мини|250п|Реновирана желерска кућа у Нађредену Желер () је особа која је припадала нижем слоју касносредњовековног и модерног сељаштва која није имала сопствену земљу под управљањем, па је стога радила на фармама за плаћање у новцу и усевима. Други слој кметова чинили су они који су радили на земљишту мањем од једне осмине или једне шеснаестине локално одређене величине парцеле (тзв. кметови земљорадници). Међутим, приступ величини парцеле која се сматра кметом или кметом разликовао се од региона до региона. Након феудалног поравнања 1767-1774, у званичној терминологији је направљена даља разлика између ожењених и неожењених кметова, при чему ови други нису имали своје место боравка.Историја господарставаДефиниција речи желер
Историја желера До 16. века, кметови су били ослобођени плаћања пореза, након чега су углавном дуговали својим земљопоседницима само надницу. Лакша служба од кметова такође је значила већу рањивост према земљопоседнику. Одређени кметови који су поседовали већу стоку ван парцеле или су се бавили трговином могли су уживати у већем материјалном благостању од обичних кметова. Истовремено, закони су кметовима дали и могућност да откупе кметовске парцеле.
Закони из 1848. и 1853. године којима се проглашава еманципација кметова утицали су на кметове у питању слободног коришћења шума и пашњака, као и слободног власништва над земљом. Према проценама и савременој статистици, 1848-1849. године однос кметова са парцелама и кметова без истих био је приближно 40 према 60%. Према прорачунима Елека Фењеша, у то време у Мађарској је било 913.962 главе домаћинстава. Јанош Варга је претпоставио нешто мањи број, 728.962 ожењених и 98.024 неожењених домаћинстава.Orosz István: A jobbágyfelszabadítás. Rubicon 1998/2
У ери неоапсолутизма и дуализма, класа властелина је углавном била лишена приступа земљишту. Многи од њих су радили на имањима, обично као слуге или надничари, обично уговорени на годину дана. Уговори о ропству су издавани на основу такозваног „закона о ропству“ (rabszolgatörvény) из 1898. године, који се разликовао у зависности од властелинства и групе властелина, њихово поштовање и спровођење често нису били постигнути. Члан 45. Закона из 1907. године, који је био на снази до 1945. године, регулисао је правни однос између пољопривредника и пољопривредног слуге, укључујући обавезно издавање књижица службеника.
Такозвана Нагјатади аграрна реформа из 1920. године повећала је број људи са малим поседима за око пола милиона људи, са просечном расподелом од 1,7 хектара земље. У периоду 1930-1931, број домаћих слугу, надничара који су радили у пољопривреди и даље је био 560 хиљада, а број надничара 1 милион 250 хиљада, при чему су први чинили 6,9%, а други 14,4% оних са приходима у друштву. Истовремено, приход домаћих слугу достигао је 38%, док је приход надничара достигао 34%, у поређењу са просечним приходима зарађивача. Да би се отклонио мучан недостатак земље и неизвесност егзистенције, 1936. године покренут је двадесетпетогодишњи програм за стварање 34-35 хиљада породичних имања од 8-10 хектара. Спровођење је углавном започето расподелом земљишта конфискованог или купљеног за скромну суму према Другом јеврејском закону. Организација даљих додела земљишта била је отежана ратним околностима.Romsics Ignác. Magyarország története a XX. században. 162-200.
Нацрт градског закона који је 1847. године саставило трансилванско племство предвиђао је, између осталог, да радници познати као желери , који су имали само кућу и башту, морају да раде за бољара 18 дана годишње. Они који нису имали ништа, већ су седели са другима, требало је да раде по 6 дана у једном тренуткуИсторија Клужа
Ова радна служба, названа робота у Трансилванији, еквивалентна је оној познатој као clășa у Влашкој и boyar у Молдавији.18 дефиниција за робота
Након Револуције 1848. у Аустријском царству, у Трансилванији је Клужски сабор у јуну 1848. укинуо кметство и сељаци су требали да постану власници градског земљишта које су раније користили. Царски патенти из 1853. и 1854. проширили су садржај реформе из 1848. године, укључујући сељаке са правом да поседују земљу и сељаке који до тада нису поседовали парцеле. Могли су да откупе своје дугове према племићима плаћајући им вредност услуга које су били дужни да пруже у току године помножену са 20. Пољопривреда у периоду 1859-1946 - извештај
Током расподеле земљишта у Мађарској, спроведене 1945. године, 109.875 кућних слугу и 260.088 пољопривредних радника добило је земљишне поседе просечне површине 8,4, односно 4,9 хектара. Због недостатка земље за расподелу или конфискацију, приближно 300.000 људи и даље није имало независну земљу.Magyarország története 1918-1990. Szerk.: Izsák Lajos. 180. Колективизација пољопривреде и присилна индустријализација након комунистичког преузимања апсорбовале су ове масе.
Класификација желера Тако, на пример, након поменутог Савета за земљишне поседе од 3. априла 1769. године, места жупаније Бихор су подељена у 4 класе, а сељаци регистровани у градским табелама су подељени у четири категорије: наследни кметови (), слободни мигранти (такође названи vagi, који су били категорија сељака који су се селили са једног места на друго да би зарадили за живот.Информативни сајт о општини Илеанда и њеној околини), закупци са кућама () закупци без кућа ()
Референце
Види још Кметство
Литература
Категорија:Феудализам Категорија:Друштвене класе