Херберт Граф (10. април 1903 – 5. април 1973) био је аустријско-амерички оперски продуцент. Рођен је у Бечу 1903. године, као син Макса Графа (1873–1958) и Олге Хениг. Његов отац је био аустријски аутор, критичар, музиколог и члан круга пријатеља Сигмунда Фројда. Херберт Граф је био Мали Ханс о коме се расправља у Фројдовој студији из 1909. године „Анализа фобије код петогодишњег дечака“.Rizzo, F. (1972). Memoirs of an Invisible Man: A Dialogue with Frank Rizzo. Opera News, 1-4.

'Мали Ханс' Ово је била једна од само неколико студија случаја које је Фројд објавио. У свом уводу у случај, он је годинама пре охрабривао своје пријатеље и сараднике, укључујући Графове родитеље, да прикупљају запажања о сексуалном животу деце како би му помогли да развије своју теорију инфантилне сексуалности. Тако је Макс Граф слао белешке о развоју свог детета Фројду пре него што се појавио Хербертов страх од коња. Као „Мали Ханс“, био је предмет Фројдове ране, али опсежне студије о кастрационом и Едиповом комплексу. Фројд је видео Херберта само једном и није анализирао дете, већ је надгледао дететовог оца, који је спровео анализу и послао опсежне белешке Фројду. У објављеној верзији, исказ Хербертовог оца је скраћен и испрекидан Фројдовим коментарима.

Када је имао четири године, Херберт је био сведок застрашујућег догађаја када је био у локалном парку у друштву породичне слушкиње. Запрежни коњ који је вукао тежак терет се срушио. Херберт се почео плашити изласка на улицу, са страхом усмереним на коње и тешко натоварена возила, за која се плашио да ће се преврнути. Овај страх је протумачен као неуроза (еквинофобија). Хербертов отац у почетку приписује неурозу „сексуалном претераном узбуђењу изазваном мајчиним миловањем“ и страху изазваном великим пенисима коња. Иако не одбацује ова објашњења, Фројд постепено подстиче оца да схвати и Хербертов поремећај у смислу анксиозности изазване доласком његове млађе сестре и недовољно задовољене радозналости у погледу порекла беба. Иако се током историје случаја истражује низ сексуалних и екскреталних фантазија и анксиозности (као што су Едипове жеље и кастрациони комплекс), Фројд на крају не објашњава случај у смислу ових фактора и повремено прекорева Хербертовог оца што се превише догматски држи круто Едиповог схватања синовљеве анксиозности. Фројд такође жали због невољности родитеља да Херберту кажу истину о коитусу.

Фројд је написао сажету анализу „Малог Ханса“ 1909. године у раду под називом „Анализа фобије код петогодишњег дечака“. Информације прикупљене од оца укључивале су извештаје о Хербертовим сновима, његовом понашању и његовим одговорима на очева питања. Фројд је веровао да оно што је научио из Хербертове ситуације поткрепљује његове идеје о инфантилној сексуалности, како је наведено у његова „Три есеја о теорији сексуалности“ из 1905. године. Сматрало се да је Хербертов страх резултат неколико фактора, укључујући рођење млађе сестре, његову жељу да замени оца као сексуалног партнера своје мајке, емоционалне сукобе око мастурбације и друго. Анксиозност је виђена као последица непотпуног потискивања и других одбрамбених механизама који се користе за борбу против импулса укључених у његов сексуални развој. Хербертово понашање и емоционално стање су се побољшали након што му је отац пружио сексуалне информације, и њих двоје су се зближили.

Хербертова анализа се дели на две различите фазе, прва се тиче страха од самих коња, а друга се тиче кутија и контејнера које су превозили по Бечу. У првој фази, Херберт се плаши да ће га бели коњ ујести или ући у његову собу, или ће се срушити и пасти. Фројд то тумачи као страх од оца, страх да ће га отац казнити због његових жеља према мајци и да ће се агресивно понашати према оцу. Пошто је Хербертов отац деловао као аналитичар, Фројд претпоставља да овај страх омета напредак лечења, што је он решио позивајући Херберта да га лично види (Фројда) и објашњавајући му овај страх:Овим објашњењем сам савладао најјачи отпор код Херберта да свесно препозна своје несвесне мисли, будући да је његов отац преузимао улогу његовог лекара. Од овог тренутка смо освојили врхунац његовог стања, материјал је обилно текао, млади пацијент је показао храброст у саопштавању детаља своје фобије и убрзо се самостално укључио у ток анализе.Након тога, Херберт постаје преокупиран изметом, који му Фројд и Хербертов отац помажу да повеже са рађањем беба. Колица и омнибуси се повезују са кутијама које, према теорији размножавања коју је Херберт добио, роде користе да донесу нове бебе. Херберт се плаши доласка још беба јер ће то додатно смањити пажњу коју добија од мајке и изражава жељу да му сестра умре. Такође изражава жељу да има сопствену децу (са мајком) док му је отац уздигнут на место деде.

Хербертов третман се сматра комплетним када изрази две нове фантазије: једну која показује да је превазишао своју кастрациону анксиозност и једну која свесно признаје своју жељу да се ожени мајком. Ове фантазије се поклапају са нестанком његове фобије.

Фројд прати историју случаја са проценом случаја од 40 страница у којој га повезује са својом теоријом сексуалности. Тврди да из овог случаја није научио ништа што већ није закључио из своје анализе одраслих, али је ипак „у искушењу да затражи типичан и примерен значај“ за случај с обзиром на директан и непосредан доказ својих теорија који он, изгледа, пружа.

Године 1922, Фројд је написао кратак постскриптум студији случаја, у којем је известио да се „Мали Ханс“ појавио у његовој ординацији као „крупни младић од деветнаест година“, који је „био сасвим добро и није патио од никаквих проблема или инхибиција“. Мање ревизије и допуне материјала случаја направљене су 1923–1924.

Закључке које је извео Фројд оштро су критиковали Џозеф Волпе и Стенли Рахман у есеју „Мало дете ће их водити“, прво објављеном као „Психоаналитички докази: Критика заснована на Фројдовом случају малог Ханса“ у Критичким есејима о психоанализи, приредио Стенли Рахман, Макмилан (1963), у којем се тврди да је већину материјала који је Херберт пружио у његов ум усадио Фројд и Хербертов отац.

Публикације Међу књигама које је написао Херберт Граф биле су The Opera and Its Future in America (New York, W. W. Norton, 1941), (Minneapolis, , 1951) и Producing Opera for America (Zurich and New York, Atlantis Books, 1961).

Видеографија

Mozart: Don Giovanni (Grümmer, della Casa, Berger, Dermota, Siepi, Edelmann; Furtwängler, 1954) [live] Deutsche Grammophon Verdi: Falstaff (Carteri, Moffo, Barbieri, Alva, Taddei, Colombo; Serafin, 1956) VAI Verdi: Aïda (Gencer, Cossotto, Bergonzi, Colzani, Giaiotti; Capuana, 1966) [live] Bel Canto Society Strauss: Elektra (Nilsson, Rysanek, M.Dunn, Nagy, McIntyre; Levine, 1980) [live] Paramount

Референце

Литература

Answers.com The Oxford Dictionary of Opera .

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1903. Категорија:Умрли 1973. Категорија:Аустријски продуценти Категорија:Амерички продуценти Категорија:Бечлије