мини|Модерна реплика ране римске верижњаче, са верижним наплећницима. Римски верижни оклоп (), верижна кошуља ношена од стране римских ратника у време Републике и касног Царства (до 1. века и од 4. века нове ере).
Историја Ратници ране Римске републике (пре Маријевих реформи) опремали су се о свом трошку, зависно од имовног стања. Најбогатији су служили у коњици, средње имућни у тешкој, а најсиромашнији у лакој пешадији. Од заштитне опреме тешка пешадија имала је бронзани шлем (галеа), оклоп од коже ојачан гвозденом или бронзаном плочом у пределу срца (лорика) и четвртасти дрвени штит ојачан платном и кожом. Гвоздени или верижни оклоп имао је мали број ратника, пошто су најимућнији грађани служили у коњици и чинили су мање од 10% раних легија (300 коњаника према 3.000 тешких и 1.200 лаких пешака). У то време оружје и опрема нису били сасвим једнообразни.
Римљани су технику израде верижњача примили највероватније од Гала, током галских ратова у 4. веку пре нове ере. Ране римске верижњаче биле су без рукава, али су имале верижне наплећнике, који су додатно штитили рамена. Верижњаче су делимично замењене чланковитим оклопима у 1. веку, али су поново уведене у општу употребу у 3. веку, након кризе Царства и варваризације римске војске. Касне римске верижњаче имале су рукаве до лаката.
Референце
Литература
Категорија:Римски оклоп