данијел Мартинез, али су Вачек и Калум Торнли брзо отпали. Нико Денц је радио на челу до почетка успона Коте де ла Кроа де Либератион, након чега су почели да раде браћа близанци Тим ван Дајке и Мик ван Дајке. Мик ван Дајке је отпао на последњем успону на 6,5 -{km}- до циља, након чега је радио Тим ван Дајке до последњег километра, када је Вингегор напао, што нико није могао да прати и побиједио је 41 секунду испред Мартинеза, а побједом је преузео лидерску мајицу, 52 секунде испред Мартинеза. На петој етапи је Вингегор напао на 21 -{km}- до циља, што нико није могао да прати и побиједио је два минута испред Валентена Паре Пентреа, чиме је повећао предност у генералном пласману на преко три минута испред Данијела Мартинеза. На шестој етапи је Харолд Техада напао у последњих пет километара, задржао је предност до краја и побиједио је шест секунди испред групе, чиме је остварио другу побједу у каријери и прву у оквиру ворлд тура. Седма етапа је скраћена због лошег времена, а у спринту је побиједио Доријан Годон. На последњој, осмој етапи, Вингегор је напао на успону на 20 -{km}- до циља, што је пратио само Лени Мартинез, до краја су радили заједно, а у спринту је побиједио Мартинез. Вингегор је освојио трку четири и по минута испред Данијела Мартинеза, док је на трећем мјесту завршио Георг Стајнхаузер. Вингегор је освојио брдску и класификацију по поенима, Стајнхаузер класификацију за најбољег младог возача, а Инеос гренадирс тимску класификацију.

Тимови

На трци су учествовала 22 тима са по седам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу, с тим што су могли да прескоче по једну трку у сезони, изузев гранд тур трка и монументалних класика, а исту трку није могло исте сезоне да прескочи више од четири тима, док су три најбоља про тур тима за претходну сезону такође имала аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују. Тудор про сајклинг, Пинарело Ку 36.5 про сајклинг и Кофидис су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2025. Сва три тима су одлучила да учествују, а једину специјалну позивницу добио је Тотал енержис.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—премијер тех Бахреин—викторијус Визма—лејз а бајк Групама—ФДЖ јунајтед Декатлон КМА КГМ ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Лидл—трек Лото—интермарше Мовистар НСН сајклинг Пикник постнл Ред бул—Бора–ханзго Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс ХРГ Уно—Х мобилити ХДС Астана Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Кофидис Пинарело Ку 36.5 про сајклинг Тотал енержис Тудор про сајклинг

Новчане награде и бодови Новчане награде

Укупан новчани фонд на трци износио је 142.950 евра. Побједник је добио 16.000, другопласирани 8.000, трећепласирани 4.000, четвртопласирани 2.000, а награде је добијало првих 20 возача, с тим да су возачи од 10. до 20. мјеста добијали по 400 евра. У брдској и класификацији по поенима награде су добијала четири првопласирана возача на крају трке, побједници су добили по 2.000, другопласирани по 1.000, трећепласирани 800, а четвртопласирани по 400. У класификацији за најбољег младог возача награде су се додјељивале на два начина, лидер класификације на свакој етапи је добијао по 150 евра, а побједник на крају трке је добио 800 евра. У тимској класификацији су се награде такође додјељивале на два начина, најбољи тим на крају сваке етапе добијао је по 300 евра, а побједник тимске класификације на крају трке добио је 1.200 евра. Најагресивнији возач на свакој етапи добијао је 300 евра, Новчане награде су добијала прва тројица возача преко означених брдских успона и преко пролазних циљева, првопласирани је добијао 100, другопласирани 75, а трећепласирани 25 евра.

Побједник сваке појединачне етапе добијао је по 4.000, другопласирани 2.000, трећепласирани 1.000, а награде је добијало првих 20 возача, с тим да су возачи од 10. до 20. мјеста добијали по 100 евра.

+ Новчане награде на крају тркеПозицијаЕтапеКласификације 20px Генерални пласман Класификацијапо поенима Брдскакласификација Најбољимлади возач Тимови Најагресивнији возач Успони и пролазни циљеви1. — 2. — 3. 4. —5. —6. 7.8. 9.10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Дневно

Бодови

Бодове у -{UCI}- свјетском рангирању добило је првих 60 возача. Побједник трке је добио 500, другопласирани 400, трећепласирани 325, четвртопласирани 275, а петопласирани 225. Бодове је добило првих десет возача на свакој етапи, побједник 60, другопласирани 40, а трећепласирани 30, док је лидер трке добијао 10 бодова на свакој етапи.

+ Бодови на крају трке Позиција Генерални пласман Етапе1. 500 602. 400 403. 325 304. 275 255. 225 206. 175 157. 150 108. 125 89. 100 510. 85 2 11. 70 — 12. 60 13. 50 14. 40 15. 35 16—20. 30 21—30. 20 31—50. 10 51—55. 5 56—60. 3 Дневно 10

Фаворити

Највећи фаворит је био двоструки побједник Тур де Франса Јонас Вингегор који је сезону требало да почне на УАЕ туру, али се повриједио на тренингу крајем јануара када је имао инцидент са аматерским возачем и пао је на спусту, а затим се недељу дана касније разболио и одлучио је да прескочи трку како би се што боље опоравио. Он није Париз—Ницу освојио ниједном у каријери, 2023. је завршио на другом мјесту, иза Тадеја Погачара, а 2025. је пао док је био лидер и морао је да напусти трку. Хуан Ајусо је 2026. прешао из тима УАЕ тим емирејтс ХРГ у Лидл—трек и на почетку сезоне је освојио Волта ао Алгарве. Са њим у тиму требало је да вози и Матијас Скелмосе, али је морао да пропусти трку због повреде. Инеос гренадирс су предводили Оскар Онли и Кевин Вокелен који су дошли у тим 2026. а 2025. су завршили Тур де Франс у првих десет. На почетку сезоне су возили Волта ао Алгарве заједно, Онли је завршио на четвртом мјесту, а Вокелен на петом. Ред бул—Бора–ханзго су предводили Александар Власов који је завршио на другом мјесту 2021. и Данијел Мартинез који је завршио на трећем мјесту 2022. а обојица су остварила по једну етапну побједу на претходним учешћима. Лени Мартинез је 2025. завршио Тур де Романди на другом мјесту и Вуелта а Каталуњу на петом, а на почетку 2026. завршио је Фон Ардеш и Фон Дром класик на трећем мјесту. Иван Ромео је предводио Мовистар, а на почетку сезоне је освојио Рута дел Сол и завршио је на четвртом мјесту Класика Хаен. Међу другим фаворитима су били Давид Году, Карлос Родригез и Валентен Паре Пентре. Жоао Алмеида и Макс Пул су требали да вози али су морали да прескоче трку због болести, Двоструки узастопни побједник Матео Јоргенсон није возио јер је одлучио да вози Тирено—Адријатико који се одржавао у истом периоду.

Рута и етапе

Рута је представљена 17. децембра 2025. вожено је осам етапа, укупне дужине од 1.245,1 -{km}-. Вожене су двије равне етапе, екипни хронометар, двије брдске етапе, двије средње тешке планинске и једна тешка планинска етапа. Вожено је укупно 27 успона, а медији су објавили да је екипни хронометар добра прилика за припрему за Тур де Франс, гдје се вози екипни хронометар на отварању први пут послије 1971.

Прва етапа је стартовала у Ашеру, који је тако постао 30 град домаћин неке етапе из департмента Ивлин. У Ашеру је стартовала у знак сјећања на трку Полимилтипле де Шантелуп која је стартовала у том насељу. Првих 100 километара вожено је по равном, а затим су се возили успони Коте де Жерженвиј дуг 2,5 -{km}- са просјечним нагибом од 4,8% и Коте де Вокс сир Сјен дуг 1,4 -{km}- са просјечним нагибом од 7%. Послије 130 километара дошло се у Карјер су Поаси, гдје су вожена два и по круга, током којих се укупно два пута возио успон Коте де Шантелуп ле Вињ, дуг 1,1 -{km}-, са просјечним нагибом од 8,3% и максималним нагибом од 12%. Након другог преласка преко успона, последњих 11 километара је вожен спуст и по равном до циља. Друга етапа је стартовала у Епону, послије 30 километара вожен је успон треће категорије Коте де Меснул дуг 1,3 -{km}- са просјечним нагибом од 5,6%. Након 81 километар вожен је успон треће категорије Коте де Вилеконен дуг 1 -{km}- са просјечним нагибом од 6,1%, а након 113,4 -{km}- вожен је успон треће категорије Коте ди Пресоар дуг 1 -{km}- са просјечним нагибом од 6,5%. На пролазном циљу у Фромонту возило се 500 метара узбрдо са просјечним нагибом од 3,3%, након чега је вожено углавном по равном до циља у Монтаржију. На трећој етапи вожен је екипни хронометар дуг 23,5 -{km}-, стартовао је у Кон Кур сир Лоару, први тим почео је да вози у 15.10 по средњоевропском времену. Послије 5 километара вожена је секција узбрдо од 500 метара са просјечним нагибом од 4,5%, а послије 14 километара дошло се у Сен Лорен д’Абе гдје је било једино пролазно мјерење времена. Послије 17 километара вожен је успон дуг 700 метара са просјечним нагибом од 4,4%, а успон се возио у оквиру секције узбрдо од 2 километра са просјечним нагибом од 3,6%, који је водила до Сент Адлена, одакле је вожен спуст до Пиј сир Лоара и последњих километар и по прво по равном, а затим благо узбрдо до циља са просјечним нагибом од 2,5%.