Шуфнудле (), познате и као фингернудел (, „прстасти резанци“) или ваљушке, представљају врсту кнедли, односно дебљих ваљушкастих резанаца у кухињама јужне Немачке и Аустрије. По својим особинама сродне су средњоевропским јелима као што су копитка, као и италијанским њокама. Јављају се у различитим облицима и под бројним називима у зависности од региона. Обично се припремају од ражаног или пшеничног брашна и јаја, а од XVII века, након увођења кромпира у Немачку исхрану, у рецептури се често користи и кромпир. Карактеристичан издужен, благо зашиљен облик добија се ручним обликовањем. Најчешће се служе као слано јело уз кисели купус, путер са жалфијом или кремасти сос, али постоје и слатке варијанте.

Настанак Шуфнудле су познате као једноставно војничко јело још из времена Тридесетогодишњег рата. Војници су од дневних оброка брашна и воде обликовали дугачке ваљке теста које су потом кували. Након ширења узгоја кромпира у Немачкој у XVII веку, рецепт је измењен, што је довело до развоја бројних регионалних варијанти.

Варијанте Иако су распрострањене широм Немачке, посебно су карактеристичне за кухиње Бадена и Швабије, где се, поред назива шуфнудле, користе и имена као што су баунцен и бубеншпицле. У баварској кухињи познате су као фингернуделн, драдевиксфајферл, картoфелбаункерл или ердефебаункерл, док се у Горњем Палатинату називају шоперла или шопала. У Мађарској постоји сродна врста тестенине под називом нудли, која се служи са маком, павлаком или џемом, најчешће од брескве или трешње, а понекад и са купусом.Hermann Fischer: Schwäbisches Handwörterbuch; auf der Grundlage des "Schwäbischen Wörterbuchs" von Hermann Fischer und Wilhelm Pfleiderer. Hrsg.: bearbeitet von Hermann Fischer und Hermann Taigel. H. Laup’sche Buchhandlung, Tübingen 1986, , S. 92.

У области Оденвалда носе назив краутнуделн, док се у Палатинату називају бувешпицле. Франконска варијанта, позната као баухштехерла, нешто је тања и израженије зашиљена. Посебну варијанту представљају мохннуделн, односно резанци са маком, који су распрострањени у Баварској и Аустрији.

Шуфнудле су познате у Србији, пре свега на простору Војводине, где се сматрају традиционалним јелом насталим под утицајем средњоевропске, односно аустроугарске кухиње. Познате су и под називом ваљушке са кромпиром. У региону Баната, Бачке и Срема припремају се у домаћинствима већ више генерација, нарочито у срединама са историјским присуством немачког и мађарског становништва. Временом су постале део локалне гастрономске традиције и прихваћене су као „домаће“ јело. У војвођанској варијанти најчешће се праве од кромпировог теста, уз додатак брашна и јаја, што их приближава сродним јелима као што су гомбoце и ваљушци. Најчешће се припремају као слано јело, пржене са киселим купусом и сланином, али су веома заступљене и слатке варијанте са маком, шећером или презлама. Шуфнудле се у Србији служе као главно јело или заситан прилог, а њихова припрема се и данас преноси у оквиру породичне традиције, нарочито у сеоским срединама Војводине.

Етимологија и припрема Назив шуфнудле или фингернудел односи се на начин припреме и облик, а не на састојке. Реч „шупф“ потиче од глагола који у регионалним говорима значи „ваљати“ или „обликовати“. Не постоји јединствен изворни рецепт, већ велики број варијанти које се разликују од региона до региона, при чему многе од њих полажу право на аутентичност.

Ова разноликост огледа се и у стручној литератури. Према појединим речницима, шуфнудле се сматрају прженим јелом, док други аутори наводе да се кувају у сланој води.

У најједноставнијој варијанти тесто се прави од ражаног брашна и воде, али се често додају и кромпир, пшенично брашно и јаја. Тесто се меси и обликује у дугачак ваљак, који се затим сече на мање комаде ширине око једног центиметра. Сваки комад се ручно обликује у препознатљив издужен облик. Након тога се кувају у сланој води око десет минута или се прже у дубоком уљу, а у многим рецептима се додатно кратко пропрже у тигању.

Служе се на различите начине: као слано јело уз путер са жалфијом, шунку и кремасти сос или кисели купус са комадићима сланине, као и у слаткој варијанти уз мак, шећер и цимет. У свим случајевима карактеристично је да неутралан укус теста упија ароме осталих састојака. Могу се служити као прилог или као главно јело.

Шуфнудле припремљене са сланином и киселим купусом често се служе на јавним винским фестивалима у Бадену и Швабији. У Швабији се неретко комбинују и са хладним воћем, попут динстаних јабука или крушака. Референце

Литература

(1997), (2008), (2008),

Категорија:Војвођанска кухиња Категорија:Немачка кухиња Категорија:Аустријска кухиња