мини|Немачки пршњак са ослонцем за копље, око 1515. Ослонац за копље (), гвоздена кука причвршћена на десној страни пршњака код грудних оклопа 15. и 16. века.
Историја Током 14. века копља европских коњаника (витезова и оклопника) постепено су продужавана све док током 15. века нису достигла дужину од преко 5 метара, са челичним врхом у облику бодежа. Била су тако тешка да им је требао ослонац како би се десном руком могла држати водоравно под пазухом (тзв. оборена копља) приликом коњичког јуриша. У том циљу развијен је ослонац за копље у облику куке, који се шрафовима могао причврстити за пршњак. Максимилијански оклоп имао је обавезну куку причвршћену на десној страни пршњака. Ослонац је преузимао тежину копља и штитио ратника од повреда, не дозвољавајући да се копље при судару забоде у пазухо.
Референце
Литература
Категорија:Средњовековни оклоп Категорија:Рани модерни оклоп