Ана Шарлота Хејкел (; 2. фебруар 1838 — 3. април 1907) била је финско-шведска учитељица и директорка Школе за глуве у Јакобстаду, од 1878. до 1898. године. Била је активисткиња покрета трезвености, као и пионирка баптистичког покрета у Финској и рана оснивачица недељне школе., osa 3, s.v. Heikel, Henrik. Otava 1968.
Одрастање и образовање Хејкел је рођена у Туркуу, 2. фебруара 1838. године, као ћерка лутеранског свештеника и просветног радника Хенрика Хејкела. Била је једно од једанаесторо деце, међу којима су били наставник гимнастике и просветни радник Виктор Хејкел, као и Феликс Хејкел, банкар и политичар.
Од 1848. до 1853. године похађала је школу за девојке у Туркуу.
Са 22 године, Ана Хејкел је обавила праксу код „апостола глувих”, Карла Хенрика Алопејуса, у Туркуу. Алопејус је био бискуп и директор школе за глуве у Туркуу, а такође је спроводио истраживања о подучавању глувих. Њих двоје су наставили да сарађују дуги низ година, а касније су у лето 1866. путовали и у област Лапмаркен, где су подучавали глуве. Хејкел је постала прва жена учитељ глувих у Финској. Много година је радила добровољно без плате. Школа за глуве thumb|Ана Нејкел са студентом 1890-их Након што се породица 1861. године преселила из Туркуа у Педерсер, Хејкел и њен отац су исте године основали школу за глуве на имању парохијског дома, о његовом трошку; њена сестра је такође тамо предавала. Према , „Ана и њена сестра Селма су у почетку биле задужене за наставу пре него што је ангажован глуви учитељ, Лоренц Еклунд. Ана је потом такође служила као директорка школе.” Школу је годину дана касније посетио Алопејус, који је приметио велику потребу у том подручју. Око тог времена, Хејкел и њен брат Виктор су такође проучавали народне школе у Стокхолму. Посебна зграда изграђена је 1863. године; рад школе је те године преузела и држава. Школа је почетком 1880-их имала више од сто ученика. Због недостатка простора премештена је 1887. године у оближњи Јакобстад и постала интернат. Школа је на крају затворена 1932. године. Образовне методе Заједно са школом за глуве у Порвооу, која је радила од 1846. до 1991. године, била је једна од две школе за глуве за шведскоговорећу мањину у Финској. У време када је орализам био уобичајен у образовању глувих, Хејкел није подржавала његову употребу, већ је заступала употребу знаковног језика. Школа у Јакобстаду примала је ученике из школе у Порвооу који нису научили говорни шведски. Тамо су се образовали на финско-шведском знаковном језику и писаном шведском. Допринос баптистичком покрету Заједно са својом породицом и другима, Хејкел је одиграла централну улогу у почецима баптистичког покрета у Финској. У то време су сва верска окупљања ван Евангелистичке лутеранске цркве Финске била забрањена Законом о конвентикулама, „који је коришћен да ограничи пијетистичке обновитељске покрете у Финској”.
Године 1859, више чланова растућег баптистичког покрета на Оландским острвима суочило се са саслушањем пред епископским каптолом у катедрали у Туркуу. Међу присутним лутеранским свештенством био је Хенрик Хејкел, који се заинтересовао за веровања баптиста и разговарао са њима како би сазнао више, иако није прешао у ту веру. Након пресељења у Педерсер 1860. године, породица Хејкел је одржавала везу са баптистима на Оландским острвима. После смрти Хенрика Хејкела 1867. године, Ана и њен брат Виктор крштени су у Стокхолму од стране Андерса Виберга ; Нета је такође крштена. По повратку је почела да одржава састанке и дели материјал о баптистичким учењима. Хејкел и њени кругови били су под утицајем учења Карла Олофа Росенијуса и покрета Nyevangelism ().
Породицу је посетио баптистички пастор који је десет година раније био на саслушању са Хенриком Хејкелом; заједно су одржавали састанке и пасторове проповеди довеле су до нових обраћења. Четири члана породице Хејкел, заједно са још девет особа, основали су шведскојезичну баптистичку цркву у Јакобстаду 1870. године. У једном тренутку позвана је на саслушање поводом свог преобраћења; тамо ју је бранио Алопејус који је, иако сам није био баптиста, подржавао њена уверења. Њена уверења су такође изазвала контроверзе у заједници и приморала је да на извесно време напусти наставнички посао.
Ана и Нета су касније напустиле баптисте. Недељна школа Године 1861. Хејкел и њена сестра Софија Антонета (Нета) основале су једну од првих слободноцрквених недељних школа у земљи. Касније је, боравећи у Стокхолму 1868. године, сазнала више о шведском систему недељних школа. Шведски покрет недељних школа последњих година је значајно растао делимично захваљујући раду Матилде Фој, Бети Еренборг и Пер Палмквист, који су га заснивале на раду методисте Џорџа Скота у Лондону. Она и Нета су 1868. почеле да држе часове недељне школе у школи. Убрзо су охрабриле своје пријатељице, госпођицу Хелман и госпођицу Хамбл, да покрену недељну школу у Васи. Наставила је да предаје у недељној школи и након што је касније напустила баптистичку цркву и приступила . Покрет трезвености Шведски баптистички мисионар и пуковник Оскар Броуди одржавао је предавања о трезвености у Васи крајем 1870-их. Покрет се најпре проширио међу пријатељима Ане и Нете, породицом Хелман у Васи, а убрзо су га прихватиле и сестре Хејкел. Оне су 1877. године у Јакобстаду основале прво удружење потпуне апстиненције у земљи, коме су присуствовали искључиво баптисти, укључујући и велики број деце; удружење је изазвало толико контроверзи у граду да су неки ученици били избачени из школе, а њих две су биле приморане да напусте своје наставничке послове. Смрт и наслеђе Хејкел је умрла 3. априла 1907. године у Јакобстаду. Спомен-плоча посвећена Хејкеловој откривена је тамо 2014. године. Референце
Категорија:Рођени 1838. Категорија:Умрли 1907. Категорија:Образовање у Финској Категорија:Религија у Финској