Фокализација представља наратолошки појам који означава перспективу из које су догађаји у књижевном делу представљени, односно одговор на питање „ко види?“ у наративу. За разлику од питања „ко говори?“, које се односи на приповедача, фокализација се односи на позицију из које се информације перципирају и преносе читаоцу.
Појам је систематски развио француски теоретичар књижевности Жерар Женет у оквиру своје наратолошке теорије, као средство за разликовање између гласа и перспективе у нарацији.
Типови фокализације
Жерар Женет разликује три основна типа фокализације:
Нулта фокализација (енгл. non-focalized narration): приповедач располаже са више информација него ликови у делу и има увид у мисли, осећања и догађаје који превазилазе знање појединачних ликова. Ово одговара свезнајућем приповедачу.
Унутрашња фокализација (енгл. internal focalization): информације су ограничене на оно што зна, види или осећа одређени лик. Жерар Женет разликује: фиксну унутрашњу фокализацију (енгл. fixed internal focalisation): доследно кроз један лик, као у роману Амбасадори Хенрија Џејмса; променљиву унутрашњу фокализацију (енгл. variable internal focalisation): са прелазима међу ликовима, као у роману Госпођа Бовари Гистава Флобера; вишеструку унутрашњу фокализацију (енгл. multiple internal focalisation): исти догађај виђен из перспектива различитих ликова, као у епистоларним романима.
Спољашња фокализација (енгл. external focalization): приповедач извештава само о споља уочљивим радњама и говору, без приступа унутрашњости ликова. Жерар Женет ово пореди са перспективом „ока камере“, као у делима Ернеста Хемингвеја.
Женет напомиње да се ови типови ретко јављају у чистом облику, већ се најчешће комбинују у оквиру једног дела.
Дорада Мике Бал
Мике Бал (хол. Mieke Bal) сматрала је да типологија Жерара Женета меша субјекат и објекат перцепције. Према њој, фокализација је однос између два ентитета:
Фокализатор (субјекат): ентитет чија перцепција усмерава наратив; Фокализовано (објекат): оно што се опажа - лик, простор, догађај или идеја.
Бал разликује: фокализатора везаног за лик (унутар приче, субјективна перспектива), спољашњег фокализатора (изван приче, дистанциранији поглед).
Овај модел омогућава анализу не само тога ко опажа, већ и шта се опажа и у којој мери је перцепција субјективно обојена.
Балова дорада имала је значајан утицај, али је била и предмет расправа. Жерар Женет је критички одговорио у делу Narrative Discourse Revisited (1988), бранећи своје првобитне категорије.
Фокализација и сродни појмови
Фокализација се повезује са више сродних појмова:
тачка гледишта (енгл. point of view): традиционалнији и шири појам; Слободни индиректни говор (енгл. free indirect discourse): техника у којој се мисли лика преносе гласом приповедача; Непоуздан приповедач: ситуација у којој читалац мора да разликује перспективу приповедача од имплицитног аутора.
Види још наратологија приповедач тачка гледишта
Референце
Категорија:Књижевност