мини Црква Светог Николе у Доњем Кузмичеву, насељеном месту на територији Града Новог Пазара, припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.

Стара црква посвећена Светом Николају Мириклијском у Доњем Кузмичеву, удаљена је од већих саобраћајних путева и насеља, а увучена међу јужне шумовите огранке Голије, са десне стране пута Нови Пазар—Голија. Подигнута је на левој обали сеоске речице у њеној проширеној долини, непосредно испод кућа.

Изглед цркве Црква представља мањи сеоски храм, спољних димензија 8,80х4,5-{m}-, правоугаоне основе са олтарском апсидом ширине брода, пресведена полуобличастим сводом. Два пара пиластера са ојачавајућим луцима деле наос на два травеја. На северном и јужном зиду је по једна ниша која се завршава преломљеним луком. Осим улаза на западној, постоји још један касније отворен на јужној страни. Зидана је од ломљеног и полупритесаног трахита. Црква је некада имала и живопис, а данас је са унутрашње стране малтерисана, а са спољашње стране су зидови добро дерсовани. Код западног улаза у цркву подигнута је звонара на четири дрвена стуба, покривена шиндром.

На цркви у Кузмичеву уклесан је натпис у белу мермерну плочу која је постављена изнад улазних врата. Натпис је добро очуван и датован у 6. децембар 7106. године, односно 6. децембар 1597. године. Тексту натписа претходи инвокација – знак крста, затим се саопштавају основни подаци о цркви и ктитори, као и о личности која је осветила цркву, а био је то митрополит рашки Висарион. Натпис говори да је Вучихна наведене године подигао нову цркву на темељима старе Николине цркве, која се помиње у Бањској повељи око 1316. године.

Личност ктитора није ближе позната, а о њему се нису сачували други подаци. Припадао је свакако истакнутијим личностима тог краја. Могуће да је био представник локалне власти, кнез или какав старешина, јер су они у то време предузимали такве подухвате. Натпис садржи и посредне податке о становништву села. Сама чињеница да се крајем 16. века у Кузмичеву гради црква указује на изразито хришћанско становништво тога села. Оно се и поред свих промена које су задесиле рашку жупу, одржало до краја 16. века. Како је у то време изградња цркава била забрањена у мешовитим насељима у којима су живели хришћани и муслимани, може се закључити да у Кузмичеву крајем 16. века није било муслимана.

Да је црква у функцији почетком 17. века говори и попис из 1604. године у ком се помињу и два свештеника у селу. Према архивској грађи, свештеник цркве у Кузмичеву 1896. био је Димитрије Мировић, који је 1907. и сахрањен северно од цркве. Како је црква посвећена св. Николи, народ је најчешће назива Никољачом и код ње се окупља на Велики четвртак.

На цркви, која је била у јако лошем стању, 1968. године су предузети конзерваторски радови. Да би се црква заштитила од влаге, урађено је препокривање крова и дерсовање зидова.

Литература

Види још Епархија рашко-призренска

Референце

Категорија:Цркве Епархије рашко-призренске Категорија:Верски објекти у Новом Пазару Категорија:Православни храмови у Србији