thumb|right|алт=Dario Amodei at TechCrunch Disrupt 2023 01 (cropped)|365x365piksel|Дарио Амодеи 2023. године Дарио Амодеи (; Сан Франциско 1983.) је амерички истраживач вештачке интелигенције (АИ) и предузетник. 2021. године, он и његова сестра Даниела Амодеи су основали Антропик (енгл. Anthropic), компанију која стоји иза серије великих језичких модела Клод (енгл. Claude). Антропик је корпорација од јавног интереса посвећена изградњи управљивих система вештачке интелигенције на које људи могу да се ослоне и спровођењу истраживања о могућностима и ризицима вештачке интелигенције. Клод је Антропиков асистент за вештачку интелигенцију за задатке било ког обима, а заснован је на Антропиковом истраживању о обучавању корисних, искрених и безопасних система вештачке интелигенције. Пре тога био је потпредседник истраживања у ОпенАИ.

У својству генералног директора компаније Антропик Амодеи често пише о предностима и ризицима напредних система вештачке интелигенције. Он је заговорник стратегије „антанте“ у којој коалиција демократских земаља користи напредне системе вештачке интелигенције у војним применама како би постигла одлучујућу предност над противницима, делећи притом предности међу земљама са којима има сарадњу.

Рани живот и образовање Дарио Амодеи рођен је у Сан Франциску, Калифорнија, 1983. године. Његова сестра, Даниела, рођена је четири године касније. Његов отац, Рикардо Амодеи, италијанско-амерички кожар из Маса Маритиме, Тоскана (енгл. Massa Marittima, Tuscany), преминуо је када је Дарио био млад. Његова мајка, Елена Енгел, американка јеврејског порекла рођена у Чикагу, радила је као менаџер пројеката за библиотеке.

Дарио је одрастао у Сан Франциску и завршио је средњу школу Лоуел (енгл. Lowell High School). Био је члан тима САД на Олимпијади из физике 2000. године. Амодеи је почео студије на Калтеху; касније се пребацио на Универзитет Станфорд где је стекао диплому основних студија из физике. Такође има докторат из биофизике са Универзитета Принстон где је учио електрофизиологију неуронских кола. Био је постдокторски стипендиста на Медицинском факултету Универзитета Станфорд.

Каријера Од новембра 2014. до октобра 2015. године радио је у компанији Баиду. Након тога, радио је у компанији Гугл. 2016. године Амодеи се придружио компанији ОпенАИ.

2021. године, Дарио и његова сестра, Даниела, су основали Антропик заједно са другим некада вишим члановима ОпенАИ. Брат и сестра Амодеи били су међу онима који су напустили ОпенАи због разлика у правцу којим треба да се развија компанија.

У новембру 2023. године, управни одбор компаније ОпенАИ обратио се Амодеију у вези са заменом Сема Алтмана и потенцијалним спајањем два стартапа. Дарио је одбио обе понуде.

Године 2025. часопис Тајм је уврстио Дариа Амодеија на листу 100 најутицајнијих људи на свету. Такође је проглашен једним од „архитеката вештачке интелигенције“ за личност године часописа Тајм.

У октобру 2024. године, Амодеи је објавио есеј под називом „Machines of Loving Grace“, у којем је спекулисао о томе како би вештачка интелигенција могла побољшати људску добробит. У њему пише: „Мислим да већина људи потцењује колико радикалне могу бити предности вештачке интелигенције, баш као што мислим да већина људи потцењује колико лоши могу бити ризици.“. Есеј је описао визију цивилизације у којој су ризици вештачке интелигенције елиминисани и моћна вештачка интелигенција је примењена за подизање квалитета живота свих, сугеришући да би вештачка интелигенција могла допринети огромном напретку у биологији, неуронауци, економском развоју, глобалном миру, раду и смислу живота.

Према процени из фебруара 2026. године, Антропик има процењену вредност од 380 милијарди долара, док је Форбс проценио Амодеијево нето богатство на 7 милијарди долара.

Ризици АИ У јануару 2026. године, Амодеи је објавио есеј под називом „The Adolescence of Technology“, који се фокусира на ризике које представља моћна вештачка интелигенција и проширује своје раније изјаве о тим ризицима. У есеју, Амодеи идентификује пет главних категорија ризика вештачке интелигенције.

Прва категорија се односи на могућност да системи вештачке интелигенције развију циљеве или понашања која нису усклађена са људским намерама. Он напомиње да су таква понашања већ примећена у тестирању у Антропику, укључујући моделе вештачке интелигенције који се баве обманом, уценом и сплеткарењем.

Друга категорија укључује злоупотребу вештачке интелигенције за уништење од стране појединаца или малих група, при чему Амодеи изражава посебну забринутост због биолошког оружја. Упозорава да би вештачка интелигенција могла омогућити људима без специјализоване обуке да створе оружје за масовно уништење.

Трећа категорија се односи на злоупотребу вештачке интелигенције од стране моћних актера да преузму или одрже власт. Амодеи упозорава да би вештачка интелигенција могла омогућити ауторитарним владама да спроводе невиђени надзор, распоређују аутономно оружје и баве се масовном пропагандом. Он идентификује Кинеску комунистичку партију као највећу претњу у том погледу, тврдећи да демократије морају да одрже вођство вештачке интелигенције како би спречиле „глобалну тоталитарну диктатуру“.

Четврта категорија се бави економским поремећајима, укључујући масовно расељавање радне снаге и концентрацију богатства. Амодеи напомиње да би вештачка интелигенција могла да замени половину свих почетних послова у белим оковратницима у року од једне до пет година и упозорава на концентрацију богатства која превазилази ону из позлаћеног доба (енгл. Gilded Age), са личним богатством које потенцијално досеже трилионе долара.

Пета категорија обухвата индиректне ефекте и непознате факторе, укључујући брзи напредак у биологији који би могао да промени људски животни век или људску интелигенцију, нездраве промене у људском животу услед интеракције са вештачком интелигенцијом и изазове људској сврси у свету где вештачка интелигенција превазилази људске способности у готово свим доменима.

Спор са министарством одбране У фебруару 2026. године, Амодеи је одбио да укине уговорну забрану коришћења система Клод за масовни надзор америчког становништва или потпуно аутономно оружје, како је захтевало Министарство одбране Пита Хегсета. Антропик је потом означен као „ризик по ланац снабдевања“ Министарства одбране, а Трампова администрација је наредила америчким агенцијама да престану да користе систем Клод. Пентагон је негирао интересовање за такве случајеве употребе, али је инсистирао на неограниченом приступу.

Поступци Министарства одбране су широко осуђени као незаконита одмазда против заштићеног говора, а неколико организација је поднело тзв. „amicus briefs“ у којима подржавају организацију Anthropic. Дана 26. марта 2026. године, савезни судија је издао привремену забрану против Министарства одбране, сложивши се да њихови поступци изгледају као „класична одмазда по Првом амандману“.

Референце

Категорија:Вештачка интелигенција